U Etnografskom muzeju u Beogradu, povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, održana je svečanost Ladies First – Nagrada Dobrila, tokom koje je predstavljen prevod monografije „Dobrila” na engleski jezik, autora Zorana Jeremicća i najavljena istoimena nagrada koju je Delegacije Evropske unije u Srbiji ustanovila sa željom da podrži i obezbedi veću vidljivost kontinuiranom pregnuću usmerenom ka razvoju i promeni zajednice i rodnoj ravnopravnosti
Svečanosti su prisustvovali brojni predstavnici međunarodnih i domaćih institucija i organizacija, kulturnog i javnog života.
Nagrada nosi ime po Dobrili Vasiljević-Smiljanić (1935), ženi koja je ne samo prepoznala tradicionalnu sklonost zlatiborskih žena da se bave izradom odevnih i upotrebnih predmeta od vune, već je 1963. godine pokrenula formiranje pogona domaće radinosti u okviru Zemljoradničke zadruge. Ručni radovi nastali u okviru ove jedinstvene organizacije, u koju je do 1991. godine bilo uključeno oko 2.500 žena iz užičkog kraja, ubrzo su postali prepoznatljivi na domaćem i inostranom tržištu. Tokom trideset godina, ovi unikatni predmeti od vune bili su izlagani u svim republikama bivše SFRJ, zatim u Parizu, Briselu, Kopenhagenu, Diseldorfu, Moskvi, Rimu, na sajmu mode u Lionu i na sajmu zanatstva u Minhenu.
Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji, na svečanosti u Etnografskom muzeju, istakao je da će prvi laureat ove nagrade, koju je dizajnirala poznata srpska vajarka Marina Nićiforović, biti poznat 2025. godine, a da se večeras odaje priznanje za životno delo Dobrili Vasiljević Smiljanić u domenu osnaživanju žena u ruralnim oblastima Zlatibora, koje je uručio Dobrilinim unucima, Dunji i Grigoriju Smiljanić.
– Dobrila je prepoznala osnažujući potencijal tradicionalno ženske veštine i svoj radni vek je posvetila osvajanju ekonomske i društvene jednakosti žena na selu Zlatiborskog regiona. Ona je pionirka i prava šampionka emancipacije! Ovom nagradom želimo da joj odamo počast i da nastavimo da prepoznajemo značaj njenog nasleđa u savremenom životu – rekao je Žiofre i istakao da je njen rad primer za izgradnju zajednice, solidarnosti, inkluzivnosti i rodne ravnopravnosti koju zastupa Evropska unija.
– Ovo je priča o Dobrili Smiljanić, ženi zaslužnoj što je čitav svet čuo za malo srpsko selo Sirogojno u Zlatiborskom okrugu, veličanstvene modne kreacije koje su stvorile spretne ruke tamošnjih seoskih pletilja – rekla je Maja Gojković, potpredsednica Vlade, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
– Ova svečanost, upriličena upravo u muzeju koji čuva naše bogato etnografsko nasleđe, samo je malo vraćanje duga heroini koja je ostavila neizbrisiv trag u očuvanju kulturnog nasleđa i negovanju starih zanata i dala neizmeran doprinos ekonomskom osnaživanju žena i ostvarivanju principa rodne ravnopravnosti, obezbeđujući da svaka od pletilja dobije nacionalnu penziju – dodala je Gojković.
Direktorka Muzeja na otvorenom „Staro selo Sirogojno“ Svetlana Ćaldović rekla je da su Dobrila Smiljanić i njene pletilje, kao i Sirogojno, ušle u istoriju srpskog naroda i države.
– Kako opisati vizionara, entuzijastu, prosvetitelja, kreatora, umetnika, suprugu, majku, prijatelja, a iznad svega ženu? Dobrila je dama od stila, velikog i hrabrog srca, punog razumevanja i plemenitosti – istakla je Ćaldović.
– Čast nam je što možemo na neki način da budemo domaćini jedne ovako velike svečanosti i pošaljemo poruku na koji način mi hoćemo da poštujemo i negujemo ono što je kulturno nasleđe Srbije – rekao je Marko Krstić, direktor Etnografskog muzeja u Beogradu.
Tema i poruka ovogodišnjeg Međunarodnog dana žena su „Uložimo u žene: ubrzajmo napredak i Inspiriši inkluziju“. Promocija prava žena i devojčica u svim aspektima života može se posticći samo ako ulažemo u žene i inspirišemo druge da razumeju i vrednuju inkluziju žena i devojčica. Promovisanje i očuvanje rodne ravnopravnosti stvara pravedna, mirna i inkluzivna društva, obezbeđuje prosperitetne i pravedne ekonomije i zdravu planetu za buducće generacije, što je istaknuto u EEAS-ovoj Agendi za različitost i inkluziju 2023-2025.
