U podnožju Semegnjevske Gore i njenog najvišeg vrha Vigora (1281 metara), nalazi se selo Semegnjevo, nadmorske visine oko 1000 metara gde je održan ovogodišnji, šesti po redu, Ilindanski Sabor Bratstva Peković
Dogovor o okupljanju Bratstva Pekovića bio je 2004. godine, a prvo okupljanje održano je 2005. godine, u mestu Srke, gde je bilo od 700 do 900 Pekovića. Na narednom okupljanju održanom posle tri godine, bilo je 1000 Pekovića, dok su poslednja dva sabora održana na svake četiri godine. Na ovogodišnjem saboru, uprkos koroni, bilo je 300 Pekovića.
Istorijski kontekst vrlo je zanimljiv, pažljivo je istraživan, pa se tako prenelo sećanje, koje se pažljivo čuva i neguje. Najviše Pekovića došlo je iz Crne Gore, Morače, Nikšića, Podgorice, Kolašina, kao i iz Dubrovskog, odakale sežu koreni. Dosta učesnika je došlo i iz Biljanovca, gde ima 36 kuća Pekovića, ali i iz Beograda, Kule, Novog Sada, Kuršumlije…
Od početka 20. veka, Pekovići su živeli u Riđanima, Gornjoj Morači, Krnjoj Jeli, Nikšićkoj Župi, Kučanima i Dubrovsku u Crnoj Gori, ali i u Semegnjevu na Zlatiboru i Biljanovcu kod Jošaničke Banje.
Do intenzivnog raseljavanja Pekovića dolazi između dva svetska rata, pa je danas Pekovića najviše u Beogradu, Podgorici, Nikšiću, Vojvodini i Biljanovcu. Pred turskom najezdom i posle pada Herceg Novog pod ovu vlast 1481. godine, Pekovići su, kao i mnogi drugi, našli skrovište u Popovom Polju, da bi se krajem 15. veka trajno nastanili u, tada nenaseljeni, deo nikšićkog polja, jugozapadno od reke Zete, u delu koji je pripadao Riđanskom plemenu.
Krajem 17. veka, na prevaru je pogubljen vojvoda Ilija Kosorić i 40 dobrnjačkih glavara. U osvetničkom napadu koji je predvodio Okica Kosorić, sin vojvode Ilije, 1698. godine, potpuno je razoreno tursko utvrđenje i uništeni su svi turski objekti. Pekovići su bili prinuđeni na beg, a jedan od Pekovića naselio se u Nikšpćkoj župi u selo Liveroviće. Nakon nekoliko godina, prilikom povratka iz Kuče, jedan od Pekovića se naselio u Nikšićkoj župi, u selo Liveroviće.
Nastavak istorije Pekovića svedoči o borbi i želji za pravdom, istrajnošću i održanjem. Tome u čast, dolazi do okupljanja i održavanja sabora svih Pekovića. Ovakvi sabori prilika su za bolje upoznavanje i izražavanje poštovanja slavnim precima – jer su vera, kultura i tradicija izvori snage i duhovne kreposti. Velika radost je što je na ovim saborima dosta mladih i dece, stoga će neko imati da nasledi običaj negovanja bratske ljubavi i sloge.
Sagovornik nedeljnika „Vesti“ Užice Milisav Mišo Peković, domaćin Sabora Bratstva Peković u Semegnjevu na Zlatiboru, sa velikim zadovoljstvom nam je preneo utiske sa ovogodišnjeg sabora. Rekao je da je organizacija bila zahtevna, počevši od putokaza koji vode do Semegnjeva, organizacije šatre i keteringa, kao i dočeka velikog broja gostiju.
Tokom mesec dana su trajale pripreme, a poslednja dva dana pred okupljanje, pomoć je pristigla i iz Crne Gore. Pored bine, sređena je i okolina, pa se tako na kilometar okolo kosilo i dovodilo u red.
Dogovori o okupljanju sada idu lakše zbog tehnologije i društvenih mreža, iako se u početku moralo ići od sela do sela i od grada do grada, gde su se delile pozivnice. Ilindanski sabor je okosnica održavanja Sabora Bratstva Peković, iako je prošle godine bio odloženo zbog pandemije. Pekovići se bave, kako sportom, tako i folklorom, ali su i akademici – dali su značajan doprinos domaćoj nauci, kulturi, umetnosti, kao profesori univerziteta i pisci univerzitetskih udžbenika, monografija, publicističkih studija i hronika. Takođe, među pomenutim Pekovićima sportistima se izdvajaju i košarkaši, fudbaleri, vaterpolisti i karatisti. Ovogodišnjem okupljanju su prisustvovali svetski poznati sportista Nikola Peković, ali i Stevan Peković.
Program se otvara pozdravom, sviraju se srpska i crnogorska himna, sa guslarima, peva se izvika, devojke i mladići su obučeni u srpske i crnogorske narodne nošnje. Pekovići koji su članovi bratsva plaćaju članarinu bratstvu, ali je jako važno naglasiti da Pekovići pomažu onima koji žive u zabačenim krajevima i grade kuće onima koji su slabijeg socijalnog statusa.
Predsednik odbora je Ljubomir Peković koji od prvog dana izrazito pomaže u funkcionisanju bratstvu Pekovića.
