Na ovogodišnjem 60. pozorišnom festivalu “Joakim Vujić” koji je održan u gradu na Đetinji, najbolja predstava u celini je predstava „Putujuće pozorište Šopalović“, Ljubomira Simovića u režiji Milana Neškovića, u izvođenju užičkog Narodnog pozorišta, domaćina festivala. Od četiri ravnopravne glumačke nagrade, tri su dodeljene glumcima užičkog ansambla, Dejanu Maksimoviću za ulogu Filipa Trnavca, Andijani Simović za ulogu Sofije Subotić i Igoru Borojeviću za ulogu Drobca u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice.
Tim povodom mladi glumac Dejan Maksimović je bio gost Radio Užica i otkrio nam je utiske sa festivala, ali i planove za naredni period.
– Pozorišnoj kritici nisam davao poseban značaj, više verujem kolegama s posla, tako da sam na festival otišao bez nekog pritiska. Mišljenje se promenilo kada se nagrada desila, i kada su pročitali odluke žirija.Čuo sam vrisak u sali i tek tada shvatio značaj same nagrade. Bio sam ponosan kada su počeli da pristižu pozivi i čestitke sa svih strana, naglašava Maksimović.
Ističe da je glumac Boris Isaković najzasluženiji što se tiče glume u njegovom životu.
– Od njega sam sve naučio, Boris uvek ističe da je glavna stvar da se u potpunosti posvetite poslu, da bi to delovalo kao da ste potpuni zanesenjak. Meni je samo važno da sve što radim, radim do kraja, da svaki put dok se predstava igra jedno oko bude u publici i da je zapravo ta briga o gledaocu najvažnija. Publiku treba sprovesti kroz neku priču, i ako uspemo da proizvedemo reakciju onda smo dobro završili posao. Drago mi je što u našoj sredini, koja je relativno mala, vlada veliko interesovanje za pozorište. To je najveća nagrada glumcu.
Prva Dejanova ljubav je ekonomija koju je upisao nakon završene srednje škole. Ipak, s obzirom na činjenicu da je dugo bio u školi glume Tanje Jovanović, uvek je tinjala i ljubav prema daskama koje život znače. Želeo je da ispuni i taj san. Nekoliko puta je pokušavao da upiše Akademiju, ali bezuspešno.
– Pokušao sam nekoliko puta na Akademiji i posle par odbijanja u meni se javio inat i neverovatna želja da uspem. To mi je prvi put da mi je neko rekao da nisam uspeo. Kada sam upisao Akademiju bilo je veliko slavlje, ali je moja porodica ipak bila za to da završim i ekonomiju „kako bi živeo od nečega“, kako moji vole da kažu. Ja sam u početku negodovao, ali sam nešto kasnije shvatio da su ipak u pravu. Završio sam i ekonomiju.
Pozorišna sezona se bliži kraju, a Dejan kaže da jedva čeka odmor i da je u proteklom periodu bilo prilično naporno. Ipak, planova za ovo leto ima, već je dobio poziv da radi jednu seriju u Beogradu. Iza njega je nekoliko projekata, a snimanje serija može da bude vrlo dinamično, rekao je Dejan.
– Kada gledamo iz perspektive glumca, nema tu romantike. Ja često kažem nije neka velika razlika između branja malina i snimanja serija. Ne bih da mistifikujem taj deo posla. Ustajemo pre šest i često se dešava da snimamo i po 12 sati. Nedavno smo snimili seriju od 100 epizoda i snimanje je trajalo 4 meseca.
– To je industrija kao bilo koja druga, traži se da u što kraćem vremenskom periodu snimimo što više i da se proda što bolje. Sada je izbor serija nikada veći.
U našoj zemlji ima dosta glumačkih akademija, dešava se da se mladi glumci samo jednom pojave u nekom projektu.
– Iako ima puno diplomiranih glumaca ne znači i da su dobri. Kvalitet će dobiti priliku da se pokaže i da ima kontinuitet. Mnogima se da šansa, iskoriste je oni koji dobro rade svoj posao, rekao je Dejan maksimović gostujuću u Prepodnevnom programu Radio Užica.
