– Visina agrarnog budžeta i njegov uticaj su neosporno značajni, jer ako hoćete da radite i podstičete velike stvari morate imati i jak budžet. On omogućava velike iskorake, ali to je i mač sa dve oštrice, ako ne postupate smisleno veliki budžet povlači i velike greške, a one mnogo koštaju. Opština Čajetina je u određenom trenutku osnovala privredno društvo sa zadatkom da odgovori na izazove koji predstoje, kojim je omogućila lakšu sprovodljivost agrarnih mera i programa, a to je „Zlatiborski eko agrar” – navodi za “Vesti” Ivan Gujaničić, specijalista inženjer poljoprivrede
Kada kažemo „Jako selo – temelj države“, kako biste opisali taj temelj?
Svakako selo predstavlja temelj svake jake države. Jer ako pođemo od toga što čini samu osnovu definicije sela, a to je ta poljoprivrdna delatnost, onda je nepobitno zašto je jako selo važno, posebno u vremenu u kome živimo, jer ono u svojoj osnovi predstavlja izvor koji hrani državu, dajući potporu njenoj nezavisnosti. Sa ekonomskog aspekta koji ima svoje zakonitosti, često se taj izvor, ili indikator zemljišnog potencijala u biti, koji daje jednu značajnu potporu meša sa onim što sama ekonomija i njene zakonitosti nameću, a to je da poljoprivredna delatnost bude dominatna delatnost u ovom slučaju da ima primat u BDP-u. Ne kažem to bez razloga, često i od obrazovanih ljudi čujemo kako naša zemlja treba da se okrene primarno poljoprivredi. Ne slažem se sa tim, što naravno ne isključuje ovu delatnost kao bitnu potporu, posebno, ako je utemeljena na jakim potencijalima, što u našoj zemlji svakako i jeste slučaj. Onaj ko poznaje osnove ekonomije i same mehanizme tržišta ne bi trebalo da osporava takve tvrdnje, to su ozbiljne nauke koje se izučavaju, te u tom slučaju izvor stabilnosti svakako ne treba mešati sa realnim stanjem koje je potkrepljeno dokazima, što jake ekonomije u visoko razvijenim zemljama zapravo i potvrđuju. Osvrnimo se na BDP, pa ćemo izvesti zaključak, da li je ova tvrdnja tačna, ili ne? Naravno ovim izrečenim jasno je da se ne umanjuje značaj poljoprivredne delatnosti samo je namera da se ukaže na nepravilno razmišljanje koje stvara iskrivljenu sliku, a što ostavlja tek prostor za špekulaciju jedne tako bitne delatnosti koja samo kao jaka daje čvrstinu baš toj osnovi koja treba da predstvlja snažnu potporu u celoj konstrukciji državotvornosti.
Koje pojave vezujemo za srpsko selo današnjice, koliko je savremeno i koliko živi sa problemima koji su globalni?
U onim seoskim sredinama u kojima žive mlađi ljudi gde ima dosta bračnih zajednica, koje predstavljaju snagu i pokretač, a i većeg obrazovanja, ima dosta upliva savremenih tokova današnjice i to baš dosta, koji se ne ogledaju samo u poljoprivrednoj delatnosti već i na kvalitetu svakodnevnog života. To je ohrabrujuće. Iz godine u godinu to se menja na bolje i to me iskreno raduje. Ono što jeste problem, a što i prati savremene trendove o kojima pričamo jeste mnogo emigracija, zatim samaca u najboljim godinama koji ostaju u domaćinstvu, ali to su oni problemi o kojima možemo posveti samo jednu temu u novinama, jer takava problematika to i zahteva. Problem jeste izražn u seoskim zajednicama ali to je globalni problem nerazvijenih, zemalja u razvoju pa čak i razvijenih zemalja , ništa što već nije detektovano kao pojava o kojoj se stalno priča i piše, a koja je intenzivna.
Po čemu biste izdvojili Grad Užice i Opštinu Čajetina ukoliko biste se osvrnuli na zakone, mere, programe u agraru u Zlatiborskom okrugu u proteklih deset godina? Odbornik ste i Zdrave Srbije u užičkoj Skupštini i agilni u diskusijama na agrarne teme..
Svakako Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je donet početkom 2013.godine, kojim je omogućena predvidivost ambijenta za poljoprivrednu proizvodnju, lakše planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicija, unapređenje konkurentnosti, uvođenje jedinstvene evidencije o podsticajima kao i usaglašenosti sa raznim propisima između ostalog sa EU. Onog trenutka kada je i počela primena Zakona, u godinama koje slede postali su i vidni rezultati same primene. Naravno jedinice lokalne samouprave, su zasebne celine i bez obzira na sam Program države i primenu Zakona, sprovodljivost programa na nivou lokala shodno tom zakonu je bio taj merni parametar koliko je neka lokalna samouprava odgovorila zadatom.
Koji su to pokazatelji?
Vidni pokazatelji su registrovan broj poljoprivrednih gazdinstava, iskorišćenost samih podsticaja shodno propisanim uslovima i krajnji rezultat – unapređenje proizvodnje shodno iskorišćenom podsticaju. Tako su na početku lokalne samouprave izdvajale mala sredstva za sprovođenje programa, a vremenom se taj iznos povećavao, pa kao pandam svim opštinama na teritoriji Zlatiborskog okruga, taj budžet za poljoprivredu na primer u Opštini Čajetina, je iznosio do 60 miliona dinara, samo za sprovodljive mere u okviru Programa mera podrške za sprovođene poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, gde su istina i postignuti vidni rezultati najpre u stočarstvu, a paralelno sa tim u voćarskoj proizvodnji kao i obnovi zastarele mehanizacije, izgradnji i rekontsrukciji objekata, što je popravilo sveopštu sliku direktnh korisnika podsticaja, a samim ti i agrara u ovoj opštini. Tako je konkretno broj zastarelih mašina za primarnu obradu zemljišta zamenjen novim. Broj grla stoke u govedarstvu povećao za oko hiljadu i to za kratak vremenski period, u ovčarstvu za nekih 10.000 priplodnih grla, što Čajetinu izdvaja kao svetao primer i u oblasti srpskog agrara.
Kakva je situacija sa užičkim agrarom?
Grad Užice u početku nije bio baš najbolji primer kako zbog dosta manjeg budžeta u ovoj oblasti, tako i zbog strogih konkursnih uslova koji nisu odgovarali u datom trenutku strukturnim sposobnostima poljoprivrednih gazdinstava, pa smo imali nepotupnu realizaciju i neutrošen budžet što je ako se sećate izazivalo jako nezadovoljstvo kod naših poljoprivrednika i veliku kritku na tadašnje kreatore Programa. Vremenom sa povećanjem budžeta u ovoj oblasti i Užice je ušlo u tokove koji su sada daleko bolji ako pravimo poređene sa periodom od 2014. do 2018. godine. Ono što je ostalo kao kritika, a o čemu sam i govorio i pisao je što se Program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike Grada Užica, ne unapređuje i tako uvećani budžet po ovom osnovu prati dominantno jednu meru preko koje se realizuje veći deo Program, a to je mera Investicije u fizičku imovinu. Istina, veoma bitna mera, ali budžet koji se povećao po ovom osnovu treba da prati i podršku i drugih mera koje su ovim programom date kao mogućnost da se određena oblast unapredi i poljoprivrednim domaćinstvima, omogući konkurentnost na tržištu ali ne samo na tržištu u smislu kvaliteta ponude već i spremnost za ostvarivanje podsticaja iz nekih drugih fondova. To je tako, a i pored apela, javnih sugestija nekako sve je u okviru iz koga se teško izlazi, a to nije dobro i dugoročno će povlačiti neželjene posledice ako se ne promeni.
Koliko su razvijen turizam i poljoprivreda čiji finalni proizvodi postižu najvišu cenu u ugostiteljstvu uz ulaganje lokalne samouprave u infrastrukturu sela dobar osnov da mladi ipak vide budućnost na selu i zasnivanje porodice?
Naš Okrug ima sjajne potencijale, Zlatar, Tara, Jelova Gora, Mokra Gora, naravno Zlatibor, ali nijedna opština se ne može pohvaliti povoljnom demografijom svojih sela. Surova istina sa kojom se moramo uhvatiti u koštac. U Čajetini postoje baš izražene seoske zajednice gde u strukturi stanovništva ima dosta mlađih ljudi i dece što kao rezultat ima popunjene kapacitete u vrtićima i školskim klupama i sredinu koja obećava što je pozitivno i primer kako zadržati ljude na selu. To su sredine koje imaju i dobru turističku ponudu koju paraleno prati proizvodnja i prerada na gazdinstvima, a iza kojih podrškom stoji lokalna samouprava i to treba uzeti kao dobar primer. Upravo je to odgovor na pitanje da li je to dobar osnov da se mladi odluče da žive na selima.
Pomenuli ste Opštinu Čajetina kao svetao primer u oblasti unapređenja poljoprivredne politike u Okrugu, da li je samo visina agrarnog budžeta zaslužna za to?
Ne. Visina budžeta i njegov uticaj su neosporno značajni, ako hoćete da radite i podstičete velike stvari morate imati i jak budžet. On omogućava velike iskorake, ali to je i mač sa dve oštrice, ako ne postupate smisleno veliki budžet povlači i velike greške, a one mnogo i koštaju. Opština Čajetina je u određenom trenutku osnovala privredno društvo sa zadatkom da odgovori na izazove koji predstoje, kojim je omogućila lakšu sprovodljivost mera i programa , a to je „Zlatiborski eko agrar”. Programom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja stvoren je dobar osnov za izgradnju jednog velikog projekta o kome se već dosta i priča i piše a to je „Agroindustrijski centar“u Krivoj Reci koji neće imati samo značajnu ulogu u agraru ove opštine već i regionalno.
Bilo je mnogo grešaka, a često neki navode da još plaćamo grehe prošlosti, kada se seosko stanovništvo masovno odlivalo u gradove za potrebne industrijalizacije?
Kažu da je vera u osnovi svega. Ko veruje taj se i nada. Pa u vezi s tim ostaje samo jedno da verujemo i da radimo na tome. Nema tu neke čarobne formule, jednostavno rad i čast i to će dati rezultat. To je sada naš generacijski izazov a to je i proces koji dugoročno može dati prave rezultate bez obzira na neke faktore uticaja, geopolitiku koji ne treba da budu izgovor za nerad. Neosporno bilo je grešaka, ali se na greškama uči. A tvrdnja da je industrijalizacija dovela do odlaska ljudi sa sela je slika koja zapravo baca maglu u oči da bi se opravdali ratovi, pljačkaške privatizacije, uništavanje zadruga i zadružne imovine, što je bio osnov za odlazak mladih iz zemlje, a i iz sela. Gde bi mi bili da nismo ratovali ?Da društvena imovina nije pljačkana? Koliko je fabričkih pogona po selima zatvoreno? Zašto su ti pogoni uništeni? Čije je to sada vlasništvo?.I onda stižemo do traktora koji su zaustavili saobraćaj do nemira, nestabilnosti, neizvestnosti, a čemu to vodi? I zato, vratimo se časti i radu, biće mnogo toga bolje.
Projekat “Jako selo – temelj države” 
