Oduvek sam znala da želim da budem balerina, da igram, a kasnije, kada završim igračku karijeru, budem baletski pedagog. Živim svoj san, istim žarom, voljom, željom i ljubavlju, evo punih 35 godina – kaže za „Vesti“ Dunja Mahorčić, balerina, vlasnica baletskog studija „Maga Magazinović“
Kada je Dunja Mahorčić (1983), rođena Beograđanka, završila osnovnu školu, a bila je đak generacije, opredeljuje se da nastavi školovanje u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ i na taj način se potpuno posveti svojoj velikoj ljubavi, klasičnom baletu. Posle završene srednje baletske škole upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, smer pedagogije i započinje igračku karijeru u ansamblu baleta beogradskog Narodnog pozorišta. Samo posle jedne pozorišne sezone, Dunja počinje da radi u svojoj bivšoj školi „Lujo Davičo“ i tu stiče ogromno decenijsko iskustvo u radu sa decom svih uzrasta. Već 2008. godine osniva svoj baletski studio „ Maga Magazinović“ koji dobija ime po Dunjinom velikom uzoru, slavnoj Užičanki, čuvenoj balerini, koja je prva u Srbiji otvorila studio za ples i gimnastiku. Maga koja je završila Filozofski fakultet, u mnogo čemu bila je prva žena u Srbiji novinarka, pionir u borbi ženska prava i tako dalje. Poput svog uzora, Dunja neprekidno dokazuje svoju ambicioznost. Iza nje su brojni pozorišni projekti u kojima je radila kao koreograf i igrač. Ono što je posebno dragoceno, Dunja posvećeno vodi svoj baletski studio i 2016. godine osniva Međunarodni dečiji baletski festival koji se održava u Užicu, a 2018. i Međunarodni festival umetničke igre za decu kojem je domaćin Beograd. Deveti međunarodni dečiji baletski festival ove godine održan je u Užicu 11. maja, a članovi Dunjinog studija nastupili su i u baletskoj predstavi „Kopelija“ baleta Narodnog pozorišta Beograd koja je izvedena nedavno i u Užicu u okviru programa „Užice – prestonica kulture Srbije 2024. godine“, a u znak sećanja na Ljubinku Dobrijević.
Nedavno ste se vratili sa takmičenja iz Pariza. Kako je bilo?
– Iza nas je jedno divno putovanje i prelepo iskustvo, ali i veliki uspeh, koji smo priželjkivali i vredno radili da ga ostavrimo. Svih 12 koreografija sa kojima smo se predstavili na Internacionalnom takmičenju u Parizu, nagrađene su. Ukupno osam zlatnih, jedna srebrna, dve bronzane medalje i jedno peto mesto, u izuzetnoj konkurenciji više od 10 zemalja. Takođe, osvojili smo i dve specijalne nagrade za takmičenja u Egiptu i Dubaiju. Pored takmičenja, na ovom putovanju obišli smo znamenitosti francuske prestonice, ali i Prag, Drezden i Veneciju.
Festival u Užicu okuplja brojne članove baletskih studija koji rade u Srbiji. Kako i zašto je nastao ovaj festival, koliko je sličnih u Srbiji?
– Ove godine, deveti po redu Međunarodni dečiji baletski festival u Užicu okupio je 13 baletskih studija i preko 400 dece, koja su nam pokazala svoje umeće u klasičnom baletu, savremenoj igri, modernom i džez baletu, karakternim igrama, lirikal plesu. S obzirom da je festival organizovan uz podršku Grada Užica, a u okviru manifestacije “Užice prestonica kulture”, zaista možemo da kažemo da je Užice bilo prestonica umetničke igre za decu i mlade. U tri koncerta, šest sati programa i 140 koreografija, publika je uživala bez daha, jer su nam se predstavili najbolji od najboljih. Dečiji baletski festival je nastao kao potreba da se u ovom delu Srbije organizuju susreti baletskih pedagoga, na jednom višem i profesionalnijem nivou, gde će deca iskazati svoj pun igrački potencijal, pred publikom, kakva je užička, koja ume da prepozna kvalitet. Želela sam da umetnička igra bude dostupna svima, svoj deci i mladima, da je decentralizujem i pokažem da se kvalitetna umetnička igra i mladi igrači mogu pronaći i van Beograda. Moj san je bio da tako nešto uradim i napravim, i eto, već devet godina festival živi, raste i dobija sve više na značaju u umetničkim krugovima, postao je prepoznatljiv i jedan od najcenjenijih, onaj kome se svi uvek rado vraćaju i novi učesnici žele da posete.
U čemu je značaj festivala i takmičenja za ovu vrstu umetnosti? Koliko ih je bilo do sada, koliko je nagrada?
– Jedan od glavnih razloga zašto vodim moje balerine na festivale i takmičenja je sticanje iskustva, upoznavanje sa scenom, sa svojim ličnim granicama, učenje da se prihvati i poraz i pobeda, timski rad i osećaj pripadnosti grupi koja ima zajednički cilj. Učestvujemo tamo gde procenimo da ima smisla, da je organizacija dobra, gde će konkurencija biti zdrava, gde ćemo moći da vidimo druge studije, njihov rad, da sklopimo nova poznanstva i razmenimo iskustva, kako među igračima, tako i među pedagozima. U proseku idemo na pet takmičenja i festivala godišnje, radimo 15 godina, računica je laka. Nagrade smo prestali da brojimo kada smo došli na cifru od 388 osvojenih medalja, a to je bilo odavno. Nagrade same po sebi nisu prioritet, važan nam je konstantan napredak naših balerina, rast i razvoj njihovog potencijala i kod onih najstarijih usmerenje na dalje baletsko školovanje.
Maga Magazinović Vas je povezala sa Užicem, Vaš baletski studio nosi njeno ime. Čime Vas je Maga osvojila?
– Moj prvi susret sa Magom i njenim delom bio je kada sam gledala predstavu o Maginom životu u Narodnom pozorištu u Beogradu, „Balkanska plastika“. Tada, kao mala devojčica, zaljubljena u balet, divila sam se Maginom liku i delu i želela da krenem njenim stopama, inspirisana svime što je ona bila. Osim toga, što za razliku od Mage, ja više volim i prednost dajem klasičnom baletu, sve drugo je u našim životima vrlo slično, ako ne i identično. Maga je jedna i jedinstvena, a meni je kao uzor mnogo pomogla da pronađem svoj put u nekim devedesetim godinama, kada to nije bilo ni malo lako. Kada sam rešila da otvorim svoj baletski studio, prvo u Beogradu, a nedugo zatim i u Užicu, naziv studija nije uopšte dolazio u pitanje, znala sam, odaću počast najvećoj i sa ponosom pronositi njeno ime kroz svoj rad! I tako, već 15 godina ne damo da Magu zaborave, stalno smo prisutni u samom vrhu baletske umetnosti. Naše balerine su zaigrale i sa profesionalnim ansamblom baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, u predstavi „Kopelija“, što se nikada u istoriji baleta nije dogodilo, da polaznici nekog studija igraju sa profesionalcima!
Sjajno iskustvo za sve nas, ali i zasluženo, ne mogu da budem lažno skromna.
Koliko Vaš studio ima članova, koji je to uzrast dece, kako užička deca mogu da postanu članovi, gde vežbate? Da li se neko od polaznika pronašao u baletu?
– Naš studio broji oko 70 članova u Užicu, deca od tri do 16 godina, samo devojčice, nažalost, nemamo dečake i to je generalno problem svuda kod nas. Streotipi, ubeđenja, sredina, vaspiatnje, ne znamo tačno koji su razlozi, ali dečaka je veoma malo u našoj profesiji. Užice ima dosta nadarene dece, tako da već imamo nekoliko generacija školovanih profesionalnih baletskih igrača. Ove godine naša učenica Isidora Đurić je upisala srednju baletsku školu „Dimitrije Parlić“, na odseku za klasičan balet. Pre nje, Andrea Simić, Tijana Drndarević su naše učenice koje su nastavile i završile baletsku školu u Beogradu, ali i još njih desetak koje su završile nižu baletsku školu kod nas u studiju u Užicu. Vežbamo dva puta nedeljno u prostorijama našeg studija u Jug Bogdanovoj, a svi zaiteresovani mogu da nas kotaktiraju putem društvenih mreža i tu se raspitaju oko upisa.
Koliko su deca zainteresovana za klasični balet, koliko ih odustane posle nekoliko časova?
– Uvek je na upisu veliko interesovanje, traži se mesto više, pravimo i listu čekanja. U bebi uzrastu, kako mi zovemo grupu dece od tri do pet godina najveće je interesovanje, ali i tu ima odustajanja na samom početku. Neke devojčice dođu na čas i očekuju da će odmah obući baletske haljine i zaigrati i onda kada im objasnim da je do toga dug proces, da moramo puno i naporno da vežbamo, ukoliko nisu spremne na to, odustanu. Malo ih je takvih ali se dešava. Uglavnom to bude ljubav na prvi pogled, tj. susret na času, i onda dočekamo zajedno i malu i veliku maturu.
To što radite veoma je dragoceno, ali i veoma odgovorno. Šta lično to Vama znači?
– Rad sa decom je lekovit, verujte. Ja zaista imam sreću da radim posao koji obožavam, pre svega volim decu, devojčice posebno, na njih sam baš slaba, privatno. Iznad svega volim klasičan balet i svoju profesiju i onda šta ćete lepše od ta dva. Potrebno je puno rada, odricanja, krvi i znoja, suza i smeha, kako kroz moje školovanje i razvoj, tako i sada kroz pedagoški rad. Ali kada pronađete, pa izbrusite jedan dijamant, pa tako nekoliko puta kroz godine rada, ostvarite nečiji san, budete svedok prvog nastupa, onda shvatite da je svaka žrtva imala smisao i da bi ste sve to isto tako da se ponovo rodite. Ima li veće sreće?
Kada i kako je izgledao Vaš prvi susret sa baletom?
-S a pet godina su me roditelji odveli na prvi čas baleta i to je bio početak i kraj priče. Oduvek sam znala da želim da budem balerina, da igram, a kasnije, kada završim igračku karijeru, budem baletski pedagog. Živim svoj san, istim žarom, voljom, željom i ljubavlju, evo punih 35 godina.
Koji su planovi, gde i kako vidite sebe u budućnosti?
– Planova je mnogo, kao da smo tek na početku. Za sada da privedemo školsku godinu kraju, očekuje nas još jedno veliko takmičenje u Zrenjaninu, 9. juna, zatim polaganje godišnjih ispita u našoj nižoj baletskoj školi i onda naš treći po redu baletski kamp koji organizujemo u Grčkoj. U novu sezonu ulazimo sa pripremama za predstavu u našoj produkciji, u kojoj će učestvovati naše balerine sa gostima profesionalcima. U pitanju je baletska predstava za decu i odrasle po motivima iz baleta „Kopelija“, nešto što do sada niste imali prilike da vidite.
Foto: Baletski studio „Maga Magazinović“
