-Sve što sam videla u Sloveniji pokazuje nam da se plašimo bez razloga, da sve odrađujemo kvalitetno što je dodatna motivacija da nastavimo i dalje da konkurišemo za nove mobilnosti-istakla je Ivana Marinković, rukovodilac kancelarije za međunarodnu saradnju Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija Studentkinje Marina Živković i Dunja Vasilić preko Erazmus + programa završile su treću godinu na studijskom programu Zdravstvena nega u Mariboru, a praksu su obavljale u bolnici u Celju. O svojim iskustvima tokom studiranja i boravka u Sloveniji govorile su za „Vesti“ ističući pozitivna iskustva mobilnosti studenata.
Ivana Marinković, nastavnik stranog jezika Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija-odsek Užice, rukovodilac kancelarije za međunarodnu saradnju i koordinator Erazmus projekata navodi da iskustvo mobilnosti mnogo znači na jačanju samopouzdanja jer od 2019.godine Srbija je promenila status kada su u pitanju ovi programi. Do tada je imala status partnerske zemlje, a sada može ravnopravno da učestvuje u projektima.
Jedan od osnovnih ciljeva mobilnosti Erazmus + programa je da se usavrši znanje stranih jezika, a Dunja i Marina su usavršile engleski i naučile slovenački jezik. Pored toga stekle su iskustvo u bolnici u Celju, tako da time poboljšavaju svoje mogućnosti za zaposlenje ne samo na nacionalnom nego i na evropskom tržištu rada.
-Mi smo jedna od retkih ustanova koja je uspela da realizuje taj projekat u vreme korone u maksimalnom trajanju. Onoliko koliko nam je odobreno mi smo uspeli studentima da
obezbedimo. Sve što sam tamo videla pokazuje nam da se plašimo bez razloga, da sve
odrađujemo kvalitetno što je dodatna motivacija da nastavimo i dalje da konkurišemo za
nove mobilnosti. To znači da i profesori treba da tragaju za mogućnostima Erazmus +
mobilnosti kao i nenastavno osoblje koje daje organizacionu podršku kandidatima.
Preko javnog konkursa u Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija-Odsek Užice bio
je planiran jedan semestar u okviru mobilnosti, ali su naše studentkinje bile izuzetno
zadovoljne i izrazile su želju da nastave studije. Na osnovu novog konkursa na koji su se
ponovo prijavile i bile jedina dva kandidata uspešno su završile i drugi semestar u
Sloveniji.
-Sve ispite su položile,a oni su im priznati i ovde, jer to garantujemo studentima pred
odlazak na mobilnost. Svaki akademski uspeh ostvaren u inostranstvu se priznaje, to
što su položile sa dobrim ocenama na engleskom i slovenačkom jeziku ide u prilog
našem obrazovanju. Ali to znači i da mi u Evropu šaljemo studente koji su ravnopravni
sa kolegama iz evropskih univerziteta-objasnila je Marinković.
Tokom prvog programa nedelju dana sam provela sa njima da bi se uverila kakvi su im
uslovi u Mariboru, što je kasnije odlično i ocenjeno od Fondacije Tempus, koja
odobrava ove projekte. Mi konkurišemo svake godine i trenutno imamo odobrene dve
studentske mobilnosti, a ubuduće će se ocenjivati i uspeh dosadašnjih projekata.
Promocije koje budemo radili sa Dunjom i Marinom očekujemo da će podstaći i druge
studente da vide da je to jedno divno iskustvo, naglasila je profesorka.
Marina Živković iz Pribojske Banje, studentkinja Zdravstvene nege na Akademiji
strukovnih studija-odsek Užice za „Vesti“ kaže da je u Sloveniji boravila od 1.oktobra 2021-31.7.2022.godine gde je završila treću godinu na Univerzitetu Alma Mater Europaea u Mariboru, a na Akademiji je po povratku odbranila završni rad.
-U Mariboru smo studirale sa studentima iz raznih zemalja, družili smo se i upoznali
divne ljude. Stekla sam utisak da je obrazovanje na višem nivou, a profesor hirurgije i
traumatologije nam je ponudio praksu tako da smo bile u bolnici u Celju. Tokom prakse
stekle smo dragocena iskustva na hirurškom odeljenju.
Razlike između studiranja kod nas i Sloveniji po rečima naše sagovornice su pre svega,
sveobuhvatno studiranje i literatura koju postavljaju profesori, njihova naklonost prema studentima ,ali i što im je veoma bitno da li su studenti sve razumeli.
-Većinu predmeta smo studirale na engleskom a ostale na slovenačkom jeziku. Profesori
su se trudili da nam što više izlaze u susret, pomažu, da se ne ustručavamo da ih nešto
pitamo. Ta ljubaznost koju tamo imaju u Sloveniji „vuče“ me da se vratim. Rekli su nam
da možemo da nastavimo studije ili da radimo, jer su nam njihova vrata uvek otvorena-
istakla je Marina.
Od Fondacije Tempus dobijale su mesečno stipendiju koja im je pokrivala troškove boravka, doma i prevoza. Kada su se vratile kolege su interesovala njihova iskustva.
-Posebno ističem pozitivna iskustva, mnogo smo radile na personalnom razvoju, puno naučile, osamostalile se, a najviše nas je zanimao rad u bolnici. Svako jutro čekala nas je ljubaznost od naših saradnika i profesora u bolnici u Celju, u svakom trenutku su nam prenosili znanja što je neprocenjivo iskustvo-zaključila je Marina.
Posle stečenog iskustva i znanja ona bi se vratila u Sloveniju da tamo radi i živi. I Dunja Vasilić, iz Arilja treću godinu Zdravstvene nege završila je u Mariboru na istom Univerzitetu.
-Odavno sam imala želju da studiram u inostranstvu, profesorka Ivana je to prepoznala i rekla mi da izaberem bilo koji univerzitet na svetu. To želim da ostane zapisano i da to ne zaboravim. Volela bih tu dobrotu bar jednoj osobi da vratim. Marina i ja se pre toga nismo družile, ali nam je bilo mnogo lakše što smo išle zajedno. U Dunjinom okruženju svi su mislili da se šali kada je govorila da će ići na studije u inostranstvo. A kada se to dogodilo znali su da je to ustvari bila njena velika želja.
-Kada uđete u internacionalni dom vi doživite kulturološki šok i shvatite različitost kultura. Mi smo bile u domu sa 200 ljudi, a jedino smo nas dve bile Srpkinje. Kolege iz drugih zemalja bili su Portugalci, Česi, Egipćani, Nemci… i tek onda shvatite sličnosti i različitosti-ističe Dunja.
O praksi kaže da za razliku kod nas u bolnici morate da se „gurate“ , a tamo prosto žele
da vas uvedu i da vam sve pokažu. Pored toga, poenta je što su bolje organizovani i imaju
više vremena da se posvete studentima. Oni nemaju stresa, primera radi nas dve smo bile u operacionoj sali gde rade tri operacije i sve ide lagano. A kod nas je sve u trci,
žurbi i nemate vremena za ljubaznost i lepu reč da nam to pokažu. Ovu mobilnost na kraju studentkinje će pamtiti po svemu što su im omogućili profesorka Ivana Marinković i profesor Radko Komadina, direktor bolnice u Celju. On nam je otvorio vrata bolnice i rekao – šta želite, idite tu-.
Pitale smo može li operaciona sala, jer mi ovde kao studenti ne možemo da uđemo i radimo. Svuda su nam bila otvorena vrata, a što se tiče opreme u bolnici ona je na daleko višem nivou.
Mi smo u najboljem svetlu predstavile našu zemlju, kulturu i naš kraj studentima iz
različitih krajeva sveta tokom studiranja u Sloveniji. Naše kolege iz Nemačke i
Portugalije već su posetile Užice i Zlatibor. Oni imaju želju i naredne godine da dođu
ponovo-rekle su naše sagovornice.
Dragica Cvijović
