Izrada planske dokumentacije posle budžeta grada jeste suštinski važna za njegov razvoj. Bez urbanističkih planova nema građevinske dozvole, nema investicija niti razvoja jedne lokalne samouprave – navodi za „Vesti“ Predrag Gavović, pomoćnik gradonačelnika Užica za imovinsko-pravne poslove.
Na poslednjoj skupštinskoj sednici doneta je Odluka o izradi plana detaljne regulacije Trga partizana. Šta ona podrazumeva?
Trg je jedna prostorna kulturno-istorijska celina, od ogromnog značaja ne samo za Užice i kao zaštićena ambijentalna celina je uvršćena u vrh eks jugoslovenske i evropske arhitekture. Od kada je projekat završen 1961. godine malo sredstava je uloženo u Gradski trg i zato predstoji sanacija i adaptacija. Na Trgu se može intervenisati samo toliko, koliko odobri Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Pristupili smo ovom poslu i zbog činjenice da je Užice proglašeno za prestonicu kulture 2024. godine, a jedan od projekata na konkursu na kome je naš grad izabran, odnosi se na izradu projektne dokumentacije za Trg i za ovu namenu odobrena su sredstva od 30 miliona dinara. Znači u ovoj godini neće se izvoditi radovi na sanaciji i adaptaciji Trga već će biti donet detaljan plan čitavog projekta.
Da li je iz Plana izuzeta parcela srušene Pošte koja je kao objekat bila deo ambijentalne celine Trga partizana?
Iz Plana je izuzeta zgrada srušene pošte koja je činila celinu sa zgradom Spomen doma, Pozorištem, Bibliotekom i okolnim stambenim zgradama. Nažalost ona je srušena tokom NATO bombardovanja i nikad nije vraćena u prvobitno stanje. Ovaj objekat i parcela je vlasništvo Republike Srbije i fizičkih lica koja su upisana su suvlasnici. Grad Užice nije imao ingerencije nad ovim prostorom i zato smo ga izuzeli iz Plana detaljne regulacije. I za asfaltiranje ovog prostora koji koristimo kao parking sa rokom korišćenja od tri godine tražili smo dozvolu „Pošte Srbije“.
Šta se ne sme promeniti i o čemu će se voditi računa prilikom sanacije i adaptacije?
Kulturno-istorijska celina se mora sačuvati ka i sadašnja forma Trga. U Planu se mora definisati od kojih materijala će se izvesti rekonstrukcija uzimajući u obzir i okolne zgrade, njihove fasade, pa čak i kada se radi zamena stolarije dozvola se mora tražiti od Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Pojedini stanari su samoinicijativno menjali stolariju, nisu nikoga pitali i to se mora urediti. Ukoliko je projektom predviđena braon boja stolarije, mora biti takva, a ne bela. To je projektni zadatak budućeg obrađivača. U pitanju je potpuna projektna dokumentacija sa detaljnom razradom koja bi trebalo da „prođe“ stručnu komisiju sastavljenu od eminentnih stručnjaka. U narednih mesec dana izabraćemo obrađivača plana, raspisati javnu nabavku i on će imati rok od šest meseci da Komisiji dostavi nacrt plana. Godinu dana na ovom prostoru neće se izdavati građevinske dozvole bilo da je u pitanju rekonstrukcija ili sanacija, sve do usvajanja Plana detaljne regulacije Trga partizana što očekujemo krajem ove ili početkom naredne godine. Radovi koji iziskuju značajna sredstva na Trgu mogući su posle toga, ali ne i 2024. godine.
Cilj Plana detaljne regulacije prostora Kaluđerske bare-jug jeste stvaranje planskog osnova za izgradnju turističkog kompleksa sa vezom na postojeću saobraćajnicu i opremanje komunalnom infrastrukturom. Koja je površina obuhvaćena planom generalne regulacije?
Usvajanjem Prostornog plana Šargan-Mokra Gora iz 2021. godine predviđeno je da se za oko 350 hektara radi plan nižeg reda, odnosno Plan generalne regulacije prostora Kaluđerske bare koji je veoma atraktivan za turizam, predviđa objekte za vikend naselja, eko i etno turizam do apartmanskog naselja. Ovim planom definišemo koji objekti, na kojim površinama, na kojoj parceli mogu da se grade. Najveći deo od 350 hektara ili tri četvrtine zauzimaće zelenilo ili park šume, ali je predviđeno da se „pojača“ sportska infrastruktura i sportski turizam, trim staze, amaterska rekeracija kroz park šume. Odluka o izradi plana poverena je preduzeću „Užice razvoj“ pre osam meseci i nadam se da će se za dva meseca naći pred komisijom za planove i da će biti prihvaćen.
Šta je sa putnom infrastrukturom i vezama?
Tokom protekle jeseni završena je trim staza uz podršku hotela „Omorika“. Radimo projektnu dokumentaciju za put „kaldrma“, put od magistrale prema Bajinoj Bašti do „Omorike“ nešto više od kilometra. Biće urađena njegova sanacija sa biciklističkom i pešačkom stazom, urađena rasveta i on će biti spojen sa delom puta na vrhu Kaluđerskih bara koji je granica teritorije Užica i Bajine Bašte. Radimo i dokumentaciju za put Kaluđerske bare – Ponikve dužine 7 kilometara, dok će devnjet biti asfaltirano jer je deonica Bioska, Kneževići već urađena.
Kako će Tara ekološki biti zaštićena, koja posebna pravila uređenja i gradnje važe na ovom prostoru?
Gradnja mora biti u skladu sa Planom koji očekujemo za dva-tri meseca i on definiše spratnost objekta, zelene površine oko objekta, broj parking mesta i drugo. Između grada Užica i opštine Bajina Bašta već su regulisana mnoga pitanja. Strogo ćemo voditi računa da se gradi u skladu sa dozvolom. Opština Bajina Bašta radi projektnu dokumentaciju za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje će biti uključeno i u užički Plan generalne regulacije za Kaluđerske bare. Bitno je da trenutno kao lokalna samouprava potpuno kontrolišemo izgradnju i bespravnu gradnju na Tari. Svaki objekat mora imati nepropusnu septičku jamu, za sada dok ne uradimo kanalizacionu mrežu iz koje će otpadne vode odlaziti na postrojenje u Bajinu Baštu. U pitanju je Zona 3, sanitarne zaštite akumulacije Vrtuci.
Centar Krčagova je oživeo, kakvi su planovi za mesnu zajednicu Turica?
Najvažniji cilj Plana detaljne regulacije Turice čija izrada je u toku jeste uređenje korita Đetinje, Uradićemo obaloutvrde uz konsultacije sa preduzećem „Srbija vode“ kako bi Turicu zaštitili od pedesetogodišnjih polavnih voda sa sistemom kanala po projektnoj dokumentaciji. Ovaj prostor ostaje otvoren za sportske terene, bilo da je u pitanju tenis, fudbal i drugo. Planiramo bedem-obaloutvrdu visine oko tri metra koji će u stvari biti šetalište sa rasvetom. Kada uđemo u realizaciju, kuće pored reke mogle bi da uđu u postupak ozakonjenja i bila bi dozvoljena gradnja, Uređenjem korita Đetinje dobijamo prostor i za sport i rekreaciju i povezivanje sa stazom kroz tunele. Drugi deo plana vezan je za saobraćajnu komunikaciju centra Turice, Ulice Ive Andrića do pešačke staze prema Staparskoj banji na kojoj će biti zabranjeni automobili.
Šta je sa prostorom nekadašnje „Cvete Dabić“u Turici?
Svakako na ovoj lokaciji mora biti proizvodnja čiji produkti ne utiču na kvalitet reke Đetinje. Grad Užice u ovom delu Turice vlasnik je 4 hektara. Ovaj prostor je za sada neuređen i biće stavljen u funkciju sporta i rekreacije, balon sala ili drugi sadržaji videćemo.
Poslednji veliki market za snabdevanje građana Turice pri povratku sa posla nalazi se na Aleksića mostu. U razgovoru navode da im nedostaje veća trgovina prehranom…
Za ovakve namene predvideli smo prostor Studentskog centra, iza postojećeg vrtića. U pitanju je centralni prostor Turice i parcela od 70-80 ari u vlasništvu grada. Prošle godine na ovoj lokaciji izbio je požar i tri objekta su izgorela. Planiramo rušenje preostalih objekata i tražićemo investitora. Moguće je da na njemu nastane i hipermarket i drugi objekti u centralnom delu Turice.
