U izdanju Saveza udruženja veterana i ratnih invalida ratova od 1990. godine Zlatiborskog okruga krajem prošle godine iz šatampe je izašla monografija „Poginuli borci Zlatiborskog okruga u ratovima 1991-1999“.
Monografija je još jedno potresno svedočanstvo o stradanju srpskog vojnika i naroda na kraju 20. veka tokom borbe za slobodu čineći to kao bezbroj puta u dugoj istoriji bitisanja na ovdašnjim prostorima. Da knjiga ugleda svetlo dana kao pisani spomenik poginulim herojima najzaslužniji su pomenuti. Savez na čelu sa predsednikom Rankom Obradovićem i Dara Damnjanović, predsednik Udruženja veterana Užice koji su ostvarili ideju i predano radili na prikupljanju biografske građe poginulih vojnika, starešina, rezervista, dobrovoljaca iz deset opština Zlatiborskog okruga. Povodom izlaska iz štampe vredne publikacije i za istraživače novije srpske istorije Obradović je rekao da su pre pisanja monografije evidentirana 102 borca i tri civilne žrtve rata, ali da se tokom njenog nastanka došlo do imena 111 boraca, tri civilne žrtve rata i tri preminula od posledica dejstva uranijuma što nažalost neće biti konačan broj. Petnaest godina, od formiranja Udruženje veterana u Užicu trudi se da imena poginulih na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji i tokom NATO bombardovanja ne padnu u zaborav o čemu svedoči i podignuti spomenik ispred zgrade Komande u Užicu kao i spomen-obeležja koja su podigla Udruženja veterana u opštinama Okruga.
-Nije bilo lako ponovo proživeti rat ni autorima ni porodicama i rodbini koji su izgubili najdraže, jer smo ih kako bi došli do podataka vratili u vreme najvećeg gubitka i stresa u životu. Samo smo imali na umu da će nastankom knjige i štampanjem zapisa roditelja i rodbine i na ovaj način njihovi najmiliji zauvek ostati deo našeg pamćenja. Nije bilo lako čitati biografije i gledati fotografije poginulih, jer kako suza da ne potekne kada pročitate rečenicu ćerke poginulog borca iz Bajine Bašte ,,Kada je moj tata poginuo, ja sam imala samo godinu dana“. Sličnih primera je nažalost mnogo. U ratu je život izgubilo na desetine golobradih mladića koji su bili na odsluženju vojnog roka, a bilo je i slučajeva stradanja boraca na isti dan kada su im se deca rađala ili pogibije dvojice braće. U kazivanju o poginulom bratu, inače sinu jedincu jedna od sestara piše.
-Moji roditelji pet i više godina nisu znali kada je doručak, a kada ručak. U ranu zoru skuvali bi kafu i po ceo dan bi provodili na grobu svoga sina, a našeg brata – rekao je Ranko Obradović povodom izlaska iz štampe knjige koja na blizu dve stotine strana govori o herojstvu slavnih potomaka legendarnog potpukovnika Dušana Purića, komandanta Četvrtog pešadijskog puka ,,Stevan Nemanja“ koji su kao i on na braniku otadžbine, bili ispred svih nas. Promocija monografije čije izdanje je podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije biće održana u narednom periodu u opštinama Zlatiborskog okruga.
Redakcijski odbor činili su Ranko Obradović, Dara Damnjanović, Ratko Đorđević, Mladen Mlađo Rakonjac i Momir Tanasijević.
Večna slava i hvala!
-Ova knjiga na poseban način predstavlja i iskazuje najdublja osećanja i poštovanje prema hrabrim poginulim borcima Zlatiborskog okruga koji kroz ove zapise zauvek ulaze u istoriju borbe za slobodu Srbije. Večna im slava i hvala! (Iz predgovora Ratka Đorđevića)
Žanka Erić
Antrfile: Redakcija
