U Regionalnoj privrednoj komori Zlatiborskog upravnog okruga, u petak, 8. decembra, održan je seminar koji je bio veoma posećen pod nazivom „Ključni izazovi za privredu na putu zelene transformacije“, jedan u nizu koje Privredna komora Srbije sa partnerima organizuje do kraja godine u nekoliko gradova širom Srbije. Seminar je namenjen industrijama koje razmišljaju o zelenoj transformaciji, ali pre svega, industrijama gvožđa/čelika, cementa, aluminijuma, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika koji su izvoznici na tržište EU i čiji se proizvodi nalaze na listi CN kodova, samim tim podležu CBAM Uredbi prema kojoj imaju obavezu merenja, izračunavanja i izveštavanja o ugrađenim emisijama GHG (gasova staklene bašte) u svoje proizvode. Cilj je da privredni subjekti budu pravovremeno informisani o najvažnijim aspektima održivog poslovanja, mogućnostima dekarbonizacije i zelene transformacije kako bi se pripremili za obaveze koje ih očekuju kroz primenu propisa u oblasti klimatskih promena i životne sredine.
Jedan od predavača Siniša Mitrović, predstavnik Privredne komore Srbije, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju, navodi da se u Srbiji tokom protekle tri godine ubrzava regulativni okvir koji se tiče održivosti, takozvanog „zelenog poslovanja“, tako da je donet paket zakona o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, potom zakon o klimatskim promenama, upravljanju otpadom, zakon o planiranju i izgradnji i svi oni imaju zelenu komponentu koja bitno opredeljuje investicije, posebno izvoz koji je diktiran od strane Evropske unije. EU je takođe, ubrzala svoju regulativu tako da sve što se prodaje na njenoj teritoriji mora biti usaglašeno sa merama zaštite životne, ugljeničkog otiska, održive ambalaže, ljudskih prava, antikorupcijskih mera. U avgustu je počeo da funkcioniše mehanizam CBAM – prekogranično kretanje ugljenika, pa svaki proizvod koji se izvozi na teritoriju EU mora imati izveštaj o tome koliko u sebi sadrži ugljenika. To za sada važi za pet velikih industrija gvožđa/čelika, cementa, aluminijuma, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika i ovaj mehanizam prvi put važi za zemlje koje su van EU.
– U ovom trenutku, kada je u pitanju monitoring Privredne komore Srbije, vidimo oko 2.800 preduzeća koji će biti obveznici CBAM-a. Čitav mehanizam počeo je da važi od 1. oktobra, tako da već krajem januara 2024. godine mora biti prvi kvartalni izveštaj koji praktično otvara ovaj proces, drugi i treći biće priprema za tranzicioni period, ali već od četvrtog izveštaja mora se biti obučen i edukovan da bi se moglo rukovati tim informacijama. Taj izveštaj odlazi direktno deklarantu koji prima robu u EU kao i evropskoj carini. Dakle, podaci ne mogu biti falsifikovani, niti to može biti nešto neracionalno, jer preti opasnost od plaćanja visoke kazne ili da deklarant preduzeće skine sa liste dobavljača – objašnjava Mitrović i podseća da je Privredna komora Srbije započela seriju seminara kako bi obveznici CBAM -a, izvoznici roba i materijala na tržište EU, bili obučeni kako da pripremaju izveštaj i kako se rukuje podacima. Prema njegovim rečima, CBAM je proistekao iz ETS sistema, trgovina emisijama sa efektima staklene bašte, u koji je Evropa ušla 2005. godine.
– Vrlo je važno da Srbija u narednom periodu, a najkasnije do godinu dana donese nacionalni mehanizam ETS-a, jer ukoliko to ne budemo uradili u nacionalnoj regulativi sve takse koje budemo plaćali na emisije ugljenika odlaziće u Brisel pa ćemo finansirati evropsku, a ne domaću privredu. Zapravo, ove takse su namenjene da se vrate kroz mehanizme podrške kompanijama za takozvano „zeleno poslovanje“ – ističe Siniša Mitrović.
Prema rečima Mitrovića, na osnovu informacija kojima PKS raspolaže, na primer, svega pet odsto nemačke privrede spremno je za ovaj mehanizam CBAM.
– Srbija izuzetno stoji na mapi zapadnog Balkana u delu kapaciteta. Imamo konzorcijum znanja koji je održao veliko predavanje i radionice i za privredu BiH. Mi smo kvalitetni da edukujemo kompanije i u ovom trenutku imamo otvorenu elektronsku komunikaciju sa svima njima pa one mogu da postavljaju pitanja i iznesu svoj problem. Na sajtu Privredne komore Srbije imamo poseban folder koji sadrži sva dokumenta, indeksne brojeve – rekao je Mitrović i ukazao da je trenutno najveći problem u vezi ovog procesa u domaćoj privredi što ne postoje, a niko i ne školuje, inženjere održivosti.
– U jednoj kompaniji će izračunati ugljenički otisak svog proizvoda, ali to neko mora da verifikuje, da potvrdi. Sada imamo vrlo mali izbor verifikatora, a veoma je riskantno ih pozajmljivati iz EU. Ovaj mehanizam zahteva da se pripreme kompanije, ali i država da uvede ETS, da podignemo konsalting uslugu verifikatora koji mogu da prate ovaj sistem – ističe Mitrović.
Osim Mitrovića, predavači na seminaru bili su i Gordana Pejović, SGS, Tanja Lindel, PKS, Radman Šelmić, PKS, Dušan Stokić, PKS, Jovana Stanojević, PKS i predstavnici Advokatske kancelarije „Gecić“.
