Insistiram danas, kao i uvek do sada, na kvalitetu znanja, vođenja postupka, kvalitetnoj sudskoj odluci. Sudska odluka je ogledalo znanja svakog sudije pojedinačno – rekla je Jasminka Obućina, v.f. predsednika Privrednog apelacionog suda
Savetovanje sudija privrednih sudova Srbije, posle dve godine pauze zbog pandemije, počelo je na Zlatiboru 6. a trajaće do 9. septembra u organizaciji Privrednog apelacionog suda, a uz podršku Ministarstva finansija i Ministarstva pravde Republike Srbije, Visokog saveta sudstva i Saveta Evrope. Savetovanje je otvorila Jasminka Obućina, vršilac funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda, a učesnike su pozdravili Snežana Marković, predsednica Ustavnog suda, predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Ministarstva pravde, kao i Tobijas Flesenkemper, šef Misije, Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu.
U radu savetovanja učestvuju predstavnici najviših pravosudnih i državnih organa, Udruženja pravnika Republike Srbije i pravnika u privredi, predstavnici fakulteta, Pravosudne akademije, advokati, notari, stečajni upravnici, izvršitelji, kao i predsednici sudova i sudije iz Republike Srpske i Federacije BiH.
Fokus ovogodišnjeg savetovanja privrednih sudova je na ujednačavanju sudske prakse privrednih sudova, kao i na izmenama Zakaona o parničnom postupku koji bi pred sudovima postupak trebalo da učini efikasnijim, što je i tema panel diskusije.
-Ovo savetovanje je upravo namenjeno je ujednačavanju sudske prakse, razmatranju spornih pitanja kroz postavljene odgovore što je praktično edukovanje svih nas koji se bavimo ovim poslom, bilo kao nosioci pravosudnih funkcija, bilo baveći se drugim pravosudnim profesijama.Stoga insistiram danas, kao i uvek do sada, na kvalitetu znanja, vođenja postupka, kvalitetnoj sudskoj odluci. Sudska odluka je ogledalo znanja svakog sudije pojedinačno. Znam da to nije uvek moguće postići, jer smo opterećeni brojkama koje sam upravo pročitala, nedostatkom sudijskih pomoćnika i drugog sudskog osoblja od zapisničara do upisničara, bez kojih naš rad nije moguć. Takođe nas brine i nejednaka oterećenost privrednih sudova u prvom stepenu. Dok pojedini imaju ili rešavaju preko 70-80 predmeta mesečno po sudiji, drugi primaju svega tridesetak, pa samim tim nisu u mogućnosti objektivno više ni da reše. U narednom periodu nas očekuje živa zakonodavna aktivnost, a između ostalog za nas vrlo bitan set pravosudnih zakona koji treba da omoguće bolji sistem predlaganja i izbor sudija, povećanu nezavisnost sudija i kvalitet u postupanju – rekla je između ostalog, na otvaranju savetovanja, Jasminka Obućina, v.f. predsednika Privrednog apelacionog suda.
Prošle godine, Privredni apelacioni sud je, prema rečima Jasminke Obućine, primio 23.314 predmeta što je 69 posto više nego u 2020, dok su privredni sudovi u Srbiji prošle godine primili 119.112 predmeta što je za 18.966 predmeta više nego u 2020. Povećanje broja predmeta odrazilo se i na savladavanje priliva pa je Privredni apelacioni sud prošle godine priliv savladao sa 81,98 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je prvi stepen savladao priliv sa 102,74 posto.
Ovom prilikom, Jasminka Obućina je ukazala na opterećenje privrednih sudova predmetima koji se odnose na prigovore za ubrzavanje postupaka. Broj ovih predmeta u 2016. bio je 4.305, u 2021. godini 27.738, a za prvih šest meseci ove godine primljeno je 10.449 predmeta. Privredni apelacioni sud takođe je imao značajan priliv predmeta prigovora radi ubrzavanja postupka. U ovom momentu ih je 7.000 što je skoro sedam puta više nego u 2016. Znatno je povećan priliv u bankarskim sporovima što je rezultiralo izmenama rasporeda poslova prošle godine.
Što se tiče stečajnih postupaka, Jasminka Obućina je između ostalog izjavila da je pre desetak godina priliv stečajnih postupaka u privredne sudove bio izuzetno veliki i u najvećem procentu su to bila društvena preduzeća koja su imala i po nekoliko hiljada radnika. Pojedini takvi slučajevi još uvek nisu okončani.
– To nam je bolna tačka. Pokušavamo da ih okončamo, međutim, ti postupci ne zavise od efikasnosti našeg postupanja. Vrlo često zavise od drugih koji učestvuju u stečajnom postupku, ali i od političke klime. Privredni sudovi praktično ne mogu da postupaju jer poštuju druge zakone ili zato što neki drugi organ ne postupa, zato što nisu rešeni bilateralni odnosi i sl. Recimo ne možemo da okončamo stečajne postupke u kojima naša društvena preduzeća imaju svoju imovinu u Hrvatskoj, jer ova zemlja još uvek ne želi da zaključi bilateralni sporazum da bismo rešili prava naših građana u Hrvatskoj, mislim i na pravna lica. Ta pitanja ne mogu da reše privredni sudovi ma koliko se trudili i ona ostaju otvorena. Imamo i Zakon o restituciji u kojem postoji imperativna odredba gde je zabranjena prodaja imovine koja je obuhvaćena zahtevom za vraćanje. Imamo stečajne postupke u Srbiji koji stoje od 2011. godine, to su i najstariji stečajevi, jer Agencija za restituciju nije rešila status te imovine i njima ima najveći broj prigovora za ubrzavanje postupka što optereti u ogromnim iznosima budžet Republike Srbije.
-Stečaj vrlo često svi doživljavaju kao smrt preduzeća. Međutim cilj stečaja nije brisati preduzeće sa tržišta, već namiriti poverioce na onaj način kako to njima najviše odgovara. Ako poverioci hoće da jedno privredno društvo opstane mi smo tu da se sprovede zakonit postupak i da to privredno društvo nastavi da radi. Svaki naš predmet u kome je usvojen plan reorganizacije i da se po njemu postupa, da privredno društvo radi, ispunjava sve nas koji smo učestvovali u kreiranju stavova i primeni Zakona o stečaju koji se odnosi, upravo, na opstanak privrednog društva, a ne na njihov nestanak.
