Poslednjih dana Užičani su sa pravom veoma zabrinuti zbog stanja na deponiji Duboko.
Uvek u ovakvim situacijama se postavlja pitanje: šta činiti ?
Da li danas da postavljamo pitanje kome je na početku uopšte pala na pamet genijalna ideja da svo smeće skoro celog Zlatiborskog okruga doveze u Užice i smesti u srce Lužničke doline?
Da li danas pomaže pitanje koja stranka je polovinu svog gradskog odbora, veoma „stručnih“ kadrova, udomila u javno preduzeće Duboko ?
Da li će požar ugasti pitanje: ko je i zašto činio propuste svih ovih godina ?
Danas svakako ne. Sutra da.
Juče je naš grad posetila čudna skupina beogradskih političara, koja je, kako kažu, učinila veliki „napor“ i „žrtvu“, ali i „čast“ Užičanima, jer su kako kažu „prekinuli beogradsku kampanju“.
Da li iko na ovom svetu veruje da Srđan Milivojević ima rešenje za deponiju Duboko ?
Da li iko veruje u dobre namere izvesnog Dobrice koji ne zna da li njegova partija i sa kim izlazi na buduće izbore u Užicu ?
Kome može pomoći Jovanović, poznatiji kao Ćuta, koji nije znao ni kako se zove selo u koje je došao.
Kada je ova beogradska svita , nakon „dobrodišlice“ od strane meštana shvatila da je uzalud prekidala beogradsku kampanju, jedna od ekoloških ekspertkinja, inače poslanica, je meštanku Dubokog nazvala seljančurom.
Ovakvo političko lešinarenje Užičani ne pamte, ali ga prepoznaju i ono svakako ne pomaže i ne treba. Užicu trebaju konkretna rešenja:
Podrška požrtvovanim i hrabrim vatrogascima, radnicima javnih preduzeća, građevinskih firmi koji čine sve da svakog dana situcija bude bolja.
Potrebni su nam stručni ljudi, reč nauke.
Treba nam 30 miliona evra od države koji će biti uloženi u sanaciju i dogradnju deponije, kako bi se napravilo trajno održivo i bezbedno rešenje.
Potrebne su nam nakon toga jasno definisane procedure, kako više nikada nebi došli u ovakvu situaciju. Da se nikada ne ponovi.
Užičani moraju biti jedinstveni, dostojanstveni i solidarni.
Užice iz ovog problema mora izaći jače.
