– Ove godine je 200 ljudi dnevno dolazilo u našu službu i stvarali su se redovi ispred službe za registraciju preko e-agrara. U Zlatiborskom okrugu ima oko 23.000 registrovanih gazdinstava, plus Užice sa oko sedam hiljada – navodi direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe “Užice”, Nebojša Brzaković, dipl.ing.agronomije
Poljoprivredna služba Užice postoji od 1958. godine, koliko opština pokriva osnovnom savetodavnom delatnošću?
Pokrivamo grad Užice, opštine Bajinu Baštu, Kosjerić, Čajetinu, Novu Varoš, Priboj, Prijepolje i Požegu. U pitanju je površina od 4.452 kilometra kvadratnih sa 374 naseljena mesta u kojima živi oko 380.000 stanovnika i deo Srbije sa oko 30.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Našim aktivnostima rukovodi Ministarstvo poljoprivrede, a Srbija ima 33 poljoprivredne službe i jedna od njih je i užička, i ponosni smo na svojih 65 godina rada.
Koliko godišnje ostvarite kontakata sa proizvođačima?
Osnovni oblik rada je savetodavnog karaktera, a cilj unapređenje biljne i stočarske proizvodnje na imanjima poljoprivrednika.Podstičemo preradu do finalnih proizvoda sa dodatom vrednošću, udruživanje seljaka i razvoj seoskog turizma. U pitanju su direktne posete gazdinstvu, davanje saveta u prostorijama službe ili telefonom. Za godinu dana ostvarili smo 4000 kontakata sa proizvođačima. Sprovodimo terensku nastavu, radionice, izložbe i prošle godine imali smo oko 180 različitih grupnih aktivnosti.
Na šta posebno stavljate akcenat u radu?
Na mlade proizvođače i učenike kao buduće nosioce poljoprivredne proizvodnje. Ističem saradnju sa Poljoprivrednom školom “Ljubo Mićić” u Požegi sa kojom imamo dosta tribina, radionica, oglednih polja i ostvarujemo saradnju sa institutima i fakultetima. Omogućili smo uključenje proizvođača na internet prodaju kroz agro-ponudu i platformu preko koje reklamiraju svoje proizode kako bi preko ovog portala cela Srbija mogla da ih vidi. Zatim da se mogu informisati o kretanju cena i inputa u poljoprivrednoj proizvodnji tokom cele godine. Kroz mrežu agrometeoroloških stanica uspeli smo da proizvođače povežemo, jer se na teritoriji svih osam opština prati pojava biljnih bolesti i štetočina tako da im je omogućeno da na vreme sprovedu mere prevencije i adekvatnu zaštitu i smanje troškove. Ponosni smo na našu laboratoriju za agrohemijsku analizu i ispitivanje zemljišta koja godinama uspešno radi i 2021. smo dobili akreditaciju za rad po svetskim standardima.
Koliko su peoizvođači svesni značaja analize zemljišta?
Apelujemo na njih svakom prilikom na radionicama i predavanjima. Shodno Zakonu o zamljištu svake pete godine mora se raditi analiza. Možda će ova obaveza biti “uvezana” i u e-agrar što će uticati na dobijanje subvencija, možda samo za biljnu proizvodnju, ili i za druge javne pozive, ali o tome će tek biti reči. Od Ministarstva poljoprivrede odobreno je godišnje oko 1300 besplatnih analiza uzoraka za poljoprivredne proizvođače raspoređenih na osam opština Zlatiborskog okruga. I lokalne samouprave izdvajaju sredstva za analizu i to su činili Užice i Bajina Bašta. Komercijalno godišnje uradimo oko 500 uzoraka, a ove 300. jer sve zavisi od roda maline. Ako je rod dobar kao i cena maline i PSSS Užice uradi više ispitivanja zemljišta što ove godine nije slučaj.
Šta analiza zemljišta znači za malinu i podizanje zasada?
Proizvođači moraju da shvate da je veći problem ukoliko ima više hraniva u zemlji nego manje. Kada radi agrohemijsku analizu zemljišta, on tačno zna koja mu je aktivna materija potrebna. Naše je iskustvo recimo na površini od 10 ari, kažemo proizvođaču da treba da rasporedi 30-40 kilograma KAN-a, a on nas pita da li je to moguće? U njegovom malinjaku ima toliko hraniva u zemlji da dve-tri godine ne treba da prihranjuje malinu. Sve što je prekomerno znači bacanje mineralnog đubriva, novca i zagađenje životne sredine.Zabrinjava vrednost humusa u Vojvodini koja je 3, a kod nas u užičkom kraju 4,4 što je podnošljivo. Nekontrolisano bacanje hraniva može i nas dovesti na zabrinjavajući nivo humusa i zato oprez i analizirajmo zemljište.
Bili su redovi ispred nekadašnje “Moravice” kada je bila u pitanju registracija poljoprivrednih gazdinstava preko e-uprave. Koliko je elektronski registrovanih gazdinstava u našem kraju?
Do sada se registracija odvijala preko trezora, a sada proizvođačima PSSS Užice i lokalne samouprave pomažu u elektronskom popunjavanju obrazaca, aktiviranju mobilne aplikacije i pružamo sve potrebne informacije i u slučaju javnih poziva za subvencije, osiguranja useva, kupovine stoke i podizanja višegodišnjih zasada bilo za organsku ili komercijalnu proizvodnju. Ove godine je 200 ljudi dnevno dolazilo u našu službu i stvarali su se redovi ispred službe za registraciju preko e-agrara. U Zlatiborskom okrugu ima oko 23.000 registrovanih gazdinstava, plus Užice sa oko sedam hiljada.
Šta znači E-agrar u pogledu transparentnosti konkurisanja i trošenja subvencija?
Pomenimo na primer, subvencije po hektaru u čijim su kontrolama sa inspektorima učestvovali i naši savetodavci. Bilo nehotice ili zbog drugih razloga, u pojedinim slučajevima bilo je prijava da je zasnovana livada ili tamo gde je u stvari šuma, ili prijavljena obradiva njiva na mestu gde je pašnjak. Napominjem da su pravo na subvenciju imale samo zasnovane livade, obradive njive, voćnjaci i sve drugo prijavljeno poljoprivrednicima može stvoriti problem za subvencije.
Ovom prilikom i apel prilikom registracije na e-agrar?
Apelujem na poljoprivrednike da prilikom registracije na e-upravu unose precizne podatke. Ono što je na terenu moraju prijaviti. Na sajtu GEO Srbije sve se vidi, da li je pašnjak, šuma, livada, malina, kukuruz… Apelujemo na prijavu pravog stanja na terenu, jer u suprotnom inspektor može seosko domaćinstvo staviti u pasivan status što znači gubitak prava na subvencije u roku od tri do pet godina, i sa sobom povući i krivičnu prijavu i druge neprijatnosti. Ponavljamo podaci na e-upravi o gazdinstvu upisuju se pod krivičnom i materijalnom odgovornošću.
Kakva kretanja zapažate u poljoprivredi našeg kraja?
Mi smo voćarski i stočarski kraj. Vidite šta se dešava sa malinom proteklih godina, ako je loša cena ljudi stagniraju u malinarskoj proizvopdnji. Ne samo u pogledu novih zasada, već se i ne primanjuju mere da bi poboljšali proizvodnju i prinose. Postoje oni koji se zadovolje sa 5 tona po hektaru i ima onih koji se ne zadovoljavaju sa 25 tona i hoće 30 tona, a naše je da savetima pomognemo svakome ko želi da unapredi proizvodnju.
Kakvi su podaci za stočarstvo?
Ono što svakako treba insistirati, jeste dalje povećanje stočnog fonda koji nije na željenom nivou u svim opštinama. Situacija je bolja u Čajetini i Novoj Varoši, dok Požega stagnira sa brojem stočnih grla. Na području Zlatiborskog okruga trenutno ima 15.000 muznih krava, a nekada smo ih imali preko 20 hiljada. Imamo oko 40 hiljada ovaca, a nekada ih je bilo mnogo više. Ulaganja države u stočarstvo su velika i subvencijama podstiče nabavku priplodnih grla i uvećane su premije za mleko, ali osnovni problem je što sve manje ljudi na selu.
Sprovedena je i akcija podrške stočarima u vidu merkantilnog kukuruza, koliko zahteva ste odobrili?
PSSS Užice je podelila 2032 tone kukuruza za ishranu stoke u osam opština Zlatiborskog okruga ili 240 kilograma po mlečnoj kravi. To je bila značajna podrška države i užičkom agraru i lokalne samouprave su dale novac za prevoz kukuruza iz robnih rezervi u Inđiji i finansijski podržale skladištenje. Odgovorili smo na 1.191 zahtev poljoprivrednika iz Zlatiborskog okruga.
Koliko PSSS Užice ima zaposlenih i kako poslujete?
Poslujemo stabilno i bez opterećenja ulazimo u narednu godinu. Trenutno u PSSS Užice radi 16 ljudi, odnosno 11 savetodavaca, 2 stručna saradnika, dva tehničara za laboratorijska ispitivanja i jedan poslovni sekretar. Voleli bismo da jednog dana imamo laboratoriju za ispitivanje prisustva hemikalija u voću i povrću, ali za to je potrebno dosta novca i ove laboratorije su jako skupe, ali nadamo se.
