Ovogodišnja izložbena sezona u Narodnom muzeju u Užicu počela je u utorak, 20. februara, otvaranjem izložbe „Mural/Intermural – Mural među zidovima“ mlade užičke umetnice, akademske slikarke, Jane Danilović, koja je do sada uradila na desetine murala i intervencija u javnom prostoru ne samo u Srbiji, već i u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj, Francuskoj, Belgiji i Crnoj Gori.
Izložbu, koja predstavlja umetnost murala od pripremnih skica, preko različitih faza oslikavanja zidova, do štampe izvedenih radova prilagođene izlaganju u galerijskom formatu i autentične opreme koju umetnica koristi tokom izrade murala, otvorila je istoričarka umetnosti Katarina Dogandžić Mićunović uz prisustvo brojne publike i predstavnika Grada Užica. Publika izložbu može pogledati do 8. marta.
Jana Danilović (1989) završila je osnovne i master studije zidnog slikarstva na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu, a doktorirala je na fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu odbranivši umetničko – istraživački projekat „Grad i slika – značaj i funkcija slikarskih intervencija u javnom prostoru“. Ovo je njena 16 samostalna izložba, a u Užicu je do sada izlagala i u Gradskoj galeriji i na Pedagoškom fakultetu.
Kroz studije zidnog slikarstva, kako sama Jana kaže, prepoznala se baš u slikarstvu u javnom prostoru kojim je bila okružena i kojem se radovala odrastajući u Užicu. A njeni murali skreću pažnju i govore o svemu onome što nju tišti i pogađa, a zapravo su to i univerzalne teme.
– Mural, osim što prolazi kroz moj, prolazi i kroz filter svakog onog koji pored njega prođe. To je neprekidna komunikacija. Ona me tera da stalno preispitujem sopstvene stavove i ideje, načine komunikacije kroz sliku iz svakog zamislivog ugla ne bih li svoju misao i ideju što preciznije prenela kroz pokušaj da nešto oplemenim u javnom prostoru, bilo da provociram ili saopštavam nešto lepo. Sve to zahteva samosagledavanje i vrlo strog odnos prema svom radu – ističe Jana Danilović.
Iako rad na svakom muralu donosi zadovoljstvo bez obzira na sve uslove i okolnosti u kojima nastaje, ipak u one kojima je najzadovoljnija i koje je doživela kao „najozbiljnije stepenike u sopstvenom napretku“ svrstava murale na silosima u Beogradu, mural u Ljubljani u kulturnom centru „Rog“ koji je nastao na mestu nekadašnje istoimene fabrike bicikala i prvi veliki mural u Sisku. U Užicu, Jana je tokom studija sa svojim koleginicama uradila mural kod Narodne biblioteke i za sada ništa više. Međutim, kako sama kaže, volja postoji da se to promeni pa možda i dobije mogućnost i prostor za svoj prvi mural u rodnom gradu. Pred njom su brojni planovi, novi zidovi koje će oslikavati, nova putovanja, samo čeka lepše vreme da nastavi „sa vertikalnim kretanjem po zidovima“.
Katarina Dogandžić Mićunović smatra da je Jana Danilović u samom vrhu muralista ne samo u Srbiji već i u širem okruženju. Do sada se oprobala u mnogim likovnim tehnikama i na oko 50 zajedničkih izložbi učestvovala je izlažući crteže, mozaike, grafike. Njeni murali su „sjajni“, jer je izuzetan crtač i slikar i „zato što u njenoj ideji vodilji, njenoj misli, inspiraciji, a to se vidi iz svake njene skice, ima jedno široko, svestrano interesovanje i obrazovanje“ i rezultat svega toga su slike „koje izazivaju divljenje i teraju na razmišljanje“, navodi Katarina Dogandžić Mićunović i ističe:
– Ono što je u ovim muralima privlačno, ali ne i ukrasno, to su Janine boje, to je poetika koja se može povezati sa onom jednom dugačkom niti i evropskog štafelajnog, klasičnog slikarstva. Kod Jane ćete videti i klasičnu antičku figuru i ljubav prema prirodi, kao i ono što je kao umetnicu krasi, a to je svest, samosvest, čistota, otvorenost i istrajnost.
Katarina Dogandžić Mićunović ukazala je na komleksnost izrade murala i na to da je ova izložba muzejska „o jednoj nemuzejskoj stvari“, ona dokumentuje sve ono što mural jeste, svaku fazu izrade i da ju je autorka osmislila izuzetno temeljno. Svetska praksa pokazuje da se sve više vrata institucija kulture otvaraju za strit art umetnost koliko god ona bila široka i šta god podrazumevala. Ovom prilikom Katarina Dogandžić Mićunović podsetila je i da je Užice sredinom osamdesetih širom otvorilo vrata slikarima muralistima, a to bi moglo ponovo da učini u narednom periodu.
