Bela crkva karanska skoro sedam vekova predstavlja duhovni i kulturni centar Lužničke doline. Posle crkve Svetog Ahilija u Arilju najstariji je srednjovekovni spomenik kulture u užičkom kraju. Zadužbina župana Petra Brajana proslavila je 7. aprila svoju hramovnu slavu-praznik Blagovesti Presvete Bogorodice. Domaćini slave bili su Drago i Ilinka Vasović veliki dobrotvori koji godinama na različite načine pomažu užički kraj.
Svetu liturgiju služio je arhijerejski namesnik užički protojerej- stavrofor Miloš Bosić uz sasluženje sveštenika iz Užica i Veljka Jarakovića, protojereja- stavrofora, dugodišnjeg paroha Bele crkve karanske u penziji. Nakon litije oko hrama, pristupilo se rezanju slavskog kolača i blagosiljanju žita koje su pripremili domaćini slave Drago i Ilinka Vasović iz Lunovog Sela. Parče slavskog kolača preuzeo je Ivan Savić iz Trnave karanske. Ivan i njegov brat Goran biće kolačari sledeće godine.
Protojerej-stavrofor Miloš Bosić u svojoj nadahnutoj besedi govorio je o značaju Blagovesti-početku našeg spasenja, prazniku koji se proslavlja uz veliku duhovnu radost. Podsetio je da svakog dana u godini budemo hrišćani i na rečima i na delima, da negujemo tadiciju, čuvamo svoje poreklo, korene i da nikada ne zaboravimo mesto iz koga smo krenuli u svet.
Jerej Marko Erić, starešina Bele crkve karanske, čestitao je praznik, neskrivajući radost što je naša svetinja na Blagovesti ispunjena do poslednjeg mesta. Potvrdio je da okupljanja kao ovo današnje doprinose jačanju vere, sloge i duha zajedništva. U ime Crkvene opštine Karan uručio je zahvalnice Gradu Užicu, preduzećima, organizacijama i pojedincima koji su svako na svoj način i prema svojim mogućnostima doprineli uređenju Bele crkve karanske.
Proslava hramovne slave nastavljena je uz svečanu trpezu koju su pripremili Drago i Ilinka Vasović iz Lunovog Sela. Retko se danas sreću osobe kao ovo dvoje plemenitih ljudi, ljudi posebnog kova. Drago i Ilinka Vasović veliki su dobrotvori koji godinama na različite načine pomažu užički kraj. Ni decenije života i rada u Švajcarskoj nisu umanjile niti izbrisale njihovu ljubav prema rodnom kraju. Bračni par Vasović upisao se i na spisak donatora užičke bolnice. Devetesetih godina prošlog veka kada je naša zemlja bila pod sankcijama, više puta donirali su neophodne aparate, velike količine lekove i sanitarnog materijala. Paraklis u porti Bele crkve karanske njihov je poklon zavičaju. Finansirali su i izgradnju i opremanje sale za parastose na groblju u Dragovoj rodnoj Kamenici u Lunovom Selu. Dolaske u otadžbinu koristili su da kroz razgovore sa prijateljima, rođacima i komšijama i saznaju kome je pomoć najpotrebnija u tom trenutku. Usrećili su mnoge porodice, obradovali siromašne i bolesne, pomogli da reše naizgled nerešive probleme i sve to uvek ćutke, u tišini, kao da ne čine velika dela.
Drago i Ilinka Vasović ostavljaju budućim generacijama jasan primer kako se voli svoj narod, svoj zavičaj i svoja zemlja. Ovo dvoje ljudi za ponos, poštovanje i divljenje tvrde da je najveća radost za čoveka kada učini dobro delo.
