Izložba slika i skulptura otvorena je povodom 30 godina postojanja i rada Pedagoškog fakulteta u Užicu. Radovi Saše Marjanovića, Aleksandra Mitrovića i Jovane Tucović na jednom mestu, predstavljaju samo mali deo stvaralaštva umetnika različitih poetika.
Doc.dr Kristinka Selaković, istoričar umetnosti otvarajući izložbu istakla je da iako različiti, oni su itekako povezani emocijom, energijom, stvaralačkim nabojem i ličnim poetikama, prijateljstvima, zajedničkim studentskim ateljeima, profesorima, odrastanjima pod nekad vedrima, a nekada i tamnim nebom Zapadne i Istočne Srbije. Dakle, u pitanju su nadasve talentovani i umetničkom pozivu izuzetno posvećeni umetnici.
Na slikama Saše Marjanovića dominira jedan sveden kolorit, tonalitet u smeđim i mrkim tonovima, sa primesama sepije i crne. Iako su portreti predstavljeni potpuno realistično, precizno, crtački veoma znalački urađeni, uzbuđenje se oseća u pristupu korišćenja tehnike koja čini da slike dobijaju određenu nepredvidivost, jedno ushićenje koje stavlja autora pred konačni cilj. Zapravo, umetnik nikada ne zna kako će mineralni akvarel odigrati svoj ples kada se razlije oko precizno nacrtanog lika.
U crtežima Aleksandra Mitrovića vidimo jednu meku, finu, tananu liniju, jasnu i čvrstu, koja se u nekim segmentima potpuno gubi i pretvara u površinu i mekanu teksturu, gotovo akvarelski i slikarski rešenu. Oba umetnika se po poetici približavaju monohromnom akvarelu i laviranom tušu. i tematski se pronalaze u sećanjima na detinjstvo, na odrastanje i intimni svet, a inspiraciju pronalaze u sebi samom i u starim fotografijama dečaštva i mladosti.
Jovana Tucović se predstavlja skulpturama rađenim u različitim materijalim i tehnikama, što ukazuje na to da je veoma interesuje sam proces nastajanje skulputre. Kada se više udubimo u to, shvatamo koliko je vremena, truda i snage potrebno za jednu skulpturu, ali na kraju umetnik dobije potpuno zadovoljstvo kada vidi svoje delo gotovo. Interesantna je, s tim u vezi, priča same umetnice kao i video snimak kako je nastalo delo Ti i ja. Najpre se napravi skulptura u glini koja predstavlja original. On se zatim izlije u kalup od gipsa koji služi da se skulptura dalje gradi i oblikuje od malih limenih pločica Čak i sam materijal od kojih je skulptura načinjena ukazuje na njenu ambivalentnost. Na primer, dve glave koje se gledaju, razgovaraju. Jedna svetla, prozračna, nežna. Druga teška, mračna i crna, a zapravo su jedna ličnost-objasnila je Selaković.
Na otvaranju dr Selaković je podsetila na dva umetnika i to slikara Obrada Jovanovića jer je on zaslužan za stvaranje galerijskog prostora i formiranja stalne postavke umetničkih dela na Fakultetu.
– On je bio veliki slikar, entuzijasta, likovni pedagog, čovek koji se zalagao da studenti mogu da vide originalna umetnika dela, da ih dožive i reaguju na njih, ali i da sami izlažu svoje radove. Drugi je slikar Milan Tucović, jer je izlagao pre nekoliko godina u istom ovom prostoru u kome sada izlažu njegova ćerka. Završićemo ovo umetničko spajanje upravo razmišljanjima Milana Tucovića da „velika umetnost stalno postavlja sebi dobra pitanja i da je slika primarnija od reči. Slike ne postoje ako ih niko ne gleda i one zavise od nas. Mi ih hranimo našom strašću i našim životom“, naglasila je Selaković.
Izložba je povodom jubileja otvorena mesec dana za sve ljubitelje umetnosti.
