U Gradeskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba radova Vladimira Veljaševića (1969), 40 originalnih strip tabli i oko 20 slika koje su uvećani kadrovi tih stripova, akrilik na platnu većeg i manjeg formata. Izložba će trajati do kraja septembra.
– Polazište za ovu seriju radova su strip table rađene poslednjih 15 godina za različite svrhe. Neke su objavljene u formi knjige ili online, neke table su ostale nezavršene ili kao delovi nedopisanih scenarija. Ideja da strip table ili njihove delove prevedem u slike/grafike nije originalana, ali se kao najpogodnije rešenje nametala samim procesom rada na izložbi vezanoj za doktorski projekat, a skoro deset godina kasnije, celina je zaokružena poslednjim slikama izloženim u Gradskoj galeriji u Užicu. Ova platna su delovi, modularne jedinice veće celine koja u prostoru galerije formira predimenzionirane strip table. Nenarativnost je i dalje imperativ, a sva pažnja tokom koncipiranja rada usmerena je da zadovolji moje estetske kriterijume, da vizualizuje tako uspostavljen estetski sistem. To su montažni kadrovi, uglavnom nepovezani koji se sagledavaju u nizovima, gotovo kao odbačeni kadrovi filma koje Ed Wood spaja u samo njemu razumljiv sistem. Pojednostavljen kolorit i linearni, šematizovani crtež naglašavaju određenu strip estetiku. Tematski, crteži su preuzeti iz nekoliko celina, a na posmatraču je da segmente povezuje po sopstvenoj logici čitanja – ovim rečima umetnik, kako voli da se predstavi Vladimir Veljašević, obrazlaže koncept svoje izložbe u Gradskoj galeriji u Užicu čija je okosnica, zapravo, istraživanje u okviru njegovog doktorskog rada „Nenarativni strip – primena principa formalne redukcije“, tako da je prvo nastao strip, zatim grafičke novele, potom grafike, a sada i slike. Veljašević je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na kojem je od 1999. zaposlen na grafičkom odseku, trenutno u zvanju redovnog profesora.
– Neprirodno je deliti umetnike na one koji se bave onom ili ovom umetnošću. Umetnik treba da se izrazi u onome šta mu trenutno odgovara. Meni najviše prija kada se, najprostije rečeno, latim nečega pa onda to radim deset godina, kao ovo sa stripom i onda to raste – kaže Veljašević.
– Strip nije moja opsesija, to je prva ljubav. Većina nas prvo se srela sa stripom, pa tek onda sa nekom školom crtanja, akademijom, tako da ja strip čitam, negujem, volim od kada sam naučio da čitam. Strip je lepota crteža – ističe Veljašević koji je do sada nagrađen brojnim nagradama za svoje grafike u zemlji i inostranstvu, ali i za strip. Rodio se u vreme kada je strip u bivšoj Jugoslaviji, kako ističe, bio „ozbiljan proizvod“. Voleo je da čita one koji su nastajali u Evropi.
– Oni su imali specifičnu crtačku školu, a to me je posle i dovelo do akademije – kaže Veljašević. Kada se umori od stripa, on se vraća grafici i upravo sprema radove za međunarodne izložbe koje predstoje. Do sada je izlagao na brojnim međunarodnim izložbama grafike i crteža, od Japana, Kine, Koreje, Mađarske, Austrije, pa do zemalja u okruženju, Francuske, Australije, Argentine i Senegala, a priredio je i više od 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Osim grafikom i stripom, Veljašević se bavi i ilustracijom, a od 2005. godine sarađuje sa Diplomacy education centre – Ženeva i Malta.
Vladimir Veljašević poznat je užičkoj publici. Ove godine bio je i član međunarodne selekcione komisije za Bijenale suva igla na kojem je i izlagao nekoliko puta, mada baš nije lično zadovoljoan svjim grafikama u suvoj igli tako da i ne radi često ovom tehnikom. Njegove grafike uglavnom su urađene u dubokoj štampi.
