Posle Andrićgrada, Tršića i u Užicu je otvorena izložba „Meša Selimović-izbor dokumenata” u okviru pratećeg programa Jugoslovenskog pozorišnog festivala, zahvaljujući Istorijskom arhivu Užice.
Postavku čine dokumenta o Selimovićevom odrastanju, školovanju, profesorskom radu,
nagradama, prijateljstvu sa Ivom Andrićem, stvaralaštvu koje je obeležilo 20.vek u književnosti.
Izložba je realizovana u organizaciji Državnog arhiva Srbije i Instituta Andrićgrad i predstavlja izbor arhivskih dokumenata o Meši Selimoviću iz fondova i zbirki Državnog arhiva i Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti i pojedinih dokumenata iz drugih ustanova. Direktor Državnog arhiva Srbije prof. dr Miroslav Perišić na otvaranju izložbe je rekao da je mogla da nosi naziv i Podsećanja kao nešto što bi bilo suprotstavljeno, onim Mešinim rečima, o zaboravu kao ljudskoj mani.
-Te reči posebno dobijaju na težini u današnjem vremenu kada nam se odnekud iz sveta poručuje da prošlost nije važna, da treba da je zaboravimo, da nije važno ko si i šta si bio. Kada se neki ljudi na važnim pozicijama u svetu bez elementarnih istorijskih znanja ne osvrću na moralne kapitale država, naroda i kultura. U toku su i snažni nametnuti procesi spolja poništavanja identiteta, politički motivisane revizije istorije, pa čak i njeno falsifikovanje – istakao je Perišić.
On je naveo da su brana tim procesima arhivi, muzeji, biblioteke, pozorišta, to su identitetske ustanove. U arhivima je sve složeno po vremenima, epohama, ali arhivi imaju vanvremensku dimenziju. Osim što podseća i osim što je saznajna u šta nas još to uverava ova izložba o Meši Selimoviću?
-Uverava nas u temeljno načelo istorijske nauke, a to je da dokument nije istorija ali da bez dokumenata nema istorije-zaključio je Perišić.
Izložbu je otvorila direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić koja je navela da užički pisac, najpoznatiji srpski književni biograf Radovan Popović, autor biografske knjige o Selimoviću kaže:”Nema definitivnih biografija, život i delo Meše Selimovića daju nam za pravo jer su njegov život i njegovo delo do te mere složeni, dramatični i izazovni u veku koji nije odlikovala prevelika etičnost i pravdoljubivost da otvaraju gotovo sva važna suštinska pitanja ljudske egzistencije.
Kao takvi, život i delo Meše Selimovića i dalje su trajna inspiracija za sve istraživače, kako
približiti mudrost njegovih knjiga, tačnu meru njegovog gospodstva i misaone jezgrovitosti.
Ova postavka kroz manje poznate dokumente o velikom piscu otvara nove puteve do njegovih knjiga što je danas potrebnije više nego ikad. Jer kako kaže jedan Selimovićev junak ,,najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, a svaka sumnja ima pravo na život”.
