Biblioteka sama po sebi je mesto preobraženja. Preobraženje i biblioteka su pojmovi koji idu zajedno. Preobraženje je ono što nam donosi knjiga, tako da ne mogu da zamislim lepšu slavu nego što je slava biblioteke u Užicu, rekao je Vladimir Pištalo
Povodom 166 godina postojanja i obeležavanja krsne slave Preobraženje Gospodnje, u užičkoj Narodnoj biblioteci, u petak, 19. avgusta, priređena je mala svečanost kojoj su prisustvovali brojni prijatelji i saradnici, bivši i sadašnji zaposleni ove značajne kulturne ustanove, predstavnici kulturnog i javnog života i Gradske uprave Užica, kao i upravnik Narodne biblioteke Srbije, Vladimir Pištalo.
Vladimir Pištalo je podsetio ovom prilikom, da je u užičku biblioteku dolazio i kao pisac, a nije mu nepoznat ni njen istorijski razvoj.
-Te 1856. godine, Čitalište je osnovalo 100 Užičana i oni su imali 200 knjiga, što je prosečno bilo po dve knjige na čoveka. Danas biblioteka ima više od 250.000 knjiga, četvrt miliona, koje su odgajale tolike užičke pisce. Čini mi se da je ovaj region u kojem se taj dobri narodni govor održava prirodno, dao disproporcionalno mnogo važnih pisaca u Srbiji, a to nikada nije bilo bez veze sa bibliotekom. Danas smo razgovarali o Simoviću i o njegovom legatu koji će možda biti smešten ovde, o Radovanu Popoviću koga lično znam i veoma poštujem koji je ne samo pisao, nego se kroz njega prelomila čitava naša književnost. On je predstavio tu književnost na jedan zaista jedinstven način – rekao je Pištalo i naveo da već neko vreme Narodna biblioteka Srbije razvija ideju koja se tiče održavanja i rekonstrukcije stare knjige u Srbiji što je „najlepši odraz ljubavi prema tradiciji“, a to je da se fondovi digitalizuju i da se na taj način knjiga zaštiti. To je veliki posao i kada bi se radio samo u Narodnoj biblioteci Srbije i u manjem obimu u Biblioteci u Novom Sadu u trenutnim uslovima i sredstvima kojima bibliotekarstvo raspolaže, bilo bi potrebno sto godina da bi ovaj posao bio i završen.
-Želja mi je da se u Srbiji osnuje nekoliko centara koji bi bili sposobni da rade ovaj posao, a jedan od tih centara voleo bih da bude i ovde u Užicu – naveo je Pištalo.
-Ne mogu da zamislim lepši praznik od Preobraženja, tu ima nešto mistično, jer kao što znate, tada se menja i voda i zemlja, jedna alhemijska promena se dešava u celom svetu u smislu nekakvog ublažavanja i umirivanja. Vidite, danas gori sve. Rekao mi je neko da je 40 stepeni sa, opet, nekim vetrom iz Afrike. Tradicionalno, ovo je bio zadnji dan kupanja i od ovog dana računalo se da ljudi ne mogu više da idu na reke i jezera. Sada je sa globalnim otopljavanjem sve to malo drugačije. Ovo je momenat kada se navodno na ovaj dan otvaraju nebesa. Kao da neko veliko oko gleda sve ljude i sve ono što rade. Nebo se noćas menja tri puta. Takođe, ovo je momenat po hrišćanskoj tradiciji, kada se Hrist prvi put pokazao u svojoj božanskoj prirodi – rekao je povodom krsne slave užičke biblioteke Vladimir Pištalo i naveo da je narodno iskustvo o velikoj promeni na Preobraženje slovensko, još starije od hrišćanstva i nastavio:
-Biblioteka sama po sebi je mesto preobraženja. Preobraženje i biblioteka su pojmovi koji idu zajedno. Preobraženje je ono što nam donosi knjiga, tako da ne mogu da zamislim lepšu slavu nego što je slava biblioteke u Užicu – rekao je Pištalo.
Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić, podsetila je na istorijski razvoj biblioteke koja je tokom svih 166 godina radila sa povremenim prekidima i pod raznim nazivima, a od 1989. godine vratila je staro ime – Narodna biblioteka Užice. Selila se od Kandića kafane, preko Prljevića kuće, Gimnazije, Sokolskog doma, a 1961. godine je smeštena u zgradu koja je deo ambijentalne celine Trga partizana.
-Činjenica da je zgrada namneski građena za biblioteku i njen položaj na simboličan način ukazuje na značaj knjige i čitanja u našem gradu – rekla je ovom prilikom Dušica Murić i navela da se od tada u bibliotekrstvu mnogo toga promenilo. Sada se primenjuju savremene tehnologije kako bi se ispratile najrazličitije potrebe korisnika, a da bi užička biblioteka pružala kvalitetnu uslugu, potrebno je da postoje i adekvatni uslovi za to. Zbog toga je i sve izraženija potreba za većim prostorom, a neophodna je i rekonstrukcija postojećih prostorija.
Direktorka Murić je, između ostalog, podsetila da su bibliotekari užičke Narodne biblioteke, pored redovnih aktivnosti, u proteklom periodu radili na klasifikaciji fonda crkvene biblioteke u Parohijskom domu, što je izuzetno veliki i zahtevan posao. Osim toga, uz podršku Grada održali su radionice u okviru projekta „Biblioterapija“ za korisnike Domskog odeljenja za smeštaj odraslih i starijih lica Zabučje, a u saradnji sa sveštenstvom užičke crkve, učenicima Medicinske škole i psihologom, što je prema njenim rečima izazvalo brojne pozitivne reakcije u javnosti. Tradicionalno, za najmlađe se tokom cele godine organizuju obrazovno- kreativni programi, a uspostavljena je i nova usluga za mlade u Kremnima, Mokroj Gori i Biosci.
Dušica Murić je zahvalila Gradu Užicu, Ministarstvu kulture i informisanja, zaposlenima i korisnicima usluga koji su pomogli i pomažu da Narodna biblioteka pozitivno posluje.
U ime Grada Užica, Ratko Trmčić, član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti čestitao je Nardnoj biblioteci 166. rođendan i krsnu slavu i istakao, da će se Grad i u narednom periodu truditi da u saradnji sa nadležnim Ministarstvom obezbedi više sredstava koja bi bila uložena za sređivanje zgrade kako bi uslovi za rad i pružanje usluge bili još kvalitetniji, jer to „ova stara dama zaslužuje“.
