Povodom 105. godišnjice oslobođenja Užica u Velikom ratu služen je pomen i položeni venci sa imenima poginulih ratnika na spomen ploču Crkve Svetog Đorđa u Užicu.
Obeležavanje godišnjice oslobođenja Užica 29. oktobra 1918. godine i molitveno sećanje proteklo je u organizaciji Udruženja potomaka ratnika “Major Kosta Todorović”, Društva istoričara Užica i Crkvene opštine Užice.
– Danas smo ovde da sećanjem obeležimo dan kada je u Užice ušao Konjički divizion Timočke divizije Druge armije pod komandom vojvode Stepe Stepanovića, dan slobode našeg grada posle stradalništva u Prvom svetskom ratu – podsetio je na istorijske činjenice potpredsednik Udruženja Radiša Marjanović uz napomenu da se ovaj datum u organizaciji navedenih udruženja obeležava od 2007. godine. Pored predstavnika grada Užica i opštine Sevojno, Udruženja potomaka ratnika, i Društva istoričara vence su na spomen-ploče, rad kraljevog slikara Mihaila Milovanovića položile delegacije Udruženja boraca Sevojno, SUBNOR-a Užice, Udruženja Gvozdeni puk i drugi. Potpredsednica Društva istoričara Užice i član odbora Udruženja „Major Kosta Todorović“, profesor istorije Vesna Lučić održala je besedu uz reči da je „velika čast i obaveza biti na ovom mestu zbog zaveta na koji su nas obavezali naši preci koji su nam pokazali šta su istinske vrednosti i po koju cenu se brane“.
– Okupili smo se ovde zbog 16.000 poginulih ratnika iz našeg kraja, zbog 16.000 majki, sestara, devojaka, žena koje su izgubile svoje najmilije. Okupili smo se ovde i zbog bar 16.000 nerođene dece čiji bi potomci bili danas sa nama. Velika je tuga danas biti na ovom mestu zbog sećanja na ogromne žrtve koju je podneo naš narod u borbi za slobodu – navela je Lučić i istakla da nam je putokaz to što su neprijatelji Srbije tokom 20. i 21. veka pokazivali šta im to smeta kod nas i šta moramo čuvati i sačuvati.
– Sačuvati naše pismo ćirilicu, naš lepi srpski jezik i sećanje na veličanstvene ličnosti našeg naroda u prošlosti, od Kosovskog boja do Košara, sačuvati našu porodicu, najlepše nazive i najteže dužnosti, našu Srpsku pravoslavnu crkvu – besedila je profesorka Lučić. Uz reči “slava našim besmrtnim precima” ona je poručila „da još uvek u nama ima snage i da se ne treba plašiti, ukoliko braniš istinu i slobodu, jer je to naše najsvetije oružje živeći u vremenu kada je naša Srbija rastavljena i napadnuta sa svih strana“.
Svečanost povodom 105. godišnjice oslobođenja Užica u Prvom svetskom ratu uveličao je nastupom hor „Sveti Georgije“, a pored drugih zvanica i svojim prisustvom đaci Gimnazije i Pete osnovne škole.
