Izložba „Dobrostivi i časni putevi Gospodnji-Zlatiborci po dobru upamćeni“, autora Snežane Đenić i Radomira Vergovića otvorena je u galeriji Kulturnog centra Zlatibor. To je istorijsko-umetnička izložba čiji je cilj zaštita i prezentacija bogate kulturno-istorijske baštine zlatiborske regije, kroz kulturu sećanja na znamenite istorijske ličnosti.
– Ovo je jedan svojevrstan pomenik koji sadrži dvanaest ličnosti, iz različitih epoha, koji su odabrani po svojim zaslugama i istorijskoj ulozi koju su imali. I svi oni, svako na svoj način, oblikovali današnji Zlatibor, rekla je za „Vesti“ Snežana Đenić, autor izložbe i direktor Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ iz Čajetine.
Svaka od ovih biografija je ustvari i istorija u malom vremena i prostora koji su pojedincu dati, jer ne postoji epoha u istoriji koja nema svoj izraz, svoju dramatiku, svoju vrstu velikih ljudi, predodređenih da podnesu teret najvećih iskušenja i stradanja, ostavljajući trajni trag, kako u svesti svojih savremenika, tako i u istorijskom pamćenju, rekla je autorka.
Ovaj omaž znamenitim ljudima prate i likovna dela, njihovi portreti, urađeni po porudžbini. To su dela Radomira Vergovića, obeležena osobenom poetikom i prepoznatljivim znakom ovog našeg poznatog slikara. Bila mi je izuzetna čast i jednako zadovoljstvo da sarađujem sa jednim tako velikim umetnikom, kao što je Rade Vergović. Ovo je dobar način da se neguje kultura sećanja, što za krajnji cilj ima razvijanje svesti o lokalnom i nacionalnom identitetu, jer se prezentacija našeg kulturnog blaga sprovodi na nivou organizovanog projekta, bez čega se teško može zamisliti funkcionisanje institucija koje imaju tako odgovorne zadatke ostvarivanja kontinuiteta između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti-istakla je Đenić.
Za ovu izložbu prof. dr Radoš Ljušić, istoričar je naveo da za razliku od ranijeg Pomenika Milana Đ. Milićevića, kao i nekih kasnijih, posvećenih isključivo muškarcima, ovaj je posvećen i ženama i u tome je jedna od dragocenosti ove izložbe. Valja odmah istaći da neka kazivanja o ženama su dramatičnija, književnija i istoričnija nego iste ili slične priče o muškarcima, njihovim muževima ili rođacima ili zavičajcima. Izložba je posvećena dvanestorici znamenitih zlatiborskih ličnosti Jovanu Mićiću, Sofiji Mićić, Mijailu Jevremoviću, Krsti Smiljaniću, Katarini Nikić Smiljanić, Kruni Nikić Smiljanić, Dimitriju Tucoviću, Radosavu Simiću, Sekuli Kneževiću Ćaldoviću, Miladinu Pećinaru, Milici Marković Stanojević i Ljubiši Đeniću Puju. Reč je o ličnostima različitih profila i to seljak, sveštenik, trgovac, kafedžija, oficir, inženjer javni i kulturni radnik; seljanka, popadija, prosvetna radnica… I, valja ukazati na činjenicu da su u ovaj izbor ušli predstavnici znamenitih porodica zlatiborskog vilajeta – Mićić, Nikić, Smiljanić, Đenić… Ne može se reći da se o ovim ličnostima nije pisalo i da su njihove biografije nepoznate, makar za muški zlatiborski rod, ali se to ne može reći i za ženski, a njih je četiri, i one ispunjavaju četvrtinu izložbe. Žene ovog kraja, od običnih do jedne visokoobrazovane, kao i zbirka ilustrovanog materijala, novina su za ovakav pomenik lokalnih ličnosti, te su stoga vredni svake pažnje i poštovanja. Ove dve celine daju izložbi svežinu i zanimljivost koja okupira pažnju pri čitanju i nudi neka saznanja, manje poznata ili nepoznata, iz svakodnevice zlatiborskih padina i zabiti, ali i varošica Čajetine i Užica. Sela, znana i neznana našem svetu, ali sva obasjana planinskom lepotom, iz kojih su ponikli dobrostivi i časni Zlatiborci, kratkim i nadahnutim opisom, daju rukopisu posebnu draž. Kad je reč o ilustrovanom materijalu moglo bi se reći da je brižljivo odabran. Ilustracije su raznovrsne: pejzaži, spomenici, porodične i pojedinačne slike, dokumenti, razne vrste fotografija, likovna dela od Radomira Vergovića… Recenzentu je teško da se opredeli šta je vrednije: rukopisi o Zlatiborkama ili probrani likovni materijal ili način izlaganja Snežane Đenić. Čistota jezika i stila, lepršavost u izlaganju, kao i odbir iz dokumenata, čine ovu izložbu prijemčivom, čitljivom, privlačnijom, naglasio je Ljušić.
Otvarajući izložbu Katarina Dogandžić-Mićunović, istoričar umetnosti istakla je da “Dobročastivi putevi poveli su autore ove izložbe, u njihovoj nameri da nadvladaju lakoću zaborava – čini se, tako svojstvenu našem prostoru”. Nastojanje istoričarke Snežane Đenić da brojnim izložbama o znamenitim Zlatiborcima podseti na dug koji imamo prema precima prate slike Radomira Vergovića, akademskog slikara, počevši od onih koje još od prethodne decenije oplemenjuju prostor Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini. Na ovoj izložbi, uz Vergovićeva najnovija ulja na platnu, one čine krug od dvanaest portreta. Likove četiri žene i osam muškaraca, rođenih i stasalih na području Zlatibora, Vergović je slikao na osnovu sačuvanih fotografija, izuzevši serdara Jovana Mićića, čiji je lik gradio na osnovu zapisa i svog poznavanja ovdašnjih fizionomija i karaktera. A nije teško prepoznati Zlatiborce – ljude stamenog držanja i otvorenog pogleda. Nežnost očiju Milice Marković, sjaj razuma u pogledu inženjera Pećinara, oganj pod veđama serdara Mićića ili smirena odlučnost generala Krste Smiljanića odaju postojanost njihovih uverenja. Snažnom bojom slikar je oživeo te časne ljude, čija su dela uzdizala etički kodeks stanovnika prostrane planine. Figure ovih Zlatiboraca su postavljene u tradicionalni okvir portreta sa atributima zvanja ili društvenog statusa – knjige ispred LJubiše Đenića, evharistijski simboli uz protu Simića, serdareva sablja i kubura, Ćaldov put probijen kroz stenje Starog vlaha, kolevka kraj protinice Kate Smiljanić, majke petnaestoro dece, ili cveće u krilu profesorke Milice, kao simbol gracilnosti i ženske čestitosti. Uz nekoliko izuzetaka, planovi slika se prepliću u irealnom prostoru, te su se, uz portretisane ličnosti i njihova znamenja u prvom planu, u dubini slika našle scene i predeli, često sa zlatiborskim brvnarama, što ovom slikarstvu daje izrazitu narativnu i simboličku crtu. Čvrsto konstruisani oblici, često uz razigranu teksturu – na prelomima svilene tkanine ili u plemenitosti stare hartije – grade ravnotežu sa razigranim ili užarenim nebom i izmaglicom udaljenih visova. Ispunjenost života, kakvu stvara samo nesebičnost, odražavaju i Vergovićeve boje, u širokom registru ovog snažnog koloriste. Svečani ton čivitli čoje i belina platnenih košulja tu su uz zelenu i zlatnu boju pašnjaka, toplinu tamnih brvnara i plamteće nebo. Crvena, plava, bela i smeđa dominiraju slikama ovog ciklusa, a prve tri boje na portretu Kate Smiljanić nose snažnu simboličku poruku, kao boje nacionalne zastave. Različitih naravi i sudbina, ovi junaci ujedinjeni su vrlinom darivanja – darivanja svog znanja i umenja, svoje ljubavi i pažnje, darivanja kroz bitke, dizanjem zadužbina. Blagost darivanja Sofije Mićić je među najupečatljivijim portretima ciklusa, naslikane čvrsto, poput skulpture, sa jabukama i kruškama u krilu, nežnog pogleda u osunčanom danu rane jeseni, spomenik je vrlini i, sa drugim ovde predstavljenim slikama, deo puta časti kojim se odužujemo precima – zaključila je Dogandžić Mićunović.
