U Istorijskom arhivu Užice sinoć je u okviru programa „Užice – prestonica kulture Srbije 2024“ predstavljena „Ćirilična baština“, kulturna, obrazovna i turistička manifestacija koja se svakog maja održava godinama unazad u Bajinoj Bašti čiji je osnovni cilj da podstiče korišćenje ćiriličnog pisma, da ga neguje, promoviše i štiti. Kruna svih aktivnosti na očuvanju ćirilice koje se sprovode u ovoj varošici pokraj Drine, jeste i izgradnja Doma ćirilice u bivšoj školi u Rači u blizini srednjovekovnog manastira u okviru kojeg će biti prvi muzej ćirilice u Srbiji.
O manifestaciji, ali i o zaštiti i upotrebi ćiriličnog pisma govorili su akademik Zlata Bojović, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Viktor Savić, Siniša Spasojević predsednik Organizacionog odbora „Ćirilične baštine“ i rukovodilac projekta „Dom ćirilice“, Nikola Vasiljević, direktor Ustanove „Kultura“, kao i Željko Marković, direktor užičkog Arhiva.
„Ćiriličnu baštinu“ pod pokroviteljstvom Opštine Bajina Bašta organizuju Ustanova „Kultura“ i Turistička organizacija „Tara – Drina“ u saradnji sa Maticom srpskom, Istorijskim arhivom Užice, kancelarijom za mlade Bajina Bašta, Narodnom bibliotekom „Miloš Trebinjac“ i Nacionalnim parkom „Tara“. Direktor Ustanoive „Kultura“ Nikola Vasiljević, podsetio je da ova ustanova postoji 15 godina, a pre više od deceniju preuzela je i organizaciju veoma značajne manifestacije „Dani Rače ukraj Drine“ koja, takođe, promoviše ćirilicu, a održava se u manastiru Rača. Ove godine trideseti put biće dodeljena Račanska povelja i Račanski pečat. Tokom manifestacije dodeljuje se nagrada „Ćirilična darovnica“ samo jednom dobitniku godišnje za doprinos u očuvanju ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma.
Željko Marković pozdravljajući prisutne podsetio je da užički Arhiv godinama uspešno sarađuje sa Ustanovom „Kultura“ u Bajinoj Bašti, sa TO „Tara – Drina“, a jedan od rezultata te saradnje jeste i osnivanje Muzeja ćirilice u Bajinoj Bašti. On je izrazio očekivanje da će i Užice u godini kada je nacionalna prestonica kulture pokrenuti inicijativu i doneti deklaraciju o zaštiti ćirilice. Prema njegovim rečima, na nacionalnom Savetu za kulturu, čiji je Marković član, razmatra se nastavak onoga što proističe iz Muzeja ćirilice, a to bi bilo osnivanje Muzeja štamparstva u Užicu gde je radila prva štamparija u Srbiji.
U Bajinoj Bašti koja osim „Ćirilične baštine“ ima i Park ćirilice i opštinsku deklaraciju o primeni nacionalnog pisma, prošle godine je počela izgradnja i Doma ćirilice. Prva faza građevinskih radova za koje je Ministarstvo kulture izdvojilo 17 miliona dinara, završena je i prema rečima Siniše Spasojevića u toku je druga faza koja podrazumeva parterno uređenje i izgradnju parka i amfiteatra, a Ministarstvo kulture za ove namene izdvojilo je 20 miliona dinara.
– Građevinski poslovi se odvijaju po planu, a mi u međuvremenu sa naučnicima srpskog jezika radimo na pripremi stalne postavke u budućem muzeju ćirilice. Nadamo se da ćemo u dogledno vreme imati i projekat stalne postavke – kaže Spasojević ističući da sve ove aktivnosti imaju veliku podršku kako Ministarstva kulture tako i najrelevantnijih kulturnih institucija i ustanova u zemlji i da se Bajina Bašta sada, osim po prirodnim lepotama, prepoznaje i po tome što je prestonica ćirilice. To nije slučajno. Prema rečima Spasojevića, sve počinje od manastira Rača, zadužbine kralja Milutina nadomak ove varošice, u kojoj su u najtežem periodu srpske istorije kaluđeri, prepisivači, umnožavali knjige i bili začetnici savremene srpske pismenosti. U vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvana najznačajnija srpska ćirilična knjiga „Miroslavljevo jevanđelje“.
Prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, ali i član naučnog tima koji priprema stalnu postavku u budućem muzeju ćirilice u Rači, ističe da je ćirilicu važno očuvati jer tako čuvamo sopstveni identitet, a „srpska knjiška kultura od svog nastanka pa do danas podrazumeva primenu isključivo ćiriličnog pisma“. Suština stalne postavke u budućem muzeju ćirilice u Rači biće da se kroz jednu modernu platformu kod mladih i dece probudi ljubav prema ćirilici i da im se objasni da su im dedovi i pradedovi, čukundedovi pisali ćirilicom i da je ona više nego moderno pismo.
Akademik Zlata Bojović smatra da će muzej ćirilice biti u Rači zato što je „ovde bilo gnezdo knjige“ i sa „ustanovljenjem račanskog dobro organizovanog prepisivačkog centra, mi smo dobili imena autora. To su stvaraoci koji su prepisujući knjigu sačuvali ono što je pretilo da posle Turaka nestane“.
Prof, dr Viktor Savić, podsetio je da se Bajina Bašta nalazi u geografskom središtu prve srpske zemlje pa zato i nije slučajno što u njoj nastaje prvi muzej ćirilice. On se osvrnuo na istorijski razvoj ćiriličnog pism i naveo da se sada snažnije utiče na poboljšanje položaja ćiriličnog pisma kroz muzej ćirilice, brojne manifestacije pa i pravopis gde se prvi put „malo sažetije, jasnije i otvorenije govori o statusu ćirilice“.
Tokom predstavljanja manifestacije „Ćirilična baština“ bilo je reči i o tome kako ćirilicu vratiti na mesto koje joj pripada. To zavisi i od države, ali i od svih nas pojedinaca, kaže prof. dr Aleksandra Milanovića. Prema njegovim rečima, jedan od načina jeste i da Srbija konačno dobije Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama koji će odražavati postojeće stanje i da se ćirilica zakonski postavi na mesto koje joj u istoriji pripada, a ne da se još uvek primenjuje Zakon iz 1991. godine koji je važio u bivšoj Jugoslaviji.
