Možemo reći da je prošla godina sa stanovišta rekonstrukcije vodovodnih linija bila jedna od najuspešnijih, jer je rekonstruisano i zamenjeno kako magistralnih, sekundarnih i priključnih cevovoda preko 5.800 metara. Samo u vodovodnu mrežu je tokom 2022. godine uloženo preko 120 miliona dinara. Ulaganje u rekonstrukciju vodovodnih linija u principu i jeste najvažniji posao koji nas čeka u budućnosti, nastavak rekonstrukcija dotrajalih vodovodnih i kanalizacionih linija kao i izgradnja nedostajućih – navodi za “Vesti” direktor užičkog “Vodovoda” Duško Ljujić.
On dodaje da je ovo javno preduzeće tokom 2022. godine u potpunosti ostvarilo svoju obavezu, obezbedilo i isporučilo svim građanima i privredi dovoljne količine zdrave vode za piće. Podseća da je bez obzira što je u letnjim mesecima evidentirana značajno veća potrošnja u rubnim delovima grada i selima preventivnim delovanjem „Vodovod” uspeo da obezbedimo uredno vodosnabdevanje bez problema za građane i da nije bilo restrikcija niti nestašica.
Da li građani imaju razloga za zabrinutost u pogledu kvaliteta isporučene vode?
Prošla godina je bila opterećena i pogoršanjem kvaliteta sirove vode u akumulaciji usled ogromnog i naglog upliva sveže vode zbog padavina došlo je do mešanja vode u akumulaciji Vrutci i do pogoršanja njenog kvaliteta. Što se tiče algi, bilo ih je, ima ih i biće ih i u buduće, ali sve to za fabriku koju imamo nije nikakav problem. Važno je napomenuti da je sve vreme voda koju „Vodovod” isporučuje građanima potpuno ispravna i da primenom adekvatne tehnologije na Fabrici za preradu nema nikakvih rizika po kvalitet isporučene vode.
Koliko su bili učestali kvarovi na vodovodnoj mreži?
Prošla godina je bila opterećena i ogromnim brojem kvarova na vodovodnoj mreži (samo na magistralnim cevovodima Sevojno, Visoka zona i Bela Zemlja imali smo 14 teških kvarova. Takođe imali smo i veliki broj kvarova na uličnim cevovodima (Majdanska, D. Tucovića, Dečanska, Dositejeva, Ulica Pora, Zlatiborska, Nemanjina….). JKP „Vodovod“ je tokom prošle godine bio opterećen i značajnim povećanjem cena električne energije, hemikalija i ostalih materijala za proizvodnju vode i održavanje kanalizacione i vodovodne mreže. Mi smo 2021. godinu završili sa cenom struje od 56,42 evra/Mh, a u 2023. smo ušli sa cenom od 102,6 evra po Mh (da napomenemo cena električne energije u regionu u zemljama Evropske unije se tokom 2022. godine kretala od 254 evra/Mh do 320 E/Mh). Cene nekih repromaterijala i hemikalija su porasle i do 40 odsto pa dobavljači nisu hteli isporučivati repromaterijal po ugovorenim cenama, pa smo morali raskidati ugovore i raspisivati nove nabavke. U sklopu izrade projektno-tehničke dokumentacije možemo istaći da se radi projekat FEV (Fotonaponska elektrana vodovod) snage 530 kilovata na Cerovića brdu. Fotonaponska elektrana (solarni paneli) će na godišnjem nivou omogućiti smanjenje troškova za električnu energiju od preko 30 miliona dinara. Za izgradnju Fotonaponske elektrane vodovod snage računa se na pomoć države, a investicija j vredna preko 70 miliona dinara.
Koliko građani duguju za utrošak vode?
Pored navedenog značajno opterećujući fakor su i nesavesni građani koji ne plaćaju svoje račune tako da uveliko razmišljamo da krenemo sa masovnijim isključenjima vode. Prosečan račun za vodu za jedno četvoročlano domaćinstvo ne prelazi 1.500 dinara mesečno što je daleko ispod granice pristupačnosti komunalne usluge. I sa tako niskim i pristupačnim cenama građani duguju preko 150 miliona dinara, iako je naša cena vode ispod cene vode koju naplaćuju mnogi drugi vodovodi.
Kako ste poslovali u prošloj godini?
Sve to je, pored previsoke amortizacije, uzrokovalo da JKP “Vodovod“ iskaže gubitak u poslovanju u 2022. godini. Amortizacija kojom smo opterećeni, a koja je čisto obračunski trošak i stvar je vrednosti imovine kojom upravljamo je preko 65 miliona dinara. Pored toga kada preko 80 odsto ukupnih prihoda odlazi na plate radnika, električnu energiju, hemilkalije, vodovodni materijal, usluge SON-a onda možemo reći da smo u tim uslovima veoma uspešno poslovali. Mi ovu finansijsku godinu počinjemo sa minusom od preko 65 miliona dinara amortizacije. Ako bismo izuzeli amortizaciju iz finansijskih bilansa JKP “Vodovod“ bi u protekloj godini ostvario dobit od skoro 50 miliona.
Koje radove biste izdvojili kao kapitalne u sezoni iza nas?
Pored toga protekla godina je karakteristična i po intenzivnim radovima na rekonstrukciji vodovodnih cevovoda. Samo da napomenemo u Sevojnu je rekonstruisan magistralni cevovod F450 u ulicama Heroja Dejovića i Aleksandra Vučkovića u dužini od 1.800 metara. U istim ulicama je zamenjen i kompletan sekundarni azbestni cevovod F100. Zamenjeni su i svi priključci i ulične čvorne veze koje se napajaju sa ovih cevovoda. U Sevojnu je rekonstruisan i azbestni cevovod F100 u Dositejevoj ulici. U gradu su rekonstruisane vodovodne linije i priključci u Solunskoj i u Ratarskoj ulici.
Šta je sa zonama sanitarne zaštite izvorišta?
Tokom prošle godine urađeni su Elaborati o zonama sanitarne zaštite izvorišta Potočanje, Ćebića vrelo, Živkovića vrelo, Rujevac, Derventa. Elaborati su dostavljeni Ministarstvu zdravlja i očekuje se da Ministarstvo zdravlja proglasi Zone sanitarne zaštite u najskorijem vremenu. Trenutno se radi i elaborat o Zonama sanitarne zaštite izvorišta Turica. Sa ovim elaboratima i proglašenjem zona sanitarne zaštite sva izvorišta koja su pod nadležnošću JKP „Vodovod“ će biti pravno, zakonski i na svaki drugi način zaštićena. Ne treba pojašnjavati koliki je značaj očuvanja izvorišta u vremenu sve veće nestašice i sve većih potreba za vodom.
Jelova Gora je nada užičkog turizma, ali ostvarenja nema bez vode za piće…
Pored navedenog radi se projekat vodosnabdevanja naselja Jelova Gora. Značaj ovog projekta je izuzetno veliki kako zbog velikog broja zahteva sa tog područja za našom vodom tako i zbog razvoja Jelove Gore kao turističke destinacije. Preko 350 domaćinstava je izrazilo želju da dobije našu vodu. Značaj Jelove Gore u budućnosti će biti sve veći i veći. Nadomak grada se nalazi planina koja je mešavina Tare i Zlatibora a koja još uvek nema dovoljne količine vode za piće. Nedostatak vode je i osnovni razlog što je Jelova Gora još uvek u zaostatku u odnosu na Taru i Zlatibor. Jedan od strateških projekata je izgradnja vodosistema Jelova Gora vrednog preko milion evra gde bi se rešio problem vodosnabdevanja preko 400 domaćinstava i čime bi Jelova Gora postala jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u regionu. I ovde se očekuje učešće zainteresovanih građana,grada i države i verujemo da će se taj projekat realizovati u narednom periodu.
Kako ste kao vodovod uključeni u gradnju regionalnog Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Požegi ?
Iako ne u direktnoj nadležnosti užičkog vodovoda već Ministarstva za Evropske integracije moramo istaći de se radi na projektantima regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda „Skrapež vode“ Požega. JKP “Vodovod“ je aktivni učesnik u projektu i napominjemo da je u budžet tog projekta ušlo preko 12 miliona evra za rešavanje naših lokalnih problema na kanalizaciji (rekonstrukcija dotrajale kanalizacione mreže kao i izgradnja nedostajuće). Realizacijom ovog projekta rešiće se problem otpadnih voda grada.
Pucanje magistralnog cevovoda u Beogradskoj i dalje stvara velike probleme. Dobili ste dozvolu, kada će gradnja?
Strateški poslovi na kojima JKP “Vodovod“ planira da radi 2023. godine su faktički pripremljeni i trenutno se radi na obezbeđenju finansiranja. Prvi i najvažniji projekat je Rekonstrukcija visoke zone ili u celosti ili etapapno sa akcentom na Beogradsku ulicu, zavisiće od obezbeđenja finansiranja, a projekat je vredan 2 miliona evra. Očekujemo značajnu podršku i grada i Ministarstva za javna ulaganja. Drugi projekat jeste Unapređenje i modernizacija sistema za daljinski nadzor i upravljanje. Realizacijom ovog projekta kompletan vodovodni sistem od Vrutaka preko fabrike vode pa sve do slavina potrošača biće automatizovan. Projekat je vredan oko 500.000 evra. I jedan i drugi projekat su još 2019.godine dobili saglasnost i potvrdu Kancelarije za javna ulaganja (Ministarstva za javna ulaganja) da se mogu finansirati. Imali smo od kancelarije odobren i projekat rekonstrukcije magistralnog cevovoda F450 u Sevojnu, ali smo ga morali prošle godine zajedno sa gradom sami finansirati.
Kakva je situacija sa radnom snagom u “Vodovodu”, koje struke vam nedostaju?
Prošla godina je po mnogo čemu bila neuobičajena. Bila je veoma opterećena pandemijom. Samo tokom januara 2022.godine 44 radnika od ukupno 127 koliko ih imamo su koristila bolovanje. Bez obzira na sada smanjeno bolovanje nama nedostaje veliki broj „terenskih“ radnika koji će rešavati probleme na terenu-vodoinstalatera, bagerista, pomoćnih radnika, kanalizatora, vozača. Nedostaju nam i građevinski i elektroinženjeri. .
