U Narodnoj biblioteci Užice, u petak, 29. marta, održana je promocija romana Vladimira Pištala „Pesma o tri sveta“. Aktuelni upravnik Narodne biblioteke Srbije, Vladimir Pištalo dobitnik je NIN-ove, kao i nagrada „Meša Selimović i „Borisav Stanković“, a za najnoviji roman dobio je nagrade „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“.
Otvarajući promociju, direktorka Narodne biblioteke Dušica Murić, između ostalog je rekla da pripovedački opus Vladimira Pištala „ne poznaje geografske i istorijske granice“, on vodi „slobodne i uzbudljive dijaloge sa junacima iz daleke prošlosti“, a njegova „stvaralačka vatra neprestano osvaja nove imaginarne prostore. Ako tome dodamo i činjenicu da je reč o piscu čije su priče, romani, esejistički i putopisni zapisi prožeti snažnom lirskom intonacijom, onda zasigurno nije slučajno to što se njegova svaka nova knjiga s nestrpljenjem očekuje među čitaocina“, rekla je Dušica Murić i zhvalila Vladimiru Pištalu što je kao upravnik Narodne biblioteke Srbije, ove godine, kada Užice nosi titulu „Prestonica kulture Srbije“, podržao projekte užičke Biblioteke u cilju stručnijeg i boljeg rada.
O knjizi „Pesma o tri sveta“ i književnom radu Vladimira Pištala govorio je Nenad Šaponja, književnik, književni kritičar i predstavnik izdavača „Agora“ Novi Sad koja je u zajedničkom izdanju sa „Lagunom“ u oktobru prošle godine knjigu i objavila, a koja je prema njegovim rečima „retka, drugačija, nova na našem čitalačkom nebu“. U njoj je književno stvoren lik jedne žene, Ozane Bolice, koja živi krajem 17. veka, iz Perasta je i ima zanimljivu sudbinu. Ona je „živ lik i drugačiji od većine“ ženskih likova, a takvih je, prema rečima Šaponje, „malo ili nimalo u našoj književnosti“.
– Knjiga je kao mozaik, čini je mnoštvo priča, detalja i prolaza u neku drugu i drugačiju stvarnost. Ona otkriva kulturološke slojeve i logiku postojanja globalnog sveta – rekao je Nenad Šaponja i istakao da se u knjizi, s jedne strane, na dubinski način dolazi do istorijskih saznanja, a s druge strane, ona govori o sadašnjem vremenu. Prema njegovim rečima Pištalo je napisao drugačiju, a opet istu knjigu u svom stvaralaštvu. Na primer, romani „Tesla, portret među maskama“ koji je preveden na 20 ili „Milenijum u Beogradu“ preveden na deset jezika, potpuno su različiti, ali oba kao sve njegove knjige, pa i ova najnovija, čitaoce uvlače u svoj svet na isti način, jer Pištalo piše poetski. Šaponja je ovom prilikom čestitao Užičanima titulu „Prestonica kulture“ koja će, kako je istakao, uticati da kulturni život grada bude na višem nivou što će značiti i za buduće generacije.
„Pesmu o tri sveta“ vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta. Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi. Sam autor, Vladimir Pištalo je između ostalog rekao:
– Ova knjiga je kao lekcija iz svetske istorije viđena kroz oči jedne žene. Pisao sam je u prvom licu sa pozicije žene. Nije mi bilo teško, a zašto, ne znam.
Prema rečima Pištala knjiga je napravljena na pretpostavci da ljudi mogu razumeti jedni druge bez obzira gde žive i kojoj kulturi pripadaju. Glavna junakinja je „jedna simpatična žena koja zaslužuje divljenje“. Njena suština je razumevanje, empatija, mada je možda više definišu bol i izdaja. Svaki čovek u izvesnoj meri doživi bol i izdaju, „ali ne uspeva svako da to prevaziđe, a da ne postane mizantrop i da ne zatvori oči i srce, a ona to uspeva“. Ozana je bila robinja dva puta. Niko je nije otkupio iako je mogao. Uprkos bolu i izdaji uspeva da razume ljude i da ne poruši mostove, već naprotiv. Kako kaže Pištalo, živela je u vreme kada je robovlasništvo bilo industrija, ali „ona pobeđuje prilagođavanjem i nadživljavanjem“, nadživi sve ljude oko sebe.
Knjiga je pokušaj da se žena vrati u istoriju i da svojim očima vidi svet prepun učitelja i gospodara. U toj opštoj borbi ona nastoji da prepozna iskre koje povezuju ljude, rekao je Pištalo, a mnogi istorijski događaji i stvarne ličnosti uklopljeni su u ovu priču. Istorija je za Pištala, kako kaže, „riznica metafora“.
– Posao oživljavanja, to je književnost. Ne fakata. Nije loše da ne pričate gluposti, nije loše da pridobijete ljude time što ćete reći neke stvari koje su istorijski tačne. Ali nije to glavno. Glavno je ono što unesete od svog života u knjigu, ono što uspete da oživite i da onda to živi i za druge ljudi kao što je živelo i za vas – rekao je Pištalo.
