U Narodnoj biblioteci Užice, 30. juna otvorena je izložba posvećena poznatom Užičaninu, kompozitoru, klaviristi, dirigentu i pesniku, Žarku Petroviću (1932-2018), pod nazivom „Koncert koji traje“, autora Anđe Bjelić, Ilije Smiljanić i Biljane Davidovski. Izložba je priređena u okviru pratećeg programa prvog užičkog džez festivala BAZZUM
Ideja o izložbi koju čine fotografije, notni zapisi, knjige, ploče, priznanja Žarka Petrovića, a najveći deo je iz njegove zaostavštine, potekla je pre nekoliko godina potekla od Radiše Selakovića, glavnog menadžera prvog džez festivala BAZZUM u Užicu koji je završen sinoć, u četvrtak, a trajao je tri dana.
-Žarko Petrović je sa 17 godina, pre nego što je otišao iz Užica, imao svoju džez grupu „Karavan“ koju su, kako mi je izdiktirao imena, činili njegovi drugarai: klarinetista Momo Piščević, gitarista Dušan Jeremić, saksofonista Lule Jovanović, bubnjar Miša Popović Gajo i klavijaturista Vanja Sudzilovski. Praktično, on je sa ovom grupom svojih prijatelja bio rodonačelnik džeza u ovom gradu. Žarko Petrović se posle 60 godina rada vratio u Užice i počeo da se druži sa članovima džez Udruženja koji su inicirali da Žarko dobije Plaketu Grada Užica 2014. godine obeležavajući 65 godina svog umetničkog rada, a tada dobija i člansku kartu počasnog člana Udruženja ljubitelja džeza Užice – rekao je Selaković i podsetio da je poslednja kompozicija koju je Žarko Petrović kao kompozitor, aranžer i tekstopisac uradio sa užičkim muzičarima i horovima bila „Svečana pesma o Užicu“.
-Nije dočekao da „Svečana pesma o Užicu“ bude i zvanično promovisana ostavivši je kao legat svom rodnom gradu. Tada je i poslao pisanu poruku Užičanima: „… ova je Pesma iskrena i ona ne pripada samo meni i mojim rođenim Užičanima, već svima. Ona je i za sve druge, one najsrećnije i one koji čeznu za zavičajem. Ona je za sreću i za radost. Ona je za danas i za sutra. Voleo bih kada bi bila i za večnost“.
Biljana Davidovski, jedna od autora izložbe, između ostalog je rekla da izložba „tek načinje nesagledive dimenzije Žarkovog života i stvaralaštva“ čija muzika otkriva filozofiju jednog vremena. Rođen je u Užicu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a zatim odlazi u Beograd na studije komponovanja i aranžiranja gde započinje svoju blistavu karijeru kada pravi velike hitove, pesme koje se pamte.
-Sa samo 23 godine je komponovao kultnu kompoziciju „Sve moje jeseni su tužne“ koja je prepevana na preko 30 svetskih jezika – istakla je Davidovski i podsetila da bibliografija muzičko – književnih dela Žarka Petrovića broji preko 2.000 jedinica, sarađivao je sa više od 300 vokalnih solista bivše Jugoslavije, komponovao muziku za decu, za pozorište, dokumentarne filmove. Napisao je oko 600 aranžmana za romanse, šansone i starogradske pesme.
-Da bi sačuvao od zaborava, sakupio je pesme od ratnika iz Velikog rata i objavio ih kao „Solunske pesme“ u zagrebačkom „Jugotonu“ – navela je Biljana Davidovski i dotičući se njegovog književnog stvaralaštva istakla da su Žarkove lirske pesme koje je pisao neodvojive od njegove muzike.
Žarko Petrović je bio član brojnih udruženja, književnika, kompozitora, džez, rok i zabavne muzike, Saveza estradnih umetnika Srbije, dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, zlatnih i platinastih ploča.
–
Ambasador Užica u svom domenu uživao je poštovanje književnika, dramskih umetnika, vokalnih solista, publicista, slikara i vajara u našoj zemlji i van njenih granica – istakla je Biljana Davidovski.
Izložbi je prisustvovao i sestrić Žarka Petrovića, Žarko Golubović i sam muzičar kao i njegov brat koji sviraju klavir ali, kako kaže, „ne tako uspešno kao naš ujak“, izrazio je zadovoljstvo izložbom i podsetio da se cela famijila Petrović bavila muzikom. Žarkov otac Milivoje svirao je flautu, a i Žarkovi brat i sestra su bili muzički obrazovani.
-Drago mi je što su se Biblioteka i džez Udruženje setili da obeleže jedno čitavo vreme koje je moj ujak posvetio i Užicu i Beogradu kroz zabavnu muziku, starogradske pesme i romanse. Na kraju, radio je i duhovnu muziku. Inspirisan Hilandarom u kojem je boravio nekoliko puta, napravio je veliki opus i himnu svim srpskim patrijarsima – naveo je Žarko Golubović.
Izložba je otvorena do 15. avgusta, a formiranje legata je u toku.
