– CILJ NIJE DELJENJE BUDŽETA „NA MUŠKI I ŽENSKI“, VEĆ JEDNAKA DOSTUPNOST USLUGA SVIM GRUPAMA STANOVNIŠTVA BEZ OBZIRA NA POL, STAROSNU DOB, ZDRAVSTVENE POTREBE…- NAVODI ZA „VESTI“ GORDANA SAVIĆ, GENERALNI SEKRETAR UŽIČKOG CENTRA
Čemu treba da doprinese projekat „Građani u akciji“ koji realizujete u partnerstvu sa gradom Užice i uz podršku Švajcarske vlade?
Ovaj projekat treba da doprinese uspostavljanju nove prakse u donošenju lokalnih politika. Nova praksa podrazumeva veće uključivanje građana i poštovanje rodne jednakosti.
Zajedno sa gradskom upravom završili smo dva dokumenta. Jedan je „Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost“ koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, a drugi „Plan participacije građana“ koji može da se primenjuje za svaku aktivnost lokalne samouprave koju sprovodi. Ceo projekat se zasniva na zakonskim obavezama lokalne samouprave počevši od Ustava, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o lokalnim samoupravama i Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ovi zakoni kažu da rodna komponenta treba da bude uvršećena u sva dokumenta lokalne samouprave poput Grada Užica kako bi se gradio ambijent koji daje jednake mogućnosti svim građanima i građankama.
Kako posmatrate rodnu ravnopravnost u pogledu raspodele budžetskih sredstava?
Sa šireg aspekta. Ne želimo da gradski budžet delimo na „muški“ i „ženski“ i to je nemoguće. Međutim, smatramo da je rodna jednakost osnov za smanjenje diskrimancije manjinskih grupa. Rodna jednakost je jednakost svih, žena i muškaraca, devojčica i dečaka, stanovnika sela i grada, zaposlenih i nezaposlenih, starijih i mlađih,.. Ako jednakost ovako posmatramo usluge u lokalnoj zajednici mogu se ujednačavati kao i njihova dostupnost.
I ovoga puta neko bi mogao da vam postavi pitanje, a šta opet traže ove žene?
Samo da usluge budu dostupne svima, jer ako radimo analizu stanja videćemo i da je muški deo populacije uskraćen za neku uslugu. Ne radi se samo o ženama, već da sve usluge budu jednako dostupne i mladima i starima i onima koji žive na selu i onima u gradu. Grad Užice je kroz ovaj projekat izrazio želju da radi na usavršavanju rodno odgovornog budžetiranja i kroz projekat dobio tehničku podršku Vlade Švajcarske i projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – AKT“ koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
Šta je potrebno za početak rodno odgovornog budžetiranja?
Sve politike koje usvojimo su manje više dobre, ali ako se ne nađu u budžetu malo koristi od njih! Svi direktni i indirektni budžetski korisnici kada rade svoje planove vezane za programski budžet treba da imaju ciljeve i indikatore koji su rodno senzitivni. Zato bi za početak trebalo da se „prebrojimo“ i kažemo da je određenu uslugu koristilo toliko i toliko žena i toliko muškaraca, starih i mladih…U lokalnoj upravi postoji osoba koja se bavi rodnom ravnopravnošću i formirana je Radna grupa za rodno budžetiranje. Savet za rodnu ravnopravnost ima treći mandat i komisija za rodnu ravnopravnost, Plan postupnog uvođenja rodno odgovornog budžeta u postupku pripreme i donošenja budžeta grada Užica.. Potrebno je da svako javno preduzeće, ustanova, direktni ili indirektni korisnici dostave početne analize i planove koji jasno ukazuju na potrebe zajednice razvrstane po polu, uzrastu, potrebama u obrazovanju, zapošljavanju, sportu, zdravstvu…
Koji su to ciljevi i navedite nam primere pojedinih pokazatelja na osnovu čega će se predlagati promene u budžetu?
Mora se uraditi rodna analiza za koju je zadužena Komisija za rodnu ravnopravnost. Uzmimo na primer biblioteku. Koliko ima članova, po polu, starosnoj dobi… Koja literatura više interesuje muškarce, a koja žene? Na osnovu analize same institucije možemo videti zašto neki deo populacije manje koristi usluge biblioteke. Na osnovu istraživanja od jedne biblioteke u Zlatiborskom okrugu ispostavilo se da deo mlađe populacije želi ponudu literature o stripu što se sve kasnije odražava i na nabavku knjiga. Važno je da ispitujemo potrebe građana, jer za donošenje odluka bitna je suština, a ne ispunjenje forme.
Ekonomsko osnaživanje žena deo je Akcionog plana za rodnu ravnopravnost, kako se postiže primenom rodno odgovornog budžetiranja?
Da bismo zadovoljili potrebe građana Užica moramo videti šta to građanima treba i da li su zadovoljni radom lokalne samouprave,, jer često gunđaju da nije sve urađeno kako treba. Ukoliko bi se više potrudili rodna ravnopravnost može da se uvede u većinu budžetskih programa . Recimo saobraćaj. Koliko je autobusa dostupno osobama sa invaliditetom, majkama sa decom u kolicima, koliko su linije prema selima usklađene sa potrebama stanovništva koje dolaskom u grad želi da završi administrativne poslove ili ode kod lekara? U programu za poljoprivredu treba voditi računa da novac izdvojen za podsticaje ne bude samo za traktore već i za povrtarstvo, cvećarstvo, prerada mleka i mlečnih proizvoda čime se uglavnom bave žene. Ženama početnicama u biznisu potrebna je podrška i edukacija jer prve godine rada zasnivaju na sopstvenim iskustvima i znanju, recimo mentorska podrška preduzetnicama početnicama kroz zakonske i poreske lavirinte u bavljenju seoskim turizmom ili preradi voća i povrća.
Kako to rade Vojvođani?
Oni su odmakli u rodno odgovornom budžetiranju i u budžetima već imaju fondove koji su namenjeni isključivo ženama. Svojski su podržali žene u seoskim sredinama koje su osnovale firme koristeći i fondove Evropske unije. Sirogojno je nekada je bilo poznato u svetu po pletiljama, smatram da ima mnogo toga što danas žene rade i po čemu bi užički kraj i žensko preduzetništvo mogli biti prepoznatljivi.
Pomenuli ste sferu rada. Kako su u njoj prošle Užičanke tokom epidemije?
Nažalost, setimo se radnih prava samo kada nam se loše stvari dese na poslu. Diskriminacija postoji i u sferi rada u pogledu rodne ravnopravnosti. Imali smo nedavno fokus grupu i razgovarali smo sa nezaposlenim ženama od 22 do 45 godina. Iznele su frapatne podatke o ugroženosti za vreme kovida navodeći u većini slučajeva loš odnos poslodavaca. To je potpuna degradacija žene, a jedna od njih je ispričala da je posle intervjua na koji ju je muž odvezao kolima, poslodavac ponudio posao njemu, a ne njoj. Tokom epidemije žene su češće ostajale bez posla, jer su imale više obaveza u porodici, oko dece, nege starijih i bolesnih. I to je neplaćeni rad o kome ćemo tek pričati! U našoj sredini podsmeh izaziva uzimanje porodiljskog odsustva od strane oca, zato što mu je plata manja u odnosu na suprugu. Imamo slučajeve obrazovane ženske dece koja ne mogu da dobiju posao, odnosno doktore nauka uz obrazloženje da imaju višak škole.
Koliko godina postoji Užički centar za ljudska prava i demokratiju i od ostvarenog na šta ste posebvno ponosni?
Centar će u novembru napuniti 22 godine, što sa radom kroz inicijative tri godine ranije čini gotovo četvrt veka. Realizovali smo oko osamdeset projekata, samostalno ili u partnerstvu. Posebno smo ponosni na projekte koji se odnose na javno zagovaranje promene lokalnih politika. Dve godine smo intenzivono lobirali da se usvoji Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ( Zakon o mobingu) i ukazivali da postoji zlostavljanje na radnom mestu. Tada su nas kontaktirale poslaničke grupe da pružimo amandmane. Amandman koji je predložila Mreža organizacija civilnog društva se odnosio na to da proces dokazivanja mobinga ide na teret tuženoga, jer žrtve mobinga, najčešće radnici nemaju sredstava da plate sudske takse i to što je usvojen izuzetno smo ponosni!
Zagovaranje
Posebno smo ponosni na realizovane projekte koji se odnose na javno zagovaranje promene lokalnih politika.
Degradacija
Nažalost, setimo se radnih prava samo kada nam se loše stvari dogode na poslu. Diskriminacija postoji i u sferi rada u pogledu rodne ravnopravnosti. Imali smo nedavno fokus grupu i razgovarali smo sa nezaposlenim ženama od 22 do 45 godina. Iznele su frapatne podatke o ugroženosti za vreme kovida navodeći u većini slučajeva loš odnos poslodavaca. To je potpuna degradacija žene!
Budžetska linija
Izborili smo se u lokalnom budžetu za poziciju – podrška evropskim projektima, tako da i institucije, javna preduzeća, nevladine organizacije ukoliko dobiju projekat EU deo za sufinansiranje mogu ostvariti iz užičkog budžeta.
Kvantitet ili kvalitet?
Nismo se trudili da sačuvamo mnoga prava koja smo imali pre raspada bivše zemlje, posebno radna prava žena. Dobro je što je povećana zastupljenost žena na izbornim listama. Ali, da li je poenta u tome da dobijemo kvantitet ili kvalitet? Koliko su spremne da se bore za javni opšti interes? U trenutku u kome živimo taj opšti interes se gubi! Plaši me što sve više ljudi misli samo o sopstvenom dobru…
