Retko koji grad na tako malom prostoru ima pravo turističko blago po kome je prepoznat i van granica zemlje. Tokom trajanja projekta bavićemo se prednostima i manama užičkog turizma kako bismo i sa medijske strane pomogli da važan deo naše privrede donese što više koristi lokalnoj zajednici
Potpećka pećina, Zlakusa, Stari grad, Hidrocentrala “Pod gradom”, Kadinjača i Užička republika, Staparska banja, Jelova Gora, Moka Gora, Kremna, Šarganska osmica, kajak Đetinjom, manastir Rujan, Bela crkva karanska, Crkva Svetog Marka, Jokanovića kuća, Nacionalni park “Tara”, samo su neki od lokaliteta i sadržaja koji Užice svrstavaju u nezaobilaznu odrednicu na turističkoj mapi Srbije.
Cilj projekta koji će do kraja godine realizovati list “Vesti”, Radio Užice i portal „Infoera“ jeste predstavljanje brojnih potencijala koje nudi užički turizam i ukazivanje na teškoće sa kojima se suočava zbog kojih ne ubira sve plodove koji su mu „nadohvat ruke“. Kako bismo uspešno stigli do cilja od velike pomoći biće nam utisci turista, mišljenja stručnjaka iz oblasti turizma i stavovi zaduženih za njegov razvoj.
Užice čine prestižnim odredištem Mokra Gora koja je prošle godine proglašena za jedno od najlepših sela sveta Turističke organizacije Ujedinjenih nacija. Da bi to postala bilo je potrebno veliko ulaganje, dosta znoja i dve ličnosti koje su znale da će jednog dana sa svakim putnikom koji dođe u Mokru Goru podeliti svoj san, a to su Emir Kusturica i Radovan Glibetić. Selo proroka – Kremna uvek je bilo dalekovido, ali nekako mu se ne ostvaruju turistički snovi kao Mokrogorcima i zato pitanje zašto kada je prvo njima sve kazato?
Lončari iz Zlakuse sa svojim zanatom upisani su na listu nematerijalne kulturne baštine pri UNESKO. Međutim, izgleda im se žig gubi pod naletom plagijata i divljeg tržišta i zato ćemo poslušati njihove probleme i pitati inspekcije zašto ih ne štite od nelojalne konkurencije, a gradske oce kada će biti okrovljena kuća zlakuške keramike.
Potpećka pećina je biser užičkog turizma koja svake godine beleži sve više posetilaca. Naravno bitna je infrastruktura i ulaganje u Potpeć, ali iznad svega ogromne zasluge pripadaju i mladim turističkim vodičima koji daju sve od sebe da što više turista vidi ovo remek-delo prirode. Ko su turistički vodiči grada Užica, ima li ih dovoljno i kako vide razvoj turizma svoga grada jedna je od tema kojoj posvećujemo pažnju tokom realizacije projekta „Nadohvt ruke“.
Raduje što je Stari grad kao izuzetan kulturno-istorijski spomenik konačno zaštićen od daljeg propadanja. Tvrđava, simbol grada otvorena je za posetioce i svakog vikenda na njemu se mogu videti organizovane grupe turista što je do pre par godina bilo nezamislivo. Pitaćemo kakvi su dalji planovi u vezi lokaliteta i kako turističku posetu učiniti još primamljivijom i sa kakvim sadržajima..
Stara je priča da studenti elektrotehnike ne bi smeli da prođu pored Užica, a da ne svrate i ne vide hidrocentralu „Pod gradom“. Kojim danom, u koje vreme, da li se grupne posete zakazuju? Kako funkcioniše sporazum Narodnog muzeja i EPS-a u vezi poseta centrali? Koliko je to sve komplikovano i zašto je kapija centrale stalno zaključana? O ovoj temi tokom trajanja projekta.
Nadležnost Turističke organizacije Užice je Turističko informativni centar Užice, Konačište “Grad”, Spomenik prirode “Potpećka pećina” i Arheološki park “Stapark”.
„Stapark” je Ugovorom o prenosu prava korišćenja i upravljanja prenet pre godinu i po dana od strane grada Užica, Turističkoj organizaciji Užica na dalje upravljanje do .2023. godine. Arheološki park na otvorenom „Stapark” izgrađen je u klisuri reke Đetinje nedaleko od arheoloških lokaliteta Velika i Mala gradina, na kojima su prepoznata i delom istražena staništa neolitskog čoveka. Uklopljen u prirodno bogatstvo klisure reke Đetinje, Stapark čini sastavni deo ambijenta Donje Staparske banje, udaljen svega pet kilometara od urbane zone grada Užica. Grad Užice je ugovorom o prenosu prava sadržaja u klisuri reke Đetinje TO Užica na dalje sezonsko upravljanje ustupio dva privremena objekta na lokacijama Plaža i Velika brana kao i deset kajaka sa pratećom opremom na tri godine. Javnim pozivom, privremeni objekti su izdati pravnim licima za pružanje usluga iznajmljivanja bicikala i kajaka. Turistička organizacija Užica i u toku ove godine radi na promociji sadržaja u klisuri Đetinje kroz nastupe na sajmovima i manifestacijama. Od ovog projekta turizam Užica mnogo očekuje i verovatno će ovo leto za Staparsku banju i Neolitsko naselje predstavljati početak nove turističke priče grada Užica koja je „nadohvat ruke“.
Manastir Rujan obnovila je vera naroda užičkog. Hram u kome je štampana prva srpska knjiga već je mesto brojnih susreta i monaštvo manastira svojski se trudi da ugosti svakog putnika namernika kojih je sve više. Rujno sija punim sjajem i kao drugi pravoslavni hramovi poput Crkve Svetog Marka i Crkve Svetog Georgija u Užicu veoma bitan za razvoj ne samo verskog turizma. I Bela crkva karanska je „nadohvat ruke“ ali se čini sudeći po knjizi utisaka da je ponekad bliža japanskim nego domaćim turistima.
Slobodarske tekovine grada socijaldemokratije, Užičke republike sa Titovom sobom i spomenikom, kompleksom Kadinjača jesu turističke staze sa kojih nema odstupanja i o njima tokom realizacie projekta „Nadohvat ruke“.
Đakonije užičkog kraja imaju ukus kome je teško odoleti, ali bismo voleli više hotela u kojima se služe naročito strancima. Govorićemo i o radu Turističke organizacije Užice, učinjenom i planiranom, njenim kadrovskim potrebama i promotivnim aktivnostima. Pažljivo ćemo slušati i biti ozbiljni sagovornici za teme koje su više od turizma koji nam je „nadohvat ruke“.
Projekat „Nadohvat ruke“ sufinansira Grad Užice u okviru konkursa u oblasti javnog informisanja.
Stavovi izneti u datom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
