Visoke temperature posle perioda kiše ne idu na ruku malinarima. Tamo gde se zadržala velika količina vlage u zemlji i visoke temperature znači da može doći do potparavanja i “kuvanja” maline – upozorava Andrija Radulović iz Poljoprivredne stručne službe Užice, dodaje da će prinos maline ove godine sigurno biti smanjen za 20-30 odsto.
Malina i ove godine ima dva problema, kako proizvodni tako i ekonomski. Prošle godine cena je bila 500 dinara, a sada da li će biti do 200 dinara ili nešto više videćemo. Za sada malinari su ogorčeni i već su održali prve proteste zbog cene od 165 dinara i kažu da na ovu cenu neće brati malinu, jer nisu krivi što ovo voće od “crvenog zlata” postaje “sitnina”.
– Vremenski uslovi sigurno će uticati i utiču na konačan ishod bilansa maline i u ovoj godini. Sada pričamo o akontnoj ceni o 200 dinara i niže, a šta će biti ako se nastavi loše vreme, tako da cena ponovo može biti 500 dinara. Već imamo pojave da se zasadi u depresijama u niskim područjima suše – navodi Radulović i podseća da je najopasniji momenat za malinu i njen opstanak, momenat kada počne intenzivno da zri, odnosno kada dođe do prekida vlage koju je imala u prethodnom periodu dok je bujala i nastanu topli dani što se upravo dešava – navodi on i upozorava da u uslovima vlage i visokog isparavanja iz zemljišta dolazi do mogućnosti razvoja gljivičnih bolesti i štetočina, tako da ovakvo vreme može da utiče na stanje opšte količine i smanjenja kvaliteta maline.
Naš sagovornik ističe i sudbinu pojedinaca i štetu koju imati sa posledicama i za naredne godine. Navodi da je prošlogodišnja cena motivisala mnoge da „rade“ malinu.
– Šta se dešava ukoliko je čovek planirao sa 20 ari maline prinos od 4 tone kao prošle godine, i to po 500 dinara što je prihod od dva miliona dinara? Nije samo šteta u novcu, ali je i pitanje vremenskih nepogoda kada se malina suši, pa je neće biti i sledećih godina što je debakl – upozorava stručnjak užičke poljoprivredne službe. Podseća da se od početka do kraja mora poštovati azbuka za podizanje malinjaka. To znači da se malinjak mora zasnovati na strani – nikako u ravnici koju je lako obrađivati, jer to znači da u slučaju velike količine vode propadne sve! Zatim ispoštovati agrotehnika koja je pored radne snage, sadnog materijala i izbora zemljišta značajan element za zasnivanje zasada. A da li smo sve uradili što je bilo do nas?
– Ukoliko osetimo da nam malina može doći pod uticaj velike količine vlage u zemljiptu pitanje je da li smo učinili podrivanje, a mogli smo? Da li smo izvršili podizanje i zasnivanje zasada na gredice? Konačno, moramo razmišljati i odvodnjavanju, a ne samo o navodnjavanju! – poručuje Radulović. Na terenu je uočljivo da se “miker” pokazao nešto otpornijijim od “vilameta” na veliku količinu vlage, ali ni ova sorta ne može “baš sve” da izdrži, navodi naš sagovornik.
Dodaje da su malinjaci izimili i poneli dobro, izgledali sasvim solidno i dali bi dobre prinose što je slučaj sa malinjacima na dobrim terenima. Sada je pitanje možemo li izvršiti adekvatnu zaštitu poštujući karencu da ne dođe do truljenja, jer i dobar malinjak može da propadne.
– Malina ima svoj biološki časovnik, Berbe su počinjale od 15. juna i već je vreme u zavisnosti od ekspozicije, terena i sorte, zatim da li je mlad malinjak koji počinje pre starijeg da zri. Manje je važno kada berba počinje, već kako ćemo se izvući iz ove situacije i imamo li vremena za zaštitu maline – dodaje Radulović, jer upozorava da visoke temperature posle dugotrajne kiše ne idu malini na ruku. Objašnjava da velika količina vlage u zemlji i visoke temperature znače da može doći do potparavanja i “kuvanja” maline.
– Prošlogodišnja cena maline je pogodila male hladnjačare, a ovogodišnja proizvođače. To je jednostavno rezultat nesinhonizovanog odnosa, a Zapadu je princip da neće kupiti malinu ako im je budžet opao – dodaje na kraju da su i ostale voćne vrste loše prošle jabuka, šljiva, jagoda osim prvih jagoda iz plastenika.
