– Cilj Akademije je da što bolje bude povezana sa privredom i ukoliko je ta saradnja jaka, studenti će imati brže zaposlenje, veću potražnju i ponudu, stabilno znanje opredeljeno prema industriji našeg regiona – rekao je za „Vesti“ dr Aleksandar Milovanović,profesor strukovnih studija, na studijskom programu mašinstvo
Dr Aleksandar Milovanović na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija-Odsek Užice radi od 2020.godine na studijskom programu Mašinstvo. Završio je osnovne, master i doktorske akademske studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Da li ste bili radno angažovani pre dolaska na Akademiju?
Doktorirao sam 2019.godine, a pre toga sam radio u privredi. Počeo sam prvo da radim kao projektant opreme pod pritiskom, zatim kao projekt menadžer i industrijski dizajner na razvoju novih mašina i vodio sam deo proizvodnje u jednoj od boljih firmi u regionu Sinterfuse u Užicu. Pored toga radio sam i preko interneta dizajn LED rasvete za kompaniju Pontilux.
Šta vas je opredelilo za rad sa studentima?
O radu sa studentima razmišljao sam od 2018. godine kada mi je doktorska teza bila pri kraju. Moja očekivanja su možda bila i prevelika na početku što zavisi i od studenata, ali sada je drugačija situacija.
Da li je prednost što ste mlad profesor?
Naravno da jeste, prvo imao sam privilegiju da radim u privredi usko specijalizovanu za proizvodnju tako da je to značajno iskustvo koje može lako da se prenese na studente. A imam i jasnu sliku šta je potrebno strukovnim inženjerima mašinstva kada odu u privredu.
Povod za ovaj razgovor su i projekti koje ste uradili?
Prvi projekat je iz 2021. godine za inoviranje na predmeta Programiranje CNC sistemima 1 i 2. To je projekat od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i završen je 2022.godine. Od tog projekta obezbeđena je prva oprema odnosno deo računara u kabinetu za mašinstvo. Taj prvi projekat imao je za cilj da se inovira nastava na određenim predmetima. Kada sam počeo ovde da radim sa studentima nastava je bila isključivo bazirana na teorijskim znanjima i na onome što studenti rade na papiru. Nije bilo programiranja kroz primenu različitih računarskih alata. Teorijska nastava je jako važna i osnova je za sve dalje u sticanju znanja, ali da bi oni bili što pripremljeniji za posao u privredi treba im na vreme uvesti neke računarske alate koji su zastupljeni u privredi. To je kroz prvi projekat i urađeno, a samo inoviranje predmeta je značilo da ćemo u primenu uvesti računarski softver.
Koja je inovativnost tog projekta?
Prvi put su studenti dobili na takvim predmetima video materijal, a tada je bilo popularno učenje na daljinu, zatim je usledila izmenjena nastava zbog problema koji su nastali zbog epidemije korona virusa. Iz video materijala nastao je i priručnik za predmete Programiranje CNC sistema 1 i 2, koji je podeljen studentima na završetku projekta. Ovaj projekat doneo je mogućnost apliciranja za drugi projekat odnosno za donaciju.
Šta je obezbeđeno kroz drugi projekat?
Prethodni projekat doneo je mogućnost apliciranja za drugi projekat odnosno za donaciju. Ona je dobijena od HAAS fondacije iz Belgije, a aplicirao sam ispred studijskog programa Mašinstvo, kao i i Akademije Zapadna Srbija-Odseka Užice za donaciju od 10.000 evra. Ta sredstva iskorišćena su za dodatnu obuku studenata od 176 radnih sati na CNC mašinama. To smo uradili preko Kompanije „Inmold Group“ iz Požege jer su oni mogli da nam odgovore na zahteve koje smo imali. U školi smo imali otvoren konkurs za studente druge i treće godine na studijskom programu Mašinstvo i prijavilo se osam studenata. Oni su uspešno završili obuku u„Inmold“-u kroz koju prolaze novi operateri i programeri CNC mašina koji se zapošljavaju na takvim radnim mestima.
Šta su praktično dobili studenti i kakvi su njihovi utisci?
Naši studenti su dobili obuku zahvaljujući HAAS fondaciji i „Inmold“-u, tako da su potpuno spremni za rade na CNC mašinama, kao i da programiraju CNC mašine.To je praktično povezivanje obrazovanja i privrede, kako bi se inženjer pripremio za rad i da stekne što bolja znanja.
Prvi dan je bio jako zanimljiv jer su imali krajnje podeljenja mišljenja. Studenti koji su imali predznanja iz mašinstva bili su oduševljeni takvom firmom, dok su drugi bili krajnje rezervisani. To se potpuno promenilo posle pet-šest dana u takvom radnom okruženju tako da su svi bili oduševljeni ljubaznošću ljudi koji su u firmi vodili obuku, ali i sa svim što su imali priliku da vide i nauče. Tada su videli koliko im znači stečeno znanje iz predmeta Obrada rezanjem i Programiranje CNC sistema 1 i 2 sa praksom što i jeste cilj.
Da li to otvara nove mogućnosti?
Naravno, da nam otvara nove mogućnosti za projekte iz ove oblasti mašinstva i bolju saradnju Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija sa privrednicima ovog regiona. Cilj Akademije je da što bolje bude povezana sa privredom i ukoliko je ta saradnja jaka, studenti će imati brže zaposlenje, veću potražnju i ponudu, stabilno znanje opredeljeno prema industriji našeg regiona. To znači da svi dobijaju i škola i industrija koja dobija pripremljenog kandidata. Oni imaju od 70-90 odsto usvojenih znanja i spremni su za rad. Taj mali procenat koji ostaje je njihovo privikavanje i sticanje operativnih znanja na tom radnom mestu i generalno praćenje hijerarhije koju ima firma, svaka na svoj način.
Šta za vas lično znači obezbeđivanje ovakve donacije za praksu studenata?
To je za mene veliki uspeh i svakako vid daljeg usavršavanja i motivacije za nastavak dobrog rada. Dobar rezultat prethodnog rada je i što imamo studente na trećoj godini sa prosekom preko 9, a pre tri godine to nije bio slučaj. U poslednje dve godine imamo i po 16 upisanih studenata na više godine studija, dok je prethodno bilo od 6-10 studenata. I to nam je baš značajno.
Da li ste zadovoljni radom na Akademiji?
To je zanimljivo pitanje, a ovo je posao koji pruža slobodu. Biti profesor na Akademiji strukovnih studija znači saradnju sa mladim ljudima, prenošenje novih znanja ali vas i postiče na stalni razvoj i napredovanje iz oblasti mašinstva za koje sam se školovao. Obrazovna ustanova je potpuno drugačija od rada u privredi, ali mi omogućava da stalno usavršavam svoje znanje ali i da ga prenosim na studente. Rad sa studentima podstiče nastavnika da se konstantno usavršava i da bude u korak sa privredom iz oblasti mašinskog inženjerstva. Ukoliko ja nisam u koraku sa dešavanjima, onda nemam šta novo da im prenesem. Primera radi, predmet Gas i gasne instalacije bavi se projektovanjem cevovoda i svake godine studenti dobijaju nove projektne zadatke, a oni su vezani za ono što sam radio proteklih godina. To je praktično spona između njih i zahteva iz industrije.
Što se kolega tiče koliko znam zadovoljne su mojim radom. A kada se pojavila mogućnost da apliciram za projekte obavestio sam rukovodstvo Akademije i šefa Katedre.
Kako je obezbeđena obuka za studente?
Kada nam je odobren projekat prijavilo se osam studenata, tako da je to dovoljan broj da se odobrenim novcem pokrije njihova obuka. Na upite potvrdno nam je odgovorila firma „Inmold Group“ jer oni imaju regulisan proces obuke i za njihove ljude koji dolaze i za studente koji imaju njihovu stipendiju. To nam je bila velika sreća da sve realizujemo i da studenti dobiju dodatni vid edukacije i stručnu praksu.
Koji su dalji planovi za studijski program Mašinstvo?
Sledeći korak je razvoj studijskog programa i akreditacija master stukovnih studija Mašinstva. To je veoma važno jer imamo studente sa visokim prosekom. A onda i laboratorija sa opremom i mašinama za buduće obuke. To bi nam omogućilo da prvi susret sa praktičnim radom bude u školi.
LIČNO ZALAGANjE ZA PROJEKTE
Prvi projekat dr Aleksandra Milovanovića, profesora strukovnih studija „Programiranje CNC sistema“ finansiralo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u iznosu od 4200 evra za opremu kabineta za mašinstvo.
Drugi projekat je od donacije HAAS fondacije u iznosu od 10.000 evra kojim je omogućena obuka i sticanje praktičnih znanja studentima na CNC mašinama u Kompaniji „Inmold Group“iz Požege.
OPREMA ZA PROJEKTNE ZADATKE
Akademija strukovnih studija sa studijskim programom Mašinstva na Katedri Mašinstvo i tehnološko inženjerstvo na osnovu dobre saradnjom sa privredom obezbedila je osam novih računara. Ukupno imamo 11 računara u kabinetu što može da odgovori zahtevima grupe studenata da ih svakodnevno koriste u školi za projektne zadatke.
