-Ja sam rođeni Užičanin na privremenom radu u Beogradu. Sigurno ću se vratiti u svoj kraj kada se završi moja profesionalna karijera. Najveća mi je čast ukoliko mogu da pomognem svojim sugrađanima, ističe dr Nedeljković.
Užičanin dr Žarko Nedeljković najmlađi je specijalista u Službi interventne neuroradiologije Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. U razgovoru za „Vesti“ ističe da je imao čast da mu prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja nije dala da napusti svoju zemlju i ode u inostranstvo da radi, ukazavši mu priliku za zaposlenjem na Univezitetskom Kliničkom centru Srbije. Sada kao specijalista čast mu je i privilegija što u timu naučnog savetnika primarijusa dr Ivana Vukašinovića, interventnog neuroradiologa.
Dr Nedeljković rođen je 1991. godine u Užicu gde je završio je prirodno-matematički smer Užičke gimazije kao nosilac Vukove diplome, a zatim Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9.90, na kliničkim predmetima 10.0. Majka mu je bila zdravstveni radnik tako da je medicina bila prirodan izbor.
Zašto ste odabrali interventnu neuroradiologiju?
– Interventna neuroradiologija je mlada grana medicine koja je supspecijalistička grana radiologije. To je posebna grana i njom se bavi mali broj ljudi u svetu. Važno je što se na taj način interventno neuroradiološki mogu tretirati različite stvari u glavi, kičmenom stubu odnosno kičmi. Tako se mogu rešavati i moždani udari hemoragijski odnosno krvarenja ili ishemijski moždani udari kada tromb začepi krvni sud, pa se od nekog lošeg statusa može doći do izlečenja i povratka normalnom životu.
Gde ste se obučavali za ovu granu medicine?
– Interventna neuroradiologija kao terapijska procedura krenula je sa radom 2007.godine u Kliničkom centru Srbije. I moji učitelji su morali da idu u inostranstvo da se obučavaju tako da sam i ja imao tu sreću da budem prepoznat od strane svojih mentora. Imao sam priliku da učim od profesora u Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj. To je visoko sofisticirana tehnologija koja je neophodna i ne može da se radi u klasičnim angio salama. I materijal je visoko sofisticiran reda veličine u milimetrima, mek je i sa njim mora pažljivo da se rukuje, jer milimetarski pokret koji je neplanski urađen može pacijenta da uvede u rizik. To su stvari koje se rade u realnom vremenu i u svakom momentu znamo u kom smo krvnom sudu u glavi ili kičmi i na taj način se tretira pacijent. Postoji program sa planiranim pacijentima koji nisu krvarili i za takve pacijente možete da napravite plan, a sa druge strane postoje pacijenti koji su primljeni su u Urgentni centar i moraju biti zbrinuti na vreme. Pre bilo kakve intervencije pacijent mora imati konzilajarnu odluku naše Klinike kada se odlučuje da li je indikovano tretirati aneurizmu i ako jeste, da li to treba učini neurohirurški ili interventno.
Sa čim se najčešće susrećete u svom radu?
– Uglavnom to su moždani udari koji mogu biti ishemijski, odnosno trombovi i oni su u 85 odsto slučajeva a ostalo su hemoragijski odnosno krvarenja u glavi. Interventna neuroradiolija sarađuje sa neurohiruzima i neurolozima. Sa neurolozima radimo ishemijske moždane udare i ti pacijenti se posle prate na neurologiji. Na Klinici za neurohirurgiju tretiraju se pacijenti primljeni preko Urgentnog centra koji dolaze u angio salu i oni se prate na Klinici za neurohirurgiju UKCS. Taj multidisciplinarni pristup neurologa, neurohirurga, anesteziologa, interventnog neuroradiologa kasnije i fizijatra i predstavlja jedan uigran tim, ali ne smemo zaboraviti ni veliki značaj medicinskih sestara, tehničara, anestetičara… Toliko su svi obučeni da najčešće i sestre prepoznaju pogoršanje kod pacijenta.
Kolika je učestalost moždanih udara?
– Moždani udar je prvi uzrok smrtnosti kod žena u Srbiji. A naša zemlja je i na neslavnom drugom mestu po broju kardiovaskularnih bolesnika u Evropi, koje su prvi uzročnik nastanka moždanog udara. Zato je veoma važno da se pored onkoloških skrininga žene podrvgnu i kardiovaskularnom skriningu. Poražavajuće je da sve veći broj mladih žena doživi moždani udar od kojih jedna trećina preživi, druga ostane invalid, a treća umre.
Koji su faktori rizika?
– Postoji više faktora, na primer, danas ljudi puno sede, rade od kuće, ne kreću se, ne podvrgavaju se pregledima, malo imaju fizičke aktivnosti i zdravog načina života, pod stresom su jer rade pod pritiskom….Suština je da mora da se vodi računa jer je starosna granica pomerena ka mlađoj populaciji, dok je ranije moždani udar bio bolest starijih ljudi.
Da li biste još nešto izdvojili?
– Želim da se zahvalim direktoru Klinike prof. dr Milošu Jokoviću koji kao direktor Klinike za neurohirugiju UKCS vodi Kliniku na pravi način, kao pravi rukovodilac i mom mentoru primarijusu dr Ivanu Vukašinoviću, interventnom neuroradiologu, koji je posle primarijusa dr Branka Prstojevića krenuo u ovu proceduru..
Da li biste otišli iz Srbije i radili u nekoj drugoj zemlji?
– Nemam nameru da odem jer ne samo da sam lokal patriota, već volim svoju otadžbinu. Užice mnogo volim, to je poseban grad sa dušom, sa svojim erskim duhom od humora do dosetljivosti, oštroumnosti. To se prepoznaje kod ljudi. Nije stvar samo nešto znati i umeti već imati i tu urođenu crtu koja progovara iz vas kada vam je najpotrebnije, a najmanje se nadate.
NOVA METODA
U lečenju moždanog udara i pucanja aneurizme odnosno proširenja na arteriji mozga novom metodom endovaskularnog tretmana pristupa se preko arterijskih krvnih sudova kroz rez na preponi, ruci, vratu. To su intervencije koje na komforan način reše jako ozbiljan problem kod pacijenta. Pored toga aneurizme mogu da budu i nekrvareće i nekada pacijent slučajno to otkrije, na primer, kod nespecifičnih glavobolja. Ljudi onda počnu da paniče jer pročitaju na internetu da je to „tempirana bomba“ u glavi. A postoje i gigantske aneurizme koje se ponašaju kao tumor. Za sve slučajeve ne postoji formula već postoji personalozovani pristup pacijentima jer sve zavisi od više faktora. Sa druge strane su ishemisjki moždani udari koji se, ukoliko je to moguće, i u zlatnom satu mogu rešiti mehaničkom trombektomijom.
PREVENTIVA MOŽDANOG UDARA
Neophodno je raditi preventivne skrininge od obične krvne slike, do kolordopler karotida zato što se tada može videti nešto što može biti okidač. Na primer, da li će se trom otkačiti i zapušiti neku arteriju, to je jako bitno jer onda od moždanog udara spašavamo i muškarce i žene. U suprotnom to postaje i bolest porodice jer pacijenti mogu da ostanu nepokretni, a sve to je moglo da se prevenira i izleči.
INTERVENCIJE PO NEKOLIKO SATI
Neke intervencije mogu da traju sat, a neke po 7-8 sati. Pored toga što nosimo olovne kecelje u angio sali, mi smo izloženi i direktnom dejstvu jonizujućeg zračenja. Naravno da postoje mere za zaštitu od jonizujućeg zračenja, ali kod dugih intervencija po završetku možete da se osećate i kao da imate simptome gripa.To je težak i iscrpljujući posao, tako da na jedan način štetimo svom zdravlju da bismo pomogli drugima.
