Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Užicu je organizovalo prvu, od planiranih pet po gradovima u Srbiji, info-sesiju u okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost” na kojoj je učestvovao i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. Ministarstvo ovu kampanju organizuje u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom u okviru projekta „Podrška socijalnom ukljućivanju u Srbiji“ koja pruža ekspertsku podršku.
Tema info – sesije je primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti, odnosno, izveštavanje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Prema ovom Zakonu koji je usvojen 2021. godine, obaveza svih organa javne vlasti, poslodavaca koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih, sindikata, političkih stranaka i tela za rodnu ravnopravnost, jeste da Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podnose Godišnji izveštaj o rodnoj ravnopravnosti. Zato je cilj kampanje da sve obveznike podseti na ovu obavezu i pruži im smernice za pripremanje izveštaja.
Prema rečima ministra Tomislava Žigmanova, užička lokalna samouprava kao i organizacije civilnog društva koje deluju na području Užica, dosta su uradile na ostvarivanju ravnopravnosti žena što doprinosi da se ovaj važan društveni izazov na što bolji način reši. Vlada Republike Srbije posvećena je ovom pitanju kroz razvoj i unapređenje normativnog okvira pa je pre nekoliko godina donet i novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji prati nova strategija i akcioni plan.
Kako je naveo ministar Žigmanov, izazovi u rodnoj ravnopravnosti su učešće žena u političkom životu gde postoje mehanizmi koji garantuju 40 odsto njihove zastupljenosti u svim predstavničkim telima, ali kada se radi o izvršnim organima vlasti i rukovodećim mestima u javnim preduzećima, postoje određene nesrazmere. Kada je u pitanju ekonomski položaj žena, činjenica je da je njihov rad manje plaćen, da su brojnije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, posebno su osetljive grupe starijih žena 45 plus i zato je potrebno uvoditi dodatne programe njihovog osnaživanja i dokvalifikacije kako bi mogle da obezbede ekonomsku snagu. Žene u ruralnom području imaju jednu vrstu problema, zatim žene iz marginalizovanih grupa, nacionalnih zajednica, pre svega Roma, osobe sa invaliditetom. Zato, prema rečima ministra Žigmanova, ukupno rešavanje ovog problema mora uvažavati heterogenost i specifičnost kada je u pitanju razuđenost potreba i interesa žena u Srbiji. Kampanja kazuje da Vlada Republike Srbije podržava to što lokalne samouprave rade zajedno sa organizacijama civilnog društva i što se dodatno ukazuje na važnost svih da čine korake koji će dovesti do ostvarivanja ravnopravnosti žena u svakom segmentu društvenog života.
Prema rečima ministra, Zakon o rodnoj ravnopravnosti usklađen je sa evropskim standardima i njegova dosadašnja primena dala je i određene rezultate i postoje pomaci u mnogim područjima, ali kada je u pitanju ekonomsko osnaživanje žena, za sada empirijskih podataka o napretku nema i zato je potrebno i dalje činiti sve kako bi se svakoj ženi pružile jednake mogućnosti da u punom smislu ostvari svoju ravnopravnost.
Dr Jelena Raković Radivojević, ovom prilikom je istakla da se u užičkoj lokalnoj samoupravi posebna pažnja posvećuje rodnoj ravnopravnosti. Tako je tokom prošle godine donet Akcioni plan do 2027. godine kako bi bile unapređene aktivnosti u ovoj oblasti.
– Grad Užice pouzdan je partner u velikom broju projekata koji imaju za cilj ekonomsko osnaživanje žena kako u gradskom, tako i u seoskom području. Brojne žene su prošle kroz obuke i radionice sa ciljem uspostavljanja svog biznisa. Odlično sarađujemo i sa svim organizacijama civilnog društva. Grad Užice godinama unazad finansira rad SOS telefona i preduzimamo sve one aktivnosti koje su nam neophodne da za područje grada Užica otvorimo i sigurnu kuću- rekla je gradonačelnica Užica i navela da su žene u gradskoj upravi zastupljene sa oko 40 odsto na mestima odlučivanja, a nije mali broj žena koje su i na rukovodećim pozicijama kako u ustanovama tako i u javnim preduzećima. Dr Jelena Raković Radivojević je poručila da će i tokom ove godine biti nastavljene sve aktivnosti na unapređenju rodne ravnopravnosti.
Robert Bu, predstavnik projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji”, ističe da je kampanja jedan od načina da ukaže na značaj Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izveštavanje. Za sada ima oko pola miliona obveznika, ali u Ministarstvo stiže mali broj Godišnjih izveštaja tako da je kampanja i način da se obveznici dodatno mobilišu. U narednom periodu GIZ planira da podrži Ministarstvo u iznalaženju digitalnog rešenja za izveštavanje.
Prema rečima dr Biljane Stojković, info – sesije su prilika da se animiraju ljudi da postupaju u skladu sa Zakonom, da ne prave greške i da ne bude kažnjavanja, jer su predviđene sankcije. Česte greške obveznika u kategoriji organa javne vlasti i poslodavaca su da oni koji nemaju obavezu da imenuju lice zaduženo za rodnu ravnopravnost oni ga imenuju, a oni koji imaju obavezu to ne urade. Događa se i da se edukacijom bave neovlašćeni subjekti i dezinformišu javnost, kao na primer, da sudovi nisu obveznici primene Zakona, a zapravo jesu. Najskoriji primer dezinformacije je da su mesne zajednice obavezne da zaduže lice za rodnu ravnopravnost, što nije tačno. Prema rečima dr Biljane Stojković, većina subjekata navikla je da vodi evidenciju razvrstanu po polovima samo za zaposlena lica, ali je potrebno da se ona vodi i za radno angažovana lica koja su zaposlena po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu, o radu na određeno. Mediji imaju veoma važnu ulogu i prepoznati su u članu 44 Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
– Apeluje se na medij da rodno osetljivo izveštavaju, doprinose suzbijanju stereotipa i predrasuda i istinskoj ravnopravnosti polova u našem društvu. Nedavno su me pitali da li ćemo kažnjavati pojedince i pojedinke ukoliko ne koriste u svojim tekstovima rodno osetljiv naziv zanimanja i profesija. Naravno, da nećemo, jer je Zakon vrlo striktan. On ne predviđa kažnjavanje pojedinaca niti poslodavaca, već predviđa kažnjavanje organa javne vlasti – rekla je dr Biljana Stojković i istakla da se radi samo o sankcijama i odredbama koje se odnose na primenu člana 37 Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Dr Biljana Stojković je podsetila na preporuku REM-a iz 2021. godine u kojoj se sugeriše elektronskim medijima da koriste rodno osetljive nazive, a da se štampani mediji trude da u potpunosti implementiraju član 44 Zakona o rodnoj ravnopravnosti i da svakom prilikom koriste rodno osetljiv jezik.
Na info – sesiji govorili su i prof. dr Zorica Mršević, istraživačica i Danica Todorov, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost.
