– Često se govori o alergijama, ali nedovoljno o alergijama od uboda insekata i to teških, sistemskih po život ugrožavajućih reakcija, zatim o oboljenjima koja često ne liče na alergijske, ali u stvari jesu, zatim zbog toksičnih materija koje se nalaze u vazduhu, ali i kao posledica prskanja voća, povrća i drveća-rekla je za „Vesti“ doktor medicinskih nauka alergologije i kliničke munologije dr Gordana Kovačević, specijalista interne medicine Opšte bolnice Užice
Kako ocenjujete aerozagađenje zbog požara ne deponiji „Duboko“ i šta je najopasnije po naše zdravlje?
Nažalost, do požara na deponiji nikako nije smelo da dođe. Mi kao građani ne bismo smeli da živimo u strahu od katastrofa koje izaziva ljudski nemar. Vazduh je po definiciji mešavina gasova bez boje, mirisa i ukusa, a mi smo ovih dana i bez merenja bili svedoci da udišemo nezdrav vazduh, samo na osnovu mirisa koji smo osećali i oblaka dima koji se širio čak ne samo u kotlini, nego i na okolna brda.Povišene vrednosti neorganskih i organskih zagađivača mogu da dovedu do kratkoročnih, ali i do dugoročnih posledica po zdravlje. Kratkotrajno izlaganje dovodi do smetnji sa disanjem tipa asmatičnih napada ali i problema sa sluznicom nosa, grla i dušnika. Sluznice su prva linija odbrane našeg organizma. Kašalj, povećana sekrecija sluzi, promuklost sve to može nastati kao posledica aerozagađenja, a onda se na tako izmenjenu sluznicu nadovežu i bakterijske i virusne infekcije. Organski aerozagađivači, kancerogene materije koje se mogu osloboditi dimom koji nastaje sagorevanjem otpada, nemaju srednje dozvoljene vrednosti jer je svaka njihova koncentracija nepoželjna. Kako će čiji organizam reagovati zavisi od genske sklonosti ali i pridruženih bolesti i uzrasta. Posebno su osetljiva deca, trudnice, stari ali i ljudi koji već imaju iz bilo kog razloga deficit u imunskom odgovoru.
Zato nam je svima obaveza da čuvamo prirodu i brinemo o svakom postupku koji je narušava. Mislim da je važno da usvajamo sve obrasce korisnog ponašanja iz sveta, ali ne selektivno… Svi su zakoni i pravila i jednostavni, ali čak i kada pravimo tortu ako izostavimo neki sastojak, od nje neće biti ništa, a kamoli ako izostavljamo bitne stavke u lancu selektovanja i recikliranja otpada.
Koji su pesticidi najopasniji po naše zdravlje?
Krajem prošle godine donet je jedan dobar zakon u našoj zemlji kojim je 113 pesticida isključeno iz upotrebe, ali i da se uklone iz prodavnica i potpuno zabrane. Povod je bio nemogućnost plasmana naših poljoprivrednih proizvoda u zemlje Evropske unije, kao i potreba da se to iz ekonomskih zakona uskladi. Suština priče i zašto to mene raduje je što se samim tim pružena šansa da se uklone ti toksini iz našeg okruženja. Pre svega, to su razni organo-fosfati, primera radi kreozan je mnogo ranije isključen iz primene. Mi smo često svedoci da ima trovanja životinja kreozanom, da se ljudi obraćaju veterinarskim stanicama i inspekcijama nemoćni da to reše, a vrlo često to ima veće posledice od onog što mi vidimo. Problemi su i kada deca dođu u kontakt sa tim, zemlja, voće i povrće. Važno je i ako su negde zaostali ti pesticidi da se bezbedno uklone i lageruju.
Pesticidi čak i oni koji su dozvoljeni mogu da ugroze pčele. Mi znamo da oprašivanja nema bez pčela, ali i drugih insekata. Pčele koje su zatvorene zbog prskanja kada se puste postaju agresivne. Imamo situacije da i pčelari dožive po nekoliko stotina uboda pčela što je vrlo opasno, zbog velike količine alergena i enzima koje pčela oslobodi, kao i zbog kliničke slike koja je može u tom trenutku da bude takva da čovek izgubi život.
Kakve mogu biti reakcije na ubode insekata?
Reakcije mogu biti blage poput otoka, crvenila, a može se desiti da vas 100 puta ubode pčele i da imate blag otok, a da 101.put imate reakciju ugrožavajuću po život. To zavisi od stanja ogranizma, uticaja spolja kao i zbog drugih toksina koje su insekti „pokupili“ usput.Sve to nama komplikuje kliničku sliku i zahteva da osoba koja je već imala reakcije kod sebe ima lekove za samopomoć.
Sa čim se najčešće susrećete u praksi na dnevnom nivou?
Ove godine rano je krenulo toplo vreme sa vetrom, mnogo je alergena, jer je već u februaru počelo cvetanje, a zatim i ostalo drveće i voće. Tako da je velika koncentracija alergena u vazduhu, a uz polen imamo i druge aerozagađivače, poput izduvnih gasova…Rezultat je da imamo puno pacijenata sa alergijskim manifestacijama i bolestima disajnih puteva, ali i sa kožnim reakcijama. Te kožne reakcije mogu biti klasično alergijske (koprivnjača,otok jezika,usana, lica…) a reakcije mogu da budu i potpuno atipične u vidu ospe koja traje danima. To znači da se pokrenuo i neki drugi mehanizam odnosno često udružen sa infekcijom ili sa pokretanjem samog imunskog odgovora. Upravo prisustvo veće količine pesticida, aerozagađivača potpomaže da klasične alergijske reakcije dobiju i neki teži tok zbog pokretanja imunskog odgovora koji onda angažuje ceo organizam. To zavisi i od genske sklonosti i stanja organizma koje daju različitu kliničku sliku.
Kakva je povezanost organa za varenje i alergijskih reakcija?
Vrlo često ljudi imaju smetnje i sa organima za varenje, dijarealni sindrom koji ne može ničim da se objasni može biti posledica alergije. Tako da postoje ukrštene reakcije i na polene i na hranu. Primera radi, ko je alergičan na polen breze, vrlo često je i na trešnju,breskvu, jabuku i to se takozvani oralni alergijski sindrom.
Na to se retko obraća pažnja ako nema drugih simptoma, to je kada svrbe nepca, jezik ili uši kada se pojede nešto od voća. Vrlo često te osobe imaju alergiju na polen. Čak kod 40 odsto ljudi kada uradimo alergološki test imaju pozitivan test ali nisu reaktivni, nemaju kliničke manifeastacije što opet ukazuje na neku bolju opciju imunskog sistema.
Često se pominje nedostatak vitamina D. Koliki je njegov uticaj?
U našoj populaciji sada imamo mogućnosti da merimo, a vitamin D je sintetizovan u vidu Vigantol kapi pre 100 godina. Njegovo dejstvo i uticaj na imunski sistem zabeležen je još pre 50 godina. Kada kažemo vitamin D ne znamo da govorimo praktično o jednom molekulu koji ima hormonsku strukturu i uticaj na metabolizam celog organizma. Pre svega, kalcijuma, fosfora, kod dece u adekvatnom razvoju strukture kostiju i ukoliko se to desi u ranom detinjstvu onda je manji rizik od osteoporoze u kasnijem dobu. Ukoliko se sa fizičkom aktivnošću kombinuje u periodu odrastanja kada se formira građa kostiju. Nedostatak vitamina D može da razvije kliničku sliku bronhijalne astme, ali i kod brojnih bolesti na koje taj deficit može da ima uticaj. Vrlo je laka nadoknada vitamina D i preporuka je da se bar jednom u dve godine meri njegov nivo i da se vrši adekvatnu nadoknadu.
Koje su preporuke?
Preporuke su boravak u prirodi, fizička aktivnost bilo da je u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, kao i higijena što znači umereni kontakt sa virusima, bakterijama, prašinom… Ne, potpuna izolacija od svega, već postepeno izlaganje. Primera radi, zašto su naši poljoprivrednici i ranije i sada najzdraviji? Oni od februara krenu polako da izlaze napolje, izlažu se suncu i alergenima, polako se fizički aktiviraju i dolaze u maksimalnu kondiciju tokom leta kada treba najviše da rade. Oni vrlo retko izgore na suncu, jer već sami stvore neku podlogu, zatim ranije nije bilo toliko osteoporoze i deficita vitamina D. Besomučna upotreba i preparata za zaštitu od sunca sa visokim faktorom zaštite od UVA i UVB zračenja, takođe blokiraju pretvaranje provitamina D u vitamin D. Ali normalno izlaganje u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima čak bez i tih faktora zaštite može samo da koristi.
ENERGETSKA PIĆA I HRANA
Preterana upotreba energetskih napitaka omogućava veće fizičke aktivnosti vrlo često dovodi do kobnih posledica zbog pojačanog rada srca. Zatim, aditivi u hrani izazivaju alergijske reakcije zbog veće koncentracije nego što organizam može da podnese. Veliki oprez u načinu ishrane, odnosu prema prirodi, ali moramo da poradimo na kvalitetu života, vazduha ali i međusobne tolerancije-istakla je dr Kovačević.
RADNO AKTIVNO STANOVNIŠTVO
– Alergijske reakcije su najizraženije kod radno aktivnog stanovništva koje verovatno nema dovoljno vremena da se posveti ni hrani koju uzima, ali i oni koji su i na radnom mestu izloženi aerozagađivačima, pre svega, kože. Što se upotrebe pesticida tiče to mora da bude dozirano, kontrolisano i posledica svesti svakog pojedinca.
