ALEKSANDRA MILUTINOVIĆ, UPRAVNIK MUZEJSKO-TURISTIČKOG KOMPLEKSA „ŠARGANSKA OSMICA”
– Prateći recenzije naših gostiju koje ostavljaju na internet portalima, društvenim mrežama, knjizi utisaka, ili povratnim informacijama koje stižu do nas nakon odlaska gostiju, strani turisti nose veoma lepe i pozitivne utiske iz Mokre Gore – navodi upravnik kompleksa Aleksandra Milutinović koja zajedno sa kolegama daje puni doprinos da šarganski ćira uvek bude biser srpskog turizma.
Nedavno je švajcarska železnica obeležila 175 godina postojanja. I mi imamo šargansku prugu i ,,ćiru” koji je ponos srpske železnice. Podsetite kada je nastala i kada kreće njena obnova?
Jedna od najlepših železničkih trasa na svetu sve do 1974. godine prolazila je Mokrom Gorom. Ova pruga povezivala je Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom, odakle je jedan krak pruge išao prema Dubrovniku, a drugi prema Zelenici. Za period između dva svetska rata vezana je izgradnja čuvene Šarganske osmice (760 mm), kako se najčešće naziva deonica između Užica i Vardišta na bivšoj pruzi Beograd – Sarajevo – Dubrovnik. Građena je od 1921. do 1925. godine, a najinteresantniji deo trase odnosio se na savlađivanje visinske razlike od 300 m, na udaljenosti od 3,5 km preko Šargana. Izvođenjem trase u obliku duple osmice, savladana je visinska prepreka preko šarganskog prevoja čuvenim graditeljskim rešenjem koje je poznato u evropskim razmerama. Muzejsko – turistička železnica „Šarganska osmica“ je prva muzejska železnica u jugoistočnoj Evropi. Projekat obnove pruge uzanog koloseka na relaciji Šargan Vitasi – Mokra Gora, kao najzanimljivijeg dela na bivšoj transjugoslovenskoj pruzi Beograd – Višegrad – Sarajevo – Dubrovnik, realizovan je u periodu 1999-2003. godine. U svetu jedinstvena pruga uskog koloseka u obliku broja osam, muzejsko – turistički voz, predivni planinski predeli, gastronomski specijaliteti, izvori lekovite vode, vidikovci i šetališta, gostoprimstvo i još mnogo toga mokrogorskog čini ovo selo danas zvanično najboljim na svetu.
Mokrogorac Radovan Glibetić je ostvario svoj san kao i san svojih zemljaka i pruga je oživela. Dobitnik je najvišeg gradskog priznanja Povelje, a ipak tako skroman i nenametljiv čovek s obzirom na zasluge. Kako je teklo ostvarenje ideje? Ideja da se „Šarganska osmica“ aktivira u muzejsko – turističke svrhe, potiče još iz vremena ukidanja pruge 1974. godine. To je bila inicijativa malog broja zavičajem vezanih Mokrogoraca koji su pokrenuli inicijativu obnove Šarganske osmice, na čelu sa Radovanom Glibetićem. On je decenijama predvodio mnoge značajne akcije, kao i najvažniju: obnovu pruge „Šarganska osmica“, koju su meštani započeli 1994. godine i prilično uradili (železnica i država zvanično su podržale i uključile se 1999. godine). Razvojni put sela je pratila sloga, sinergija i zajedništvo, gde je svaki pojedinac davao više nego što može i mora, a ključna rečenica je bila ljubav prema zavičaju, koja je na kraju i dala ovakav uspeh. Zahvaljujući „Šarganskoj osmici“ i vizionarima poput Radovana, Mokra Gora je od malog i nerazvijenog sela bez velike perspektive, postala svetski poznat i priznat turistički centar.
Radovan Glibetić je ostvario svoj san u Mokroj Gori, ali mi koji verujemo u iste snove
znamo da njegov san nije nikad do kraja odsanjan. On je inicijator i pokretač svega vidljivog na „Šarganskoj osmici“, vizionar koji nam svakodnevno ukazuje da samo ljubav
prema onome što čovek radi može dovesti do dobrih rezultata. Zato menadžment koji vodi „Šargansku osmicu“ sa istim žarom i ljubavlju radi na svim zadacima i rezultati su tu.
Kruna rada bila je laskavo priznanje kojim se Mokra Gora našla među najlepšim selima sveta, a do kojeg se stiglo radom, slogom i entuzijazmom Mokrogoraca, kao i uz pomoć
države, železnice, grada Užica, mnogih dobrih ljudi, zaljubljenika u stare vozove. Impuls i pokretač turističkog razvoja bila je uspešna obnova „Šarganske osmice, koja je posebno na vrednosti dobila dolaskom Emira Kusturice i izgradnjom Drvengrada.
Koliko Srbija danas ima turističkih pruga i da li je Šarganska osmica po broju prodatih karata na prvom mestu?
Šarganska osmica je jedina muzejsko – turistička železnica u Srbiji, pa samim tim i bez konkurencije u zemlji po broju prevezenih putnika. Međutim, interesantno je da je po broju prodatih voznih karata železnička stanica Mokra Gora, iako na muzejsko-turističkoj pruzi, među boljima na celokupnoj mreži pruga srpskih železnica.
Koje godine je “ćira” prevezao najveći broj putnika, kako su uticale dve korona godine na posetu?
Najveći broj turista prevezen je 2019. godine, skoro 90000 gostiju uživalo je u vožnji Šarganskom osmicom. Te godine ostvareni su najbolji rezultati u svim delovima muzejsko – turističkog kompleksa, tražilo se mesto više kako u vozu, tako u restoranu i konačištu. Pored domaćih gostiju, gosti iz Kine su te godine bili u najvećem broju. Međutim, pandemija korona virusa jeste smanjila broj dolazaka gostiju, ali i promenila strukturu. Do tada, gosti iz inostranstva su činili trećinu od ukupnog broja gostiju, dok je u godinama epidemije korona virusa zabeležen pad broja inostranih gostiju, a porast broja domaćih gostiju u odnosu na prethodne godine. Osim toga, porastao je i prosečan broj dana boravka gostiju u našim objektima, te je prosečan boravak umesto dva dana bio pet dana. Mnogi su u Mokroj Gori pronalazili prostor za rad, boraveći istovremeno u jednoj zdravoj i lepoj sredini. Turistima, posebno stranim poseta Mokroj Gori je pravi doživljaj.
Kako ste se potrudili i šta ste sve učinili da boravak pored same vožnje i ostalim sadržajima upotpunite?
Na malom prostoru od Balkana pa sve do vrha Šargana ređaju se prizori lepote i uređenosti. Neko je za Mokru Goru jednom rekao da se između planinskih obronaka i rečnih tokova smestila lepota koju je podario Bog, a da su sve ostalo stvorili ljudi nadahnuti tom lepotom. Muzejsko – turistički kompleks „Šarganska osmica“ posluje u sastavu „Infrastrukture železnice Srbije“ a.d, a saradnja i podrška IŽS-e doprinosi uspešnim poslovnim rezultatima i razvoju kompleksa. Ove godine, nakon više godina od početka izgradnje, završeno je svih šest bungalova za smeštaj gostiju u stanici Mokra Gora, te je ovde sada oko 80 ležaja koji uz gastronomsku ponudu u našim restoranima „Šarganska osmica“ i „Jatare“ čine celinu. Uređene su stanice i stajališta, vidikovci, pešačke staze, izgrađeno konačište za smeštaj gostiju, kao i drugi objekti za smeštaj duž cele trase (Planinska kuća, Deveti kilometar, Šargan), podignut grad u selu sa svojom nesvakidašnjom ponudom, izgrađene ski staze, uređen kompleks lekovitih izvora i voda, otvoren Muzej tehničkih dobara na otvorenom, podignuto pet crkava koje svojim stilom i gradnjom ne remete prirodni koncept mesta, uređene pešačke staze i još mnogo toga. Uopšteno gledano jedan prostor koji je s pravom konkurisao za najbolje selo.
Kada sumirate rezultate posete kakve trendove uočavate? Da li je u porastu broj gostiju sa Istoka ili Zapada, iz kojih krajeva, kojih zemalja sveta?
Najbolja i jedino validna potvrda uspešnosti i profesionalne organizacije u ovom delu procesa rada su pozitivni utisci posetilaca koji se prikazuju u medijima, internet stranicama, na društvenim mrežama, kao i internim anketnim upitnicima. Tokom prethodnih godina muzejsko – turistički kompleks su posetili gosti sa svih kontinenata, pa i iz najudaljenijih zemalja Australije, Novog Zelanda, SAD-a. Redovni posetioci su ljubitelji železnice iz Japana i mnogih drugih država, šarganski kompleks su posetile brojne privredne delegacije iz zemlje, regiona i EU, predstavnici ambasada, misije MMF-a i Svetske banke, predsednici Vlada i ministri iz zemlje i regiona. Pored toga, u muzejsko – turističkom kompleksu „Šarganska osmica“ snimljeni su mnogi popularni filmovi, serije i
spotovi: „Život je čudo“, „Montevideo Bog te video“, „Vreme zla“, „Branilac“, spot za pesmu „Esma“ Zdravka Čolića i drugi što je doprinelo afirmaciji „Šarganske osmice“. Održane su brojne manifestacije, skupovi fribajkera, izložbe starih automobila, umetničke kolonije i slično. Beleži se rast tražnje kako domaćih, tako i inostranih gostiju koje godišnje poseti oko 300000 turista iz svih krajeva sveta, a oko 80000 gostiju se ppreveze muzejskim vozom „Nostalgija“. Ove godine je nešto veći broj gostiju sa Istoka, gosti iz Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije, Poljske, ali dolaze nam i gosti sa Zapada, pa nije retkost da ovde imamo goste i iz Brazila, Argentine, Kanade. Gotovo da ne postoji država iz koje nismo imali goste, te se u kompleksu čuju skoro svi jezici sveta, a naša uloga je da budemo što bolji domaćini.
U kontaktu ste sa stranim turistima, čime su posebno oduševljeni i kakve utiske
nose?
Prateći recenzije naših gostiju koje ostavljaju na internet portalima, društvenim mrežama, knjizi utisaka, ili povratnim informacijama koje stižu do nas nakon odlaska gostiju, strani turisti nose veoma lepe i pozitivne utiske iz Mokre Gore. Za ovo mesto, koje je na Generalnoj skupštini Svetske turističke organizacije izabrano za jedno od 44 najbolja turistička sela sveta, kažu da ih po uređenosti podseća na „Švajcarsku u malom“, za „Šargansku osmicu“ i vožnju prugom uslog koloseka da je doživljaj koji ne treba propustiti, dopada im se gastronomska ponuda, neponovljiva priroda, vidikovci, ali pre svega gostoprimstvo i neposrednost naših domaćina, što je po njima opšti utisak vezan za celu Srbiju, a posebno za ovaj kraj.
Da li se na Šarganskoj osmici gubi predah u pogledu uposlenosti kapaciteta između letnje i zimske sezone?
Teži se tome da se pauza između kraja letnje i početka zimske sezone svede na tehnički minimum. Ove godine je letnja sezona počela 1.arila i trebalo je da se završi 31.oktobra, međutim zbog velikog interesovanja gostiju sezona je produžena do 13. novembra. Prema najavama, zimska sezona će početi 24. decembra i trajaće do 22. januara, a potom će za vreme praznika Sretenje voz saobraćati od 9. do 18. februara. U interesu je svih da imamo što kraću pauzu, jer je voz u Mokroj Gori pokretač i žila kucavica svega, tako da je veoma značajno i za druge delove Šarganske osmice, pa i za Mokru Goru uopšte da voz saobraća što duže.
Malo koji od gradova i mesta ima na svojoj teritoriji ima jedinstvenu prugu uskog koloseka. Da li to znači i da užički turizam ima turistički sadržaj koja ga svrstava u prestižne?
Šarganska osmica jeste po mnogo čemu jedinstvena i predstavlja graditeljsko čudo i ujedno biser turizma za koje su čuli i ka kome njemu hrle ljudi iz svih delova sveta. Grad Užice prepoznaje važnost ovog projekta i u prethodnom periodu je u velikoj meri doprineo popularizaciji i valorizaciji ovog sela, a to će činiti i ubuduće. Proglašenje Mokre Gore za jedno od najlepših sela sveta krajem prošle godine, nedavno potpisivanje protokola o pobratimljenju Mokre Gore i sela Solčava u Sloveniji, kao i brojni drugi projekti koji su realizovani, ili su u procesu realizacije su samo neke od ideja koje su pokrenuli čelnici grada i turistički poslenici Užica. To dovoljno govori o turizmu Užica koji ima notu prestiža u odnosu na druge gradove, ali je veoma važno što te vrednosti i potencijal nastavlja da neguje.
Žanka Erić
PROJEKAT ,,NADOHVAT RUKE” SUFINANSIRA GRAD UŽICE U OKVIRU MEDIJSKOG KONKURSA
