– Užice ima dušu i uopšte Zlatiborski okrug. Kolo ne bi bilo to što jeste bez Užičana i bez mojih sestara. To je jedna velika porodica u kojoj vlada sloga koja sa svima sarađuje i dogovara se kako bi svima bilo bolje i lepše. Bogatstvo je biti članica ovakve jedne organizacije kao što je Kolo srpskih sestara – kaže Slobodanka Mira Stanković Ćirković
Promocija knjige „Kolo srpskih sestara – Užice, Misija dobrote (1921 – 2022)“ Slobodanke Mire Stanković Ćirković, predsednice Kola srpskih sestara Užice, održana je 5. oktobra u okviru programa obeležavanja 9. oktobra, Dana grada. Monografija je nastala povodom 100 godina od osnivanja i 30 godina od obnavljanja rada Kola srpskih sestara Užice, a pandemija koronavirusom usporila je njen izlazak iz štampe. Kako se čulo na promociji, monografija je svedočanstvo „o delovanju dobrote u Užicu zahvaljujući mnogobrojnim Užičankama koje se nisu štedele da pokrenu i probude humanost i doprinesu prosperitetu svog grada i čitavog kraja“.
Humanitarni rad u Užicu, kako se navodi u monografiji, ima tradiciju još od srpsko – turskih ratova 1876 – 1878. kada su se Užičanke pokazale kao srčane i plemenite žene koliko i njihovi muževi, očevi i braća, zbrinjavale su izbeglice, lečile ranjene i obolele, pomagale siromašne, dok humanitarno kulturno – prosvetno udruženje žena Kolo srpskih sestara u Užicu deluje više od jednog veka. Njegov rad su pratili različiti društveno politički uslovi od balkanskih, zatim oba svetska rata, raspad SFRJ 1991. godine, bombardovanje SR Jugoslavije 1999, kriza na Kosovu i Metohiji. Međutim, kako autorka monografije Slobodanka Mira Stanković – Ćirković, navodi u uvodu, Kolo je uvek svoje delovanje prilagođavalo okolnostima svog vremena i okupljalo sledbenike. Osnovni cilj uvek je bio isti, da se pomogne ljudima u nevolji i sačuva kultura i tradicija srpskog naroda.
Prema rečima autorke, knjiga je i posvećena baš tim „Užičankama koje su se davne 1921. godine okupile u društvo Kola srpskih sestara sa željom da svojom humanošću, znanjem, kao i svojim materijalnim dobrima pomognu onima kojima je pomoć bila potrebna“. Među njima bile su Julija Juca Đoković, Stana A. Popović, Višnja Prljević, Darinka Stefanović, Anka Jovanović koja je zaveštala svoju porodičnu kuću Kolu u kojoj je 1934. godine otvoren internat za smeštaj četiri siromašna učenika srednjih škola i mnoge druge. Međutim, ova monografija posvećena je i uglednim Srpkinjama koje su obeležile rad Kola srpskih sestara od njegovog osnivanja 1903. do zabrane od strane nacističkog okupatora 1942. godine, od Savke Subotić, Ljubice Luković, Mirke Grujić, Delfe Ivanić, Nadežde Petrović koje su osnovale Kolo i vodile ga do Drugog svetskog rata, ali i onima koje su delovale i od obnavljanja 1992. godine kada nastupa period tranzicije na našim prostorima koji sa sobom donosi mnoge nevolje i ljudske nesreće. Slobodanka Mira Stanković Ćirković navodi da je monografija posvećena i svima koji su podržavali sve napore, rad i trud Kola srpskih sestara. Sve to spakovati između korica ove knjige, nije bilo nimalo lako imajući u vidu i da su nacisti tokom Drugog svetskog rata spalili arhivu Kola srpskih sestara Užice od 1921. do 1942, ali su porodice sačuvale fotografije, priznanja, medalje.
– Nije ovo bila velika mudrost, ali je bio veliki rad. Nisam pisala roman pa da razmišljam da li će se moj stil pisanja nekome dopasti, već sam imala činjenice i one su okosnica knjige – kaže Slobodanka Mira Stanković Ćirković.
Kolo srpskih sestara nije bilo aktivno u bivšoj Jugoslaviji skoro pola veka. Prvo je obnovljeno u Beogradu 1990, a potom su animirane i angažovane ugledne žene širom Srbije koje su bile okosnica novih mesnih odbora. Inicijatorke obnove Mesnog odbora u Užicu 1992. godine bile su Milka Damjanović, njena majka Slavka Damjanović i Dragica Matić. Na osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 65 žena. Predsednice mesnog odbora Kola u Užicu od tada pa do 2000. godine bile su Mirjana Janjić, Živka Vujić i Vera Nikolić, a od tada pa do danas predsednica je Slobodanka Mira Stanković Ćirković.
– Kolo srpskih sestara u Užicu je obnovljeno1992. godine našta sam veoma ponosna. Mislila sam da ćemo trajati par godina i da ćemo se posle toga baviti kulturno – prosvetiteljskim radom što bi bilo normalo, međutim, taj prokleti rat i danas traje na drugim prostorima i utiče na sve nas, a Kolo ne posustaje – kaže Slobodanka Mira Stanković Ćirković koja je od obnove Kola uključena u njegove aktivnosti.
– Užice ima dušu i uopšte Zlatiborski okrug. Kolo ne bi bilo to što jeste bez Užičana i bez mojih sestara. To je jedna velika porodica u kojoj vlada sloga koja sa svima sarađuje i dogovara se kako bi svima bilo bolje i lepše. Bogatstvo je biti članica ovakve jedne organizacije kao što je Kolo srpskih sestara – ističe Mira Stanković Ćirković i zahvaljuje užičkoj crkvi čije prostorije koriste za svoje aktivnosti i dodaje:
– Dugogodišnja sam predsednica i želim da svojim odlaskom ostavim iza sebe nešto pozitivno. Ako Kolo srpskih sestara dalje nastavi da živi ostavljamo mu na raspolaganju našu kuću koju imamo u Užicu, ako ne, kuća se vraća u prvobitno stanje. To će biti zakonski rešeno da se ne bi ponovila situacija Anke Jovanović koja je ostavila kuću Kolu, a da o tome nema traga i zato nismo mogli ništa da ostvarimo, pa smo godinama bez prostorija – kaže Slobodanka Mira Stanković Ćirković koja je ovom prilikom najavila da će Mesni odbor Kola srpskih sestara Užice biti domaćin sabora Kola srpskih sestara iz dijaspore, regiona i iz Srbije, a očekuju se gošće iz nekoliko svetskih centara. Sabor će biti održan od 13. do 15. oktobra na Zlatiboru, a okupiće više od 120 sestara.
– Ovo je četvrti sabor i okupiće 67 kola. Sabornost Kola srpskih sestara pokazala je jedinstvo i tako smo učestvovali u velikim akcijama prikupljanja pomoći ne samo one koja je namenjena ljudima u našoj zemlji, već i onima koji žive u drugim državama – ističe Mira Stanković Ćirković.
Osim što je u protekle tri decenije, užičko Kolo srpskih sestara sarađivalo sa drugim humanitarnim organizacijama koje su delovale na našem prostoru, uspostavilo je saradnju i sa svetskom humanitarnom organizacijom „Help“ koja do tada nije delovala u Srbiji. Kolo srpskih sestara Užice, za svoj rad je dobilo i brojne nagrade, zahvalnice i priznanja.
Na promociji monografije, prisutnima se obratila gradonačelnica dr Jelena Raković Radivojević i istakla da je Kolo srpskih sestara od osnivanja do danas svedok i učesnik u svim „humanitarnim okupljanjima tokom najtežih dana u srpskoj istoriji kojih, nažalost, nije bilo malo“.
– Imate razloga da budete ponosne kao i svi mi zajedno sa vama na ovo delo kojim odajemo dužno poštovanje našim dobročiniteljkama, majkama i sestrama čija je misija bila i ostala, misija dobrote. Njima odajemo počast, a budućim generacijama ostavljamo u nasleđe ogromnu vrednost iz koje će učiti kako se ruše sve prepreke u nameri da se pruži pomoć, podrška, ljubav i pažnja onima kojima je najpotrebnija – rekla je gradonačelnica.
Prof. dr Ilija Misailović, koji je pisao predgovor u knjizi, između ostalog je rekao da su u periodu između dva svetska rata, privredna udruženja, esnafi u Užicu stvorili sloj bogatijih ljudi, elitu koja je omogućila razvoj humanitarnih organizacija. Kolo srpskih sestara okupljalo je majke i sestre koje su u vreme ratova znale gladnog da nahrane, žednog napoje, golog obuku, bosog obuju, tužnog uteše, ali ako treba i radost da podele. Prema njegovim rečima, ovo nije monografija Kola, već jednog vremena i grada.
– Značaj Kola se ogleda u tome što je u humanitarnom radu okupljalo sve strukture društva: prvo one noseće koje je vodilo državu napred – visoku inteligenciju, od profesora, lekara, inženjera, preko zanatlija, trgovaca, privrednika, do oficira i inih velikana, prema onim delovima nacije kojima je pomoć bila najpotrebnija – đačkoj omladini na prvom mestu, ranjenicima, bolesnim, iznemoglim i zaboravljenim članovima zajednice – napisao je dr Ilija Misailović u predgovoru.
Željko Marković, direktor užičkog Istorijskog arhiva kaže da je logično da Istorijski arhiv bude izdavač ove knjige.
– Izuzetna nam je čast i zadovoljstvo da budemo izdavači zbog tematike kojom se knjiga bavi, a to je dobrota, naročito ove godine kada Arhiv obeležava sedam i po decenija svog rada i u danima kada obeležavamo 9. oktobar Dan grada Užica.
