Da bi se problem vodovoda Ponikve-Bioska-Stapari sistemski i trajno rešio treba izgraditi postrojenje za preradu vode na Ćosića vrelu, zatim doraditi vodovodnu mrežu i rezervoarski prostor i potrebno je isključiti sa mreže sve nelegalne, divlje potrošače koji kradu vodu, a ne plaćaju i treba sve legalne potrošače uvesti u sistem redovnog plaćanja računa za vodu – navodi gradski većnik za javna preduzeća Srđan Nedeljković uz napomenu da će meštani narednih dana dobiti vodu posle popravke stare nestandardne pumpe, a naručena je i nova iz Nemačke.
Kada će biti otklonjen kvar, odnosno stići naručene pumpe i meštani na lokalnom vodovodu Ponikve-Bioska – Stapari dobiti vodu i da li su cisterne na terenu? Šta je uzrok kvara pumpe?
Vodovodni sistem Ponikve – Stapari je davnih godina izgrađen za potrebe vojske i aerodroma Ponikve. Vremenom je vojska odobrila da se građani mogu priključivati na sistem i ujedno je naplaćivala vodu koju je distribuirala građanima. U to vreme izvorište je bilo pod stalnim nadzorom i kontrolom vojske i postojala je delimična prerada vode koja je u to vreme obezbeđivala ispravnost vode u najvećem delu godine. Sa odlaskom vojske vodovodni sistem je prešao u nadležnost Režijskog odbora mesne zajednice. Režijski odbor su formirale MZ Stapari i MZ Bioska i on upravlja tim vodovodnim sistemom.
Kvarovi koji su se dešavali i koji se događaju se otklanjaju najbrže što se u datom trenutku može. Ogroman problem ovog vodovodnog sistema je i samo tehničko rešenje tog sistema. S obzirom da je pravljen za vojsku sistem je izgrađen sa samo jednim prepumpavanjem na visinu koja je viša od 230 metara, pa je pritisak na pumpama veći od 23 bara. To se nigde ne radi ni u bilo kom organizovanom vodovodnom sistemu. To je i razlog što on zahteva potpuno nestandardne pumpe kojih nema na slobodnom tržištu niti ih ima bilo gde u serijskoj proizvodnji bilo kog proizvođača. Strahovito je opterećenje pumpi tokom rada na ovom lokalnom vodovodu i sam kvar je verovatno posledica preopterećenja.
Šta je još veliki problem?
Problem predstavlja i to što ni JKP «Vodovod» ni Grad nisu uspeli da dođu do bilo kakve tehničke dokumentacije vezane za vodovodni sistem Ponikve – Bioska – Stapari.
Čim se pumpa pokvarila odmah je skinuta i poslata na popravku. S obzirom da je pumpa nestandardna i radi pod ekstremno visokim pritiskom nabavka delova je otežana odnosno delovi se moraju naručiti direktno od proizvođača pumpi, a u ovom slučaju ovlašćeni distributer nema delove u magacinu već ih mora naručiti iz Nemačke. Takođe, s obzirom da se dugo čeka na isporuku delova odlučeno je da se naruči i kupi nova pumpa u Nemačkoj. Očekujemo isporuku pumpe u narednik nekoliko dana. Čim stigne pumpa će odmah biti ugrađena i sistem će biti pušten u rad. Istovremeno je naručena i druga pumpa, ali ona će morati tek da se proizvede i biće isporučena za 35 dana.
Seoskim vodovodom Ponikve – Stapari upravlja Režijski odbor mesne zajednice koja naplaćuje usluge. Šta je potrebno da upravljanje preuzme JKP „Vodovod“ , da li je potrebna skupštinska odluka ili neki drugi akt o preuzimanju nadležnosti? Koliko je zakonski upravljanje izvorištem od strane mesne zajednice ili je po zakonu da seoski vodovodi pređu u nadležnost ovlašćenih isporučilaca vode za piće?
JKP “Vodovod“ kao licencirano pravno lice koje se bavi preradom i distribucijom vode za piće je dužno da 365 dana u godini isporučuje građanima higijenski i zdravstveno ispravnu vodu. S obzirom da na izvorištu Ćosića vrelo nema postrojenje za preradu vode niko pa ni Režijski odbor, a ni JKP “Vodovod“ ne može garantovati ispravnost vode tokom cele godine što za JKP “Vodovod“ predstavlja nepremostiv rizik i problem. Nikakva skupštinska odluka niti bilo kakav akt o preuzimanju nadležnosti neće rešiti problem već će samo problem prebaciti na drugog.
Da bi se problem ovog lokalnog vodovoda sistemski i trajno rešio treba izgraditi postrojenje za preradu vode na Ćosića vrelu, zatim doraditi vodovodnu mrežu i rezervoarski prostor i potrebno je isključiti sa mreže sve nelegalne divlje potrošače koji kradu vodu, a ne plaćaju i treba sve legalne potrošače uvesti u sistem redovnog plaćanja računa za vodu i obnavljati dotrajalu vodovodnu mrežu. Grad je ove godine konkurisao kod Republičke direkcije za vode za sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije za kompletnu dogradnju i rekonstrukciju celog vodovodnog sistema.
Da li je potrebno uraditi projekat za izvorište kako bi upravljanje bilo sigurno i sa njega bila moguća kontrola ispravnosti vode za piće? Znamo da se ranije javljala i ešerihija…
Neophodna je izrada projektno – tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i dogradnju kompletnog vodovodnog sistema (počev od postrojenja, novih rezervoara i pumpnih stanica, vodovodne mreže,…) i Grad ide u tom pravcu, ali napominjemo da su potrebna ogromna sredstva pa je od ključne važnosti redovna naplata vode kao i pronalaženje i isključenje sa mreže nelegalnih potrošača. Sama izrada kompletne projektno-tehničke dokumentacije košta preko 5 miliona dinara. Ukoliko ne dobijemo sredstva od Republičke direkcije za vode moraćemo ići u izradu tehničke dokumentacije parcijalno deo po deo.
Nestandardna pumpa
Sa pločica se vidi da pumpa radi sa pritiscima do 30 bara, teška je 315 kilograma. Snaga elektro motora je 37KW, a njegova težina je 180 kilograma.
Raniji problemi
Zbog kvara pumpe na seoskom vodovodu Bioska – Ponikve – Stapari više stotina domaćinstava nema vodu za piće i snabdevanje se proteklih desetak dana odvija pomoću cisterni. Zbog pojave ešerihije sanitarna inspekcija je u junu 2021. godine zabranila korišćenje vode za piće sa vodovoda u ovim selima do ugradnje hlorinatora. U leto pre dve godine rečeno je da je potrebna skupštinska odluka da se seoski vodovod Bioska-Ponikve-Stapari stavi na upravljanje JKP „Vodovod“ Užice, a da je 2009. godine vojska prenela na grad upotrebu vodovoda. Predsednik MZ Stapari u ostavci rekao je pre dve godine da je sa meštanima ranije sklopljen ugovor o korišćenju tehničke vode, a ne vode za piće sa seoskog vodovoda. Podele među meštanima tada su nastupile i oko ugradnje hlorinatora koje je (grad platio 400.000 dinara) zbog korišćenja vode u poljoprivredne svrhe.
Mesna zajednica Stapari godinama je u blokadi zbog duga Vojsci za neplaćenu vodu koji je sa kamatama 2021. godine iznosio 4,6 miliona dinara sa oproštenim kamatama od strane Vojske. Predsednik MZ u ostavci naveo je tada da je 70 domaćinstava čiji su se vlasnici odselili teško pronaći i naplatiti potraživanja za vodu. U Staparima se 2019. godine dogodila i havarija kada je zbog starosti instalacija i kablova izgorela trafostanica što se odrazilo na rad pumpi na seoskom vodovodu. Grad je platio trafo-stanicu i sanirao kvar. Dužnost svih gradova i opština jeste da do 2025. godine stave sve seoske vodovode pod kontrolu i predaju na upravljanje javnim preduzećima koja su zadužena za vodosnabdevanje.
