– Kao i u svakom poslu bilo je teških trenutaka, jer nije uvek bilo dovoljno sredstava. Budžet opštine Čajetina je ovakav poslednjih četiri-pet godina. Uprkos kontinuiniranom radu i stvaranju preduslova i ambijenta za privlačenje većeg broja investitora budžet opštine Čajetina ne samo pre dvadeset, već i pre deset godina bio je značajno manji nego danas. Međutim, kada je bilo manje novca uspevali smo da domaćinskim raspolaganjem opštinske kase ulažemo u infrastrukturu , jer smo znali da je ona preduslov razvoja vrhunskog turizma – kaže za “Vesti” Arsen Đurić nezaobilazni sagovornik, ličnost koja je učestvovala u razvoju zlatiborskog turizma proteklih četvrt veka za koju je svojstven rudarski pristup svakom poslu, ozbiljnost i odmerenost u izjavama, i očekivanje rezultata najpre od sebe, a tek onda od drugih.
Šta je bila Turistička organizacija „Zlatibor“ dvehiljadite, a šta je danas?
“Jugo”, jedna drvena kućica od dvadeset kvadrata na autobuskoj stanici, Jovo i ja.. Taj crveni “jugo” sa već pređenih 220 hiljada kilometara, kolega Jovo Pavlović i ja, i to je pre dve decenije bila cela Turistička organizacija «Zlatibor”sa dva zaposlena koji su bili i direktori i vozači, koji si utovarali reklamne materijale, a na sajmovima kuvali i kafe…Jednostavno radili smo sve, jer nije imao ko drugi…Danas je Turistička organizacija «Zlatibor” razvijen sistem sa dovoljno mladih ljudi. Pre svega vrednih, školovanih ljudi sa završenim fakultetima koji su angažovani i rade i u marketingu, ali i uveče pomažu na Kraljevom trgu kada su koncerti i druga dešavanja, koji šalju slike za Zlatibora i izveštavaju o događajima, uvek spremni da odgovore zahtevima koje pred njih postavlja vrhunski turizam. Oni su jedan od razloga uspeha Zlatibora, njihov rad je za svaku pohvalu i jako smo ponosni na njih.
Zlatibor ove godine obeležava 130 godina razvoja turizma, koja je bila ključna godina u njegovom razvoju tokom protekle tri decenije?
Ključni momenat je iz 2001. godine kada smo se izborili da sredstva od boravišne takse idu Turističkoj organizaciji za razvoj turizma, jer novac je preduslov da biste bilo šta mogli da uradite. Odmah smo intenzivnije krenuli sa promotivnim aktivnostima, štampanjem kataloga, prospekata, publikacija, snimanjem spotova, učešćem na sajmovima u zemlji i regionu… Usledio je početak organizovanja Kulturnog leta na Kraljevom trgu, dočeka Nove godine na otvorenom po ugledu na razvijene turističke centre. Do tada nije bilo koncerata niti manifestacija tokom leta na Kraljevom trgu i sve su te aktivnosti i ideje dale značajan podsticaj u marketinškom smislu i doprinele dolasku većeg broja gostiju.
Šta je najpre rađeno na razvoju turističke infrastrukture?
Krenuli smo sa uređenjem Stopića pećine. Napominjem da je prvi odbor za uređenje Stopića pećine formiran 1984. godine, ali su postojali problemi sa nerešenim imovinskim odnosima i zato je sve stajalo. Od 2006. godine krenuli smo u proces rešavanja imovinskih odnosa i godinu dana kasnije počeli uređenje ovog bisera prirode, da bi dve godine kasnije u njenim lepotama uživali prvi posetioci. Tokom 2008. godine počeli smo izgradnju svoje kuće, jer Turistička organizacija «Zlatibor» nije imala svoj prostor. Dobili smo sredstva od Ministarstva turizma, izgradili objekat i 2010. godine pustili u funkciju kao poslovni prostor turističke organizacije i info centar, dok je restoranski deo ustupljen Ugostititeljsko-turističkoj školi za potrebe edukacije đaka i napravljeni su smeštajni kapaciteti. Sledi gradnja auto-kampa, zgrade Kulturnog centra, a za to vreme Turistička organizacija «Zlatibor” postaje ozbiljna institucija i u pogledu prostora, broja zaposlenih, kadrovskih potencijala i zaista je na ponos Zlatibora i srpskog turizma.
I svega toga ne bi bilo bez podrške lokalne samouprave u kojoj trenutno obavljate funkciju predsednika Skupštine opštine Čajetina…
Bez opštine Čajetina i podrške svim projektima njihova realizacija ne bi bila moguća ni ranije, a ni danas. Promotivne aktivnosti TO «Zlatibor» predstavljale su nadogradnju delovanja i rada opštine Čajetina kada je u pitanju infrastruktura. Rađeni su elektromreža, vodovodna i kanalizaciona mreža, postrojenje za preradu otpadnih voda, uređenje i izgradnja ulica, pešačkih i biciklističkih staza. To su sve bile značajne investicije koje je opština radila, tako da su te investicije i promotivne aktivnosti privukle veliki broj privatnih investitora, kako onih koji su gradili hotele, tako i ljudi koji su gradili apartmanske komplekse visoke kategorije i sve je to kao u nekakvom nizu povlačilo jedno drugo. Naravno kruna svega, bila je izgradnja «Gold gondole” koja je promenila izgled i imidž čitavog mesta koje dobija novu dimenziju. Nadam se uspešnnom završetku aktuelnih planova od golf i fudbalskih terena, automoto droma, do nastavka gondole. Realizaciju očekujemo u naredne dve do tri godine.
Koje pravilo nikada ne zaboravljate kao turistički poslenici Zlatibora kada je gost u pitanju?
Trudimo se da idemo korak napred bez obzira što je Zlatibor apsolutni lider domaćeg turizma ne samo u pogledu posete i smeštajnih kapaciteta. Dobro nam je poznato da gosti očekuju da prilikom svakog novog dolaska imaju i neki novi sadržaj. Paralelno sa radom na uređenju nekih lokaliteta i destinacija u okruženju, od uređenja vodopada u Gostilju, Stopića pećine i dalje planiramo nove pešačke staze i obeležavanje planinarskih staza za sve one koji ne žele da budu u urbanoj sredini kakav je sada centar Zlatibora i koji žele da budu u netaknutoj prirodi za desetak minuta pešačenja od centra. Ove godine gradićemo pešačku i biciklističku stazu od početne stanice gondole do Ribničkog jezera. Napominjem da Sušička vrela aktiviramo za vodosnabdevanje kako bi Ribničko jezero postalo zlatiborsko more sa uređenim plažama i marinama i ostalim sadržajima karakterističnim za jedno savremeno kupalište.
U toku su pregovori i za akva park..
U završnim pregovorima smo sa jednom švajcarskom kompanijom za gradnju akva parka na Zlatiboru. Mislim da će ovaj sadržaj upotpuniti bogatu ponudu Zlatibora i još prijatnijim učiniti boravak gostiju na zlatnoj planini.
Trebalo je da prođe dosta godina rada i ulaganja da bi rezulati sada bili vidljivi, verujemo da je bilo i teških momenata, da li je uvek budžet bio pun kao danas?
Naravno bilo je kao u svakom poslu i teških trenutaka, Nije uvek bilo dovoljno sredstava. Budžet opštine Čajetina je ovakav poslednjih četiri-pet godina, ali zahvaljujući kontinuiniranom radu i stvaranju preduslova i ambijenta za privlačenje većeg broja investitora budžet opštine Čajetina ne samo pre dvadeset, već i pre deset godina bio je značajno manji. Međutim, kada je bilo manje novca uspevali smo da domaćinskim raspolaganjem opštinskom kasom ulažemo u infrastrukturu, jer smo znali da je ona preduslov razvoja vrhunskog turizma.
Postoji li neko zlatiborsko selo koje nema svoju etno manifestaciju?
Teško… Ukoliko čovek ne vodi računa o svojoj istoriji i tradiciji to nije dobro. Trudimo se da kroz razne manifestacije očuvamo našu tradiciju i kulturnu baštinu i da njene pomalo zaboravljene delove promovišemo po zlatiborskim selima. Kroz
Višeboj u Jablanici čuvamo od zaborava veštine od bacanja kamena sa ramena ili prikazujemo kako izgledalo prevlačenje trupaca volovima, na Sajmu suvomenstaih proizvoda u Mačkatu tajne pršutarskog zanata, šljivovačkoj “Rakijadi” posetioci imaju priliku da vide kako se pravi dobra rakija, Rožanstvo čuva i neguje pevanje izvika… Sirogojno je odavno na svetskoj mapi muzeja i promoviše stare zanate. U pitanju su desetine seoskih manifestacija uz naravno Sabor trubača kao predtakmičenje za Guču. Kroz organizaciju Kulturnog leta trudimo se da program bude raznolik, od Simfonijskog orkestra RTS-a, do koncerata zabavne, rok, pop i izvorne narodne muzike, dečjih programa. Zlatibor nudi muzičke sadržaje za svačiji ukus i sve generacije. I uvek čuva i promoviše tradicionalne vrednosti srpskog naroda i njegovu kulturu, tako da će glava koje nose šajkaču na ovoj planini uvek biti.
Imate li dilemu u pogledu daljeg razvoja Zlatibora?
Nemam ni jednu dilemu.kada je u pitanju dalji razvoj Zlatibora i rasta broja gostiju, pomenuo sam već Ribničko jezero i gondolu i dalje je velika zainteresovanost investitora. Nema dileme da li će Zlatibor i dalje beležiti povećan broj gostiju. Ukoliko imate na desetine hotela i apartmanskih kompleksa visoke kategorije svi vlasnici i menadžeri kroz promociju svojih turističkih objekata promovišu i Zlatibor i doprinose da sve veći broj gostiju dolazi na planinu. Uprkos svetskoj krizi na Zlatiboru se i dalje intenzivno ulaže što sve ohrabruje za nove planove u turizmu.
Nezaobilazna je saobraćajna infrastruktura, a koje pitanje na sajmovima turizma u inostranstvu ne izostaje kada je Zlatibor u pitanju?
Na ruku nam ide gradnja auto-puta koji će nadam se iduće godine biti završen do Požege. Zahvaljujući „Milošu Velikom“ sada imamo bolju komunikaciju i povezanost sa ostatkom Srbije što je preduslov za dolazak većeg broja ne samo domaćih turista. Raduje i raspisan tender “Aerodroma Srbije” za izvođenje radova na aerodromu “Ponikve” i iskreno se nadamo da će u naredne dve godine taj aerodrom konačno proraditi što je za nas veoma značajno kada su strani gosti u pitanju. Verovatno ne možemo ni pretpostaviti do kakvog povećanja broja gostiju bi došlo puštanjem u rad aerodroma „Ponikve“. Moje prognoze su da će biti utrostručen! To ne pričam napamet, jer prvo što nas pitaju na sajmovima u inostranstvu jeste koliko je od Zlatibora udaljen najbliži aerodrom… Zlatibor ima vrhunske smeštajne kapacitete, brojne sadržaje za boravak gostiju i mnogo lepih destinacija u okolini od Ovčar Banje do Mokre Gore, Tare, Drine, kanjona Uvca i to sve treba iskoristi. Kada aerodrom počne da radi siguran sam da će biti značajno povećan broj turista i zato izražavamo spremnost da ga preuzmemo na upravljanje, sami ili sa ostalim opštinama. Smatramo da bi kao najzainteresovanija opština za njegovo pokretanje najbolje upravljali „Ponikvama“.
Zašto se niste odselili sa Zlatibora?
Zato što sam ovde rođen i volim svoje mesto. Bio sam narodni poslanik u tri saziva i u pojedinim periodima nije mi bilo lako u skupštinskoj klupi, ali sam znao da moram da branim interese Zlatibora. U tih devet godina dosta vremena sam provodio u Beogradu, ali verujte, nikada se ne bih odselio sa Zlatibora zato što mislim da je život ovde mnogo kvalitetniji nego u prestonom i velikim gradovima. Na Zlatiboru sada imate sve, i škole, i vrtiće, bioskop, pozorište, galerije, sportske terene i sve vam je to dostupno na tri minuta hoda.
