– Sve nezaposlene osobe sa invaliditetom koje se nalaze na evidenciji filijale uključene su u neku meru aktivne politike zapošljavanja – kaže Zorica Milošević
Koliko je trenutno ukupno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Užice, nezaposlenih osoba sa invaliditetom i koliki je u tome udeo žena sa invaliditetom?
– Na području koje pokriva filijala Užice trenutno je 322 osobe sa invaliditetom, od toga 143 žene. Učešće OSI u ukupnom broju nezaposlenih u filijali Užice je 5,2 odsto. Analiza pokazuje konstantnost u broju OSI koje se vode na evidenciji, što znači da određeni odliv lica prati i približno isti priliv lica na evidenciju nezaposlenih. Možemo reći da svake godine imamo priliv 70 do 90 OSI, što znači da se isto toliko svake godine zaposli ili na neki drugi način ode sa evidencije NSZ.
Koje su starosne dobi osobe sa invaliditetom koje traže posao, koje stručne spreme?– Što se tiče kvalifikacione strukture, najviše nezaposlenih ima srednju stručnu spremu 58 procenata. Nekvalifikovanih i polukvalifikovanih lica je 36 odsto dok je visokoobrazovanih OSI sa fakultetskom diplomom svega šest. I pored malog broja nezaposlenih visokoobrazovanih OSI, u periodu 2019-2023. godine značajno je njihovo smanjenje, što ukazuje na okolnost lakšeg zapošljavanja visokoobrazovanih lica. Isto je i sa licima srednjeg nivoa kvalifikacija, dok evidencija lica ostalih kvalifikacija uglavnom stagnira, sa manjim oscilacijama. Što se tiče starosne strukture 56 odsto nezaposlenih OSI ima preko 50 godina. Mladih do 29 godina starosti je 9,6 procenata. U posmatranom periodu nije bilo promene starosne strukture.
Na koji način se stimuliše zapošljavanje osoba sa invaliditetom na nacionalnom, a na koji način na lokalnom nivou? Kakva je saradnja Filijale sa loklanim samoupravama koje pokriva?
– Pružanje podrške OSI u procesu aktivnog traženja posla obuhvata podsticanje njihove zapošljivosti i jačanje motivacije kroz razvoj veština aktivnog traženja posla i veština potrebnih za samozapošljavanje. Sve nezaposlene OSI koje se nalaze na evidenciji filijale uključene su u neku meru aktivne politike zapošljavanja. Nacionalna služba za zapošljavanje promoviše socijalno odgovorno poslovanje i podržava poslodavce u odluci da u svom preduzeću zaposle OSI. Brojne su mere koje se sprovode u cilju smanjenja nezaposlenosti ovih lica – subvencije za otvaranje novih radnih mesta, obuke za tržište rada, javni radovi, programi pripravnika i stručne prakse, samozapošljavanje OSI, subvencija zarada za OSI bez radnog iskustva, refundacija troškova podrške OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima (refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta i refundacija troškova obezbeđenja stručne podrške). Stimulisanje zapošljavanja OSI postoji kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou i odlična saradnja sa lokalnim samopuravama i udruženjima osoba sa invaliditetom.
Gde se najčešće zapošljavaju osobe sa invaliditetom, samim tim i žene, sa kojom stručnom spremom i na kojim poslovima?
– Osobe sa invaliditetom se uglavnom zapošljavaju na pozicije koje podrazumevaju jednostavnije poslove – pomoćni poslovi u tekstilstvu, stolarstvu, preradi hrane, jednostavniji administrativni poslovi, telefonisti, domari, portiri, kuriri, pakeri, čistači prostorija.
Koja sredina na području Filijale prednjači u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odnosno, žena sa invaliditetom?
– Na području filijale Užice ako posmatramo odnos između broja nezaposlenih i broja zaposlenih OSI u prethodnom periodu, možemo reći da nema većih oscilacija i razlika između ispostava i filijale Užice.
Koliko njih dobije posao na neodređeno?
– U okviru programa podrške zapošljavanju OSI, kroz program subvencije zarade za OSI bez radnog iskustva na poslovima na kojima se angažuju, u posmatranom periodu zaposleno je ukupno 126 OSI, uglavnom na pozicije koji podrazumevaju jednostavnije poslove. Za sedam lica kojima je utvrđen 2.stepen teškoća i prepreka u radu realizovani su programi refundacije primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta i refundacija troškova licu angažovanom na pružanju podrške na radnom mestu – radna asistencija, pojedinačno ili u kombinaciji. U posmatranom periodu, najveći broj OSI bio je angažovan na programima javnih radova prilikom realizacije nacionalnog, odnosno, lokalnih akcionih planova zapošljavanja, uglavnom u delatnostima kulture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode, ukupno 207 OSI. U pogledu programa samozapošljavanja, u ovom periodu ukupno 27 OSI je započelo samostalnu delatnost. U manjem obimu, OSI su uključene u programe i mere stručne prakse i pripravnika, sticanja praktičnih znanja, obuka na zahtev poslodavca upravo zbog posebnih programa podrške zapošljavanju OSI koji su atraktivniji za poslodavce. Kroz realizaciju programa NSZ značajan broj OSI zasnuje radni odnos. Međutim, ovo zaposlenje vrlo često traje samo dok traje program, pa u cilju rešavanja pitanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom , potrebno je da programi podrške poslodavcima imaju trajni karakter.
Projekat “Žene sa invaliditetom, vredne radnice bez posla”
