Današnja izložba dokazaće da smo pripadnici jednog viteškog naroda koji slavi vojnika i čuva porodicu. Još jednom želim da se zahvalim Istorijskom arhivu koji je otrgao od zaborava i priuštio nam da se podsetimo jednog malog dela velike istorije Jugoslovenske narodne armije, rekao je Branko Delić, načelnik Centra Ministarstva odbrane Užice
Povodom 12 godina postojanja i rada Gradskog kulturnog centra Užice, 8. juna je u bašti ove ustanove u saradnji sa Istorijskim arhivom Užice, otvorena izložba Željka Markovića pod nazivom „Ruzmarin, snjegovi i šaš“. Izložba sadrži 30 fotografija iz Zbirke Doma JNA u Užicu koju čini 647 fotografija koje je 2005. godine Predislav Daničić, poslednji načelnik Doma JNA (1995-2005) predao užičkom Arhivu. Fotografije se odnose na razne aktivnosti u svim vidovima i rodovima tadašnje federalne armije, a u užički Dom JNA stizale su iz kasarni i vojnih jedinica iz svih krajeva Jugoslavije.
Željko Marković, autor izložbe, čestitjući Gradskom kulturnom centru 10 godina od kada se uselio u prostor bivšeg Doma JNA, kao i 12 godina od kada je osnovan, posebno se zahvalio Predislavu Daničiću, koji je u dva navrata u protekloj deceniji užičkom Arhivu predao fotografije koje su čuvane u Zbirci fotografija Doma JNA, a sada su priključene Zbirci fotografija Istorijskog arhiva Užice.
-Iz Zbirke smo odabrali 30 fotografija koje smatramo reprezentativnim i koje govore o tadašnjim odbrambenim snagama, od momenta stupanja regruta u vojsku, njihove obuke, davanja zakletve, lepog društvenog i kulturno-zabavnog života, ali i onoga manje lepog, sve do završetka vojnog roka– rekao je Marković i pojasnio:
-Svaku fotografiju prati tekst srednjovekovnih hroničara koji govore o Slovenima i na neki način o nama, Srbima. Slovenski narodi su imali malo svojih hroničara tako da je o nama, Slovenima, ostalo mnogo toga nezapisano, a onda se u toj praznini moglo i manipulisati o našoj prošlosti. Bitno je da danas imamo što više obrazovanih ljudi, da što više zapisujemo, a ne da damo mogućnost da se u tim praznim prostorima manipuliše. Potrebno je da imamo svoje hroničare koji će pisati o našoj istoriji, jer smo izuzetno značajan narod koji je uticao na stvaranje savremene Evrope. I upravo je bila osnovna ideja da se kombinacijom tekstova starih hroničara i ovih fotografija o odbrambenoj snazi jednog južnoslovenskog naroda, nas Srba, podsetimo na to šta smo bili, a vojska nije samo odbrambena snaga, već i jedan način života i segment koji govori o suverenitetu jednog naroda i države.
Naziv izložbe proistekao je iz stiha pesme „Bijelog dugmeta“ („Sve će to, mila moja, prekriti snjegovi, ruzmarin i šaš“) čija je muzika obeležila nekoliko decenija prošlog veka i uz koju su mnoge generacije služile vojni rok, ali šalje i poruku da zaborav ne prekrije to što je bilo i da ponovo razmislimo o tome da li je ovoj zemlji i njenom narodu potrebno obavezno služenje vojnog roka, pojašnjava Željko Marković. Prema njegovim rečima, u okviru otvaranja izložbe bila je planirana, ali nije održana promopcija knjige „Vojno bratstvo Slovena“ jer autori Ljudovit Šćevko i Meroš Puhovski nisu bili u mogućnosti da doputuju.
-Nekada ovde beše Dom JNA kao centar kulturnog života tadašnjeg vojnog garnizona. Evo, više od deset godina unazad, kultura je ostala pod skutom Gradskog kulturnog centra, a da li će se vojnici vratiti, to nam ostaje da vidimo – rekao je, između ostalog, potpukovnik Branko Delić, načelnik Centra Ministarstva odbrane Užice, otvarajući izložbu i istakao:
-Današnja izložba dokazaće da smo pripadnici jednog viteškog naroda koji slavi vojnika i čuva porodicu. Još jednom želim da se zahvalim Istorijskom arhivu koji je otrgao od zaborava i priuštio nam da se podsetimo jednog malog dela velike istorije Jugoslovenske narodne armije.
Filip Baralić, direktor Gradskog kulturnog centra pozdravio je brojne goste među kojima i generala u penziji i bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Ljubišu Dikovića, predstavnike Grada Užica, kao i kulturnog i javnog života. Baralić je ovom prilikom istakao da će Gradski kulturni centar nastaviti da daje doprinos razvoju kulturnog života u gradu.
-Težimo da se programski što više uzdignemo, da ponudimo što kvalitetnije sadržaje iz različitih oblasti kulture i umetnosti. Predstoji nam program „Kulturno leto“. Izdvojio bih manifestaciju pod nazivom „Nedelja urbane kulture“ koja će biti održana od 13. do 17. juna, a predstavićemo se izložbama, performansima, plesnom školom, koncertima alternativne muzike i humanitarnim koncertom. U pregovorima smo i sa Big bendom, orkestrom RTS-a koji će 20. avgusta nastupiti najverovatnije na Trgu partizana da bi što veći broj građana uživao u dobroj muzici. To će biti njihovo prvo gostovanje u našem gradu od kada su osnovani.
U jednom od tekstova koji prati izložbu, citatu iz knjige „Kraljevstvo Slovena“ Mavro Orbina, objavljene 1601. godine, piše:
„I Galija je imala takođe svoga pisca Diafora, Trakija Sokrata, a Libija Hesionaha. Teokal Hunibald s više od trideset svojih knjiga, Vastald, Heligast, Arebald, Ritemer, Vetan, Dorak, Karadak i Rutujko proslaviše naciju Frankona, sada zvanih Francuza. Dakle, sve ove nacije koje nabrojasmo danas su na ceni u svetu, jer se one, kako rekosmo, nameriše na obrazovane ljude koji se mnogo znojiše da bi ih svojim spisima proslavili. Međutim, slovenska nacija beše u tome jedina slabe sreće. Ona se već od početka dade na neprekidno ratovanje i izvršavanje dela dostojnih večne uspomene, ne brinući se ni najmanje da ih neko stavi na hartiju. Malo autora pomenuše Slovene, a ukoliko ih pomenuše, to beše više povodom ratova koje vodiše s raznim narodima nego da bi i najmanje slavili ovu naciju, naciju koja oružjem zadade mnogo muke gotovo svim nacijama sveta.
