– Da, slučaj dečaka Luke nas je svakako ujedinio i ne samo to, on je mislim i pokazao da u svakome od nas ima i empatije i plemenitosti, kao i želje a i potrebe da pomognemo nekome, samo je potrebno tu osobinu probuditi u nama i dati joj taj neophodni impuls i podstrek. Luka je to uspeo. Pošlo mu je za rukom da nas u toj plemenitoj misiji ujedini – navodi Užičanin Đorđe Topalović, danas penzioner nekadašnji šef Železničke stanice u Užicu
Splet životnih okolnosti svakog od nas može dovesti u situaciju da tražimo neophodnu pomoć. Bilo u lekovima, novcu, krvi, ali i matičnim ćelijama. Kako vidite donatorstvo matičnih ćelija par godina ranije i danas i ugla vas kao građanina?
Nažalost, ja sam jedan od onih, ko je spletom nesrećnih porodičnih zdravstvenih okolnosti, i pored angažovanja čitave svoje porodice, i prijatelja, došao u situaciju da bolesnoj supruzi ne mogu na obezbedim dovoljne količine trombocita, potrebnih za lečenje akutne leukemije. Tada, u stanju potpune nemoći, spoznao sam šta znači doći u situaciju da tražiš pomoć. I pronašao sam je, čuvši za humanitarno udruženje ,,Leuka“. Ti divni ljudi, koji su i sami imali, i srećom preživeli slična životna iskustva, imaju samo jedan imperativ, a to je, pomoći bolesnim ljudima, tako što će se nesebično angažovati, kako bi im obezbedili potrebne količine krvi, ili pak trombocita. U to vreme, sredinom prethodne decenije u našoj zemlji,lečenje hematoloških oboljenja transplantacijom matičnih ćelija,nama je bilo manje poznato i manje se praktikovalo nego što je to slučaj danas.
Slučaj dečaka Luke nas je ujedinio i šta je po vama još pokazao?
Donatorstvo matičnih ćelija u našem gradu pre par godina, može se reći, nije ni postojalo. Krajem 2021. godine, humanitarno udruženje ,, Leuka“ u našem gradu je napravilo prve, ali veoma važne korake na ovu temu. U GKC su prezentovali prikladnu izložbu, kao i obraćanje građanima kroz gostovanje na lokalnim televizijama. Organizovano je dobrovoljno davanje krvi i trombocita, i formiran je registar donora matičnih ćelija. Danas, a pogotovu nakon bolesti koja se dogodila našem mladom sugrađaninu Luki i kada se čitav grad digao na noge, građani svih uzrasta danima stajali u redovima, da bi se testirali i evidentirali u registar donora matičnih ćelija, Užice ima preko 3500 hiljade potencijalnih donora. Ako taj broj uporedimo sa ukupnim brojem registrovanih potencijalnih donora u Srbiji, a on se kreće oko 18000, to jasno govori da je Užice uzor i reper za poređenje čitavoj zemlji. I Najvažnije Luka nas je ujedinio u plemenitoj misiji.
Brzo se živi, period korone takođe je uticao na otuđenje. Smatrate li da je povratak razgovoru, ne preko telefona i skajpa, lek i za mnoge druge bolesti i probleme koje imamo?
Današnji život se ne može zamisliti bez mobilnog telefona, društvenih mreža i interneta. Iako imaju različite pozitivne efekte i u mnogim segmentima su olakšale život i funkcionisanje ljudi, oni su ga jako ubrzali i dosta promenili percepciju sveta oko nas. Najgore u svemu tome je to, što je mnogima postao jedini prijatelj a bogami i životni saputnik. Nesvesno smo se udaljili od socijalnih aktivnosti. Naravno, ako bi smo smogli odlučnost da što duže odložimo svoje mobilne telefone, i vratimo se živoj komunikaciji umesto preko Skajpa i društvenih mreža, to bi se odrazilo i na naše mentalno zdravlje, pre svega u lečenju samoće u koju laganim, ali bogami sigurnim koracima gazimo. Samoća, je svakako predispozicija za depresiju koja uzima sve većeg maha u ljudskoj populaciji.
Koliko Užičani po vama imaju empatije za probleme drugih, posebno zdravstvene. Koliko smo kao sugrađani humani?
Na primeru našeg mladog sugrađanina Luke Bosiljčića, Užičani su pokazali da imaju empatiju i da su itekako humani.
“Leuka”
Ti divni ljudi, koji su i sami imali, i srećom preživeli slična životna iskustva, imaju samo jedan imperativ, a to je, pomoći bolesnim ljudima, tako što će se nesebično angažovati, kako bi im obezbedili potrebne količine krvi, ili pak trombocita
Projekat “Užice – grad humanosti i hrabrosti” sufinansira Grad Užice u okviru medijskog konkursa. Stavovi izneti u datom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je odelio sredstva.
