– Kada živog čoveka izvučemo ispod ruševina, tada se čuje samo tih aplauz prisutnih građana koji su tu, jer tragaju za svojim nestalima, a mi nastavljamo dalje – kaže Radomir Smiljanić vatrogasac sopasilac koji se trudi da radi što više na sebi, da promoviše svoj posao, samim tim i plemenitost, dobrotu, pozitivnost, spremnost za angažovanje bez ikakvih očekivanja da će steći neku ličnu korist
Radomir Smiljanić, šef smene u Vatrogasno spasilačkom bataljonu Užice povodom Dana sektora za vanredne situacije 17. septembra, (osnovan 2009), bio je jedan od pet nagrađenih u Srbiji zlatnom značkom MUP-a za ostvarene rezultate u radu iskazane kroz profesionalno angažovanje.
– Nagrada za mene znači motivaciju i potvrdu za dosadašnje angažovanje, kao i da je sve ono što sam zajedno radio sa svojim kolegama obasjano sa svih strana i da se vidi. To je i primer svega onoga što smo naučili od starijih kolega koji su uvek stavljali opšti ispred svog interesa, ali i to kako mi da se postavimo prema onima koji dolaze posle nas kako bi bili još bolji i kvalitetniji. Vatrogastvo je jedan od pravih načina kako da učinimo neko dobro, ostvarimo nešto pozitivno. Baveći se spašavanjem i suočavajući se sa ljudskom nesrećom, saznavali smo kako ljudi tada mogu da pokažu i svoje dobre strane i kako mogu da prežive u najgorim okolnostima, kako od svega toga mogu da stvore dobre odnose, da sarađuju, kao što radimo i mi vatrogasci koji svojim primerom seju energiju koja će u narednom periodu biti dragocena, jer nas očekuju veliki izazovi koje sa sobom nose klimatske promene. Proteklih meseci zabeležen je veliki broj poplava, zemljotresa, požara ne samo u našoj zemlji, već i u okruženju, a naši stariji su govorili: Požar ne zna za među, za granicu i zato treba biti spreman da se pomogne, ali i da se prihvati pomoć. Potrebno je izgraditi saradnju i kada je dobro i kada je zlo – kaže Smiljanić kome se od 2016. godine ukazala prilika da preko Sektora za vanredne situacije bude angažovan na obukama u okviru Međunarodnog mehanizma za reagovanje u vanrednim situacijama EU s obzirom da je Srbija potpisnica ovog sporazuma, tako da je proteklih nekoliko godina angažovan i u međunarodnim misijama. Sada mu predstoje obuke na višim nivoima pa će moći da se uključuje u međunarodne snage za odgovor na vanredne situacije, a malo je takvih koji su van velikih centara kvalifikovani za takvu obuku.
– Užice je jedan od centara koji ima kvalitetne kadrove, sa kojima mogu da sarađujem i u okviru Dobrovoljniog vatrogasnog društva, Crvenog krsta, profesionalnih jedinica, lokalne zajednice i drugih struktura – kaže Smiljanić.
Poslednja međunarodna saradnja u kojoj je učestvovao, a još uvek je živa u Smiljanićevim mislima, bila je u spasavanju ljudi posle zemljotresa u Turskoj kada je kao oficir za vezu u međunarodnom ekspertskom timu za procenu situacije boravio deset dana koliko i ekipa spasilaca koju je formirao Sektor za vanredne situacije koju je činilo više od 40 kolega iz Srbije među kojima su bila još četvorica iz Vatrogasno spasilačkog bataljona iz Užica.
– Tog jutra kada se desio zemljotres u vestima na televiziji bile su prve slike i procene situacije. Već u deset sati zazvonio je telefon i dobio sam informaciju da u roku od nekoliko sati budem na aerodromu, spreman za angažovanje u Turskoj. Istog trenutka, postoji samao taj zadatak, dok su sve druge obaveze su prekinute– priča nam Smiljanić. Ekipa iz Srbije, kao i ostale iz drugih zemalja, dobila je reon gde će delovati. Angažovanje je bilo neprekidno 24 sata u smenama.
– To je ogromna oblast, tu je bio lep grad, a mi smo zatekli ruševine, veliki broj vozila gde se čuju samo zavijajuće sirene, policiju, vatrogasce, hitnu pomoć, službe za uklanjanje posmrtnih ostataka i svi su bili na istom zadatku spašavanja i pretrage terena. Najveća šansa da se neko spase i da se dođe do lica koja su zatrpana, bila je u prvih nekoliko dana posle zemljotresa – navodi Smiljanić i ističe.
– Svu neophodnu opremu smo poneli, a ljudi u ekipi su dali svoj maksimalan doprinos. Zaista sam ponosan što sam bio deo tog tima. Svi su čuvali jedni druge više nego sebe, jer je izuzetno veliki izazov ući u srušenu zgradu ili pod betonsku ploču kada niste sigurni da li će biti novi potres i kada se sve može srušiti. Situacija je bila još složenija zato što je to bio medicinski deo grada i brinula nas je kontaminacija. U takvoj situaciji imati takvu energiju, predstavljati svoju zemlju i biti primer ostalima, zaista je zadivljujuće. U takvim situacijama nema vode, struje, a mi smo izuzetno sarađivali sa drugim ekipama, bio je prisutan momenat deljenja po čemu smo bili prepoznatljivi što. Znali smo da podelimo hleb, vodu i osveženje i sve ono što smo mi imali, a kolege u drugim kampovima nisu. Nikakvih problema nismo imali, ono što je bio naš zadatak da uradimo, to je urađeno – navodi Smiljanić. Srpska ekipa spasilaca došla je do tri lica koja su izvučena ispod ruševina, ali je nažalost nađeno i dosta beživotnih tela.
– U takvim situacijama ne možete da se radujete, niti da pokažete neke emocije. Kada dođemo do čoveka koji je živ i izvučemo ga ispod ruševina, tada se čuje samo tih aplauz prisutnih građana koji su tu, jer tragaju za svojim nestalim, a mi nastavljamo dalje. Kada se nađu u nevolji, svi ljudi su isti u bilo kojoj zemlji, isti su pogledi, suze, raširene ruke, uzdasi, a isti su i oni koji im pomažu – priča Smiljanić. Kad sve prođe, vatrogasci spasioci se na različite načine oslobađaju naboja emocija koje se nagomilaju tokom akcije.
– Cilj obuka za vanredne situacije kroz koje prolazimo, jeste da budemo spremni mi, ali i vozila i oprema. U ovom poslu izuzetno je značajan timski rad, drugarstvo, poverenje, a to se gradi svakog radnog dana. Važno je prevazići razlike, predrasude, pretpostavke, baviti se samo činjenicama, savladati emocije, biti zdrav, raspoložen, verovati u sebe i u druge. Vatrogasci spasioci moraju znati i da čuvaju sebe da bi mogli da pomognu drugima. Kada sve ovo savladaš, onda si kao vatrogasac spreman da pomogneš – zaključuje Smiljanić.
