– Energija postaje skup resurs o kome se mora voditi računa. U takvoj situaciji vodili smo računa o svemu, a uz blagu zimu, potrošnju konzuma smo vratili u granice normale i to na 122 kilovat sati po kvadratnom metru grejne površine za šta je bilo potrebno utrošiti oko 1.900 tona mazuta, 4,3 miliona kubika prirodnog gasa i 165 tona drvnog peleta što govori da nam je stepen efikasnosti ove grejne sezone bio visokih 83 odsto – navodi za “Vesti” Branko Filipović, direktor „Gradske toplane Užice“
Kako je protekla zimska grejna sezona, pre svega da li ste imali problema sa nabavkom energenta i koliko ih je toplana potrošila?
Kada sagledam grejnu sezonu 2022/23 ostalu za nama, rekao bih da pored brige i neizvesnosti zbog svetskih događaja na koje nismo mogli uticati, pa i da nije bilo visokih cena energenata, protekla je potpuno normalno pa čak je i jedna od boljih koju smo imali u poslednjih desetak godina, što se tiče tehničke strane i vremenskih uslova. Sam početak jeste bio problematičan na nivou cele Srbije, ali opet istrajnošću uspeli smo da 11 od 15 grejnih dana u oktobru, kada je imalo potrebe za tim, pokrenemo sistem u nekom minimalnom procesu i da uz nedostatak gasa sa kojim smo se susretali obezbedimo isporuku toplotne energije. Od novembra meseca 2022 godine imali smo normalizaciju snabdevanja energentima i svega je bilo dovoljno, nešto zahvaljujući lepom vremenu a delom i organizovanom pripremom svih toplana u Srbiji uz posredstvo Ministarstva energetike. Na sreću nije bilo potrebe za pokretanje kriznih planova, ali u složenom sistemu svaka toplana je imala svoju ulogu i režime rada. A naš sistem kao jedan od retkih je bio u pripravnosti da za slučaj vršnih opterećenja proizvodnju pokrivamo alternativnim mazutom kao energentom i ono što je ove grejne sezone došlo do izražaja a to je briga o svakom kubiku gasa, kilogramu mazuta i peleta i kWh električne energije. Jer kao što naglašavam par godina u nazad, energija postaje skup resurs o kome se mora voditi računa. U takvoj situaciji da se vodilo računa o svemu a uz blagu zimu, potrošnju konzuma smo vratili u granice normale i to na 122 kWh/m2 grejne površine za šta je bilo potrebno utrošiti oko 1.900 tona mazuta, 4.300.000 Nm3 prirodnog gasa i 165 tona drvnog peleta što govori da nam je stepen efikasnosti ove grejne sezone bio visokih 83%.
Da li je ove zime bilo više pucanja toplovoda i kvarova nego ranijih, koliko smo imali grejnih dana, više ili manje u odnosu na prosek?
Prethodnu grejnu sezonu smo dočekali potpuno spremni, sa svom ispravnom opremom i svim otklonjenim nedostacima uočenim u prethodnom periodu. Međutim, po pravilu nedostaci su nam se javljali na samom početku grejne sezone i kraju, kada je već oprema počela da ukazuje na svoju dotrajalost. Prvobitne havarije na toplovodima smo više otklanjali kao da se radi o rekonstrukcijama, što je imalo pozitivan efekat i nismo se više puta vraćali na isto mesto kvara čekajući da dođe remontni letnji period. Naravno, bilo je i mesta koja smo samo havarijski otklanjali i upravo na njima planiramo ovog leta da radimo kako bi spremno dočekali sledeću grejnu sezonu. I po pravilu većinu havarija i kvarova smo otklanjali u noćnim satima kako bi minimalno uticili na kvalitet usluge koju pružamo. Sama sezona je trajala 184 grejna dana, 3 više od zakonom propisanih ali svakako za nekih 10 manje u odnosu na višegodišnji prosek.
Kako su se kretale cene, pre svega gasa, kakva je bila podrška lokalne samouprave u finansiranju dela troškova?
Cene energenata su bile izuzetno visoke ove grejne sezone. Drvni pelet i mazut su bili najskuplji na samom startu sezone a tokom iste su imali tendenciju pojeftinjenja. Tako da je pelet koštao 38 din/kg, a prosečna cena mazuta sa transportom je bila 72 din/kg. Sama cena gasa se menjala tokom sezone, pa u odnosu na našu potrošnju ispada da je prosečna cena sa fiksnim troškovima bila skoro 53 din/ Nm3. Sve sabirajući, za energente tokom grejne sezone smo potrošili oko vrtoglavih 370 miliona dinara, a na to treba dodati i električnu energiju čiji su troškovi bili oko 40 miliona dinara. Pored ovih visokih cena, svedoci smo dodatnih poskupljenja gasa i struje, što je razlog naše borbe za smanjenje neosnovane potrošnje, kako bi količinom energenata uticali na zadržavanje cene toplotne energije.
Podršku grada smo imali po više osnova, od garancija za kredit za obrtna sredstva, kod republičkih robnih rezervi pri nabavci mazuta, a zatim i kao direktni podsticaj za nabavku energenata u iznosu od 10 miliona dinara. Mada smo svesni da podršku grada treba preusmeravati na ulaganje u samu opremu što dugoročno jedino ima smisla. Pa samim tim ovoga leta i imamo planove o zajedničkom ulaganju u toplovode.
Kako je tehnički izdržao „Blok Zlatibor“, kotlarnica sa celikim konzumom i zahvaljujući čemu?
Samo postrojenje je rekao bih uprkos svojim godinama dobro iznelo ovu grejnu sezonu. Kao rezultat toga, posle više vremena imamo situaciju da na potezu od Trga partizana do Topličke ulice i Vidovdanske imamo rekordno mali broj reklamacija što je sve ukupno uticalo da za ovu grejnu sezonu imamo ukupno 969 prijava kvarova i reklamacija, što je gotovo 15% manje od najboljeg rezultata iz prethodnog perioda. A sve ovo je rezultat planskog ulaganja u postrojenja i opremu u prethodnim periodima. Podsetiću, u „Bloku Zlatibor“ je prethodnih godina remontovan ekranski deo jednog od kotlova, kondezni sud, regulacija parnog dela, toplovodna pumpa itd. Ali obzirom na starost postrojenja i opreme u njemu, već pred kraj sezone počeli su učestali kvarovi na opremi što nam daje za zadatak da pred sledeću imamo čitav spisak stvari koje je potrebno uraditi. Npr. remont dimnog dela na jednom kotlu, servisiranje gorionika, remont i zamena izmenjivača toplote para voda, remont sistema za pripremu mazuta. A možda je i najbitnije da se pored ulaganja u sistem kotlarnice planski sa gradom radi na izgradnji toplovoda koji će spojiti sisteme „Blok Zlatibor“ i „Lipa“ što će pored podizanja pogonske sigurnosti sistema, dodatno uticati na smanjenje potrošnje mazuta usled mogućnosti preuzimanja dela konzuma i prelazak na gas. Sve ovo pored finansijskih ima i ogroman ekološki efekat.
Dokle se stiglo sa dokumentacijom za kotlarnicu „Međaj“ koja je bitna i za smanjenje aerozagađenja?
Dokumentacija za kotlarnicu „Međaj“ je velikim delom gotova. Konkretno projekti za građevinsku dozvolu za kotlarnicu sa skladišnim rezervoarima, toplovod, elektro trafo stanicu i konverziju podstanica sa pare na toplu vodu. Za infrastrukturni most izrada dokumentacije je takođe u toku i kroz par meseci očekujemo i njen završetak. Ono što je sada aktuelno je rešavanje, grada kao investitora, imovinsko pravnih odnosa sa Železnicama oko parcele na kojoj će se graditi kotlarnica, kao i sa republikom za parcele preko kojih je potreban prelazak toplovoda. Rešavanjem imovinsko pravnih odnosa, steče se uslov za izdavanje građevinske dozvole, što uz gore navedeno, očekujemo da se desi tokom leta.
Koliko iznose dugovanja građana za uslugu grejanja, koliko je to mesečnih faktura Toplane?
Dugovanja građana preko SONa iznose 160 miliona dinara i radi se o 4 mesečne realizacije toplane, što predstavlja veliki problem u poslovanju. Kada se pogledaju izveštaji sona, vidi se da je zapravo naplata visokih 96% sa tendencijom rasta a da je sporni dug zapravo zaostatak iz ranijeg perioda koji je 100% utužen ali zbog spore procedure naplate konstantno prisutan. Kako se radi o prinudnoj naplati uz dodatne troškove izvršenja uvek pozivamo građane da se pre odluče za reprogram dugovanja.
Kako posluje Gradska toplana, koliko imate zaposlenih i kakve su prosečne plate?
Poslovanje toplane je stabilno sa kontinuitetom rasta i razvoja preduzeća. Jasno nam je da u energetskom sektoru situacija se menja gotovo preko noći, zato je izuzetno važno prilagođavati cenu naše usluge sa cenama energenata na koje nam odlazi više od 70% svih rashoda. Prošlu godinu smo završili sa gubitkom, pa se stiče utisak da poslovanje i nije baš najuspešnije. A zapravo, uvidom u dokumentaciju vidi se da smo po svim osnovama imali bolje rezultate od planiranih i da je ostvareni gubitak zapravo direktna subvencija građanima u iznosu od 78 miliona dinara. U dogovoru sa osnivačem, procenjeno je da toplana može pokriti povećane cene poslovanja iz neraspoređene dobiti iz ranijeg perioda, tako da je se sa poskupljenjem išlo etapno.
Što se tiče zaposlenih, imamo 66 stalno zaposlenih od predviđenih 70. A obzirom da nam je prosek godina u preduzeću preko 54, konstantno se susrećemo sa povećanim odlivom najstručnijeg kadra u preduzeću i odlaskom u penziju. Tako da je ovo zapravo jedan od glavnih problema sa kojim se susrećemo. Sa prosečnom zaradom od 78.000 dinara teško je zaposliti kadar koji nedostaje kao što su iskusni bravari, monteri centralnog grejanja ili pak inženjeri elektro i termotehničke struke. To su zapravo i kadrovi za kojima kod nas konstantno postoji potreba.
