U okviru programa „Užice – prestonica kulture Srbije 2024“ Narodni muzej Užice i Narodna biblioteka „Dobrilo Nenadić“ Arilje, sinoć su organizovali veče posvećeno Dobrili Smiljanić (1935, Radobuđa, Arilje), ženi koja je ostavila neizbrisiv trag u kulturnoj i privrednoj istoriji Jugoslavije. Tim povodom otvorena je izložba „Sećanje na znamenite Ariljce – Dobrila Smiljanić“, autorke Sonje Sofijanić, direktorke ariljske biblioteke, a predstavljena je i monografija „Dobrila – životna priča“ autora Zorana Jeremića u izdanju Muzeja na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno štampana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije na srpskom 2019. godine, a kasnije i na engleskom jeziku. Potom je održana panel diskusija na temu „Dobrila – Sirogojno“ u kojoj su učestvovali Bosa Rosić, etnolog, Zoran Jeremić, direktorka Muzeja na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno Svetlana Ćaldović-Šijaković etnolog, muzejski savetnik i Sanja Sofijanić.
Izložba o Dobrili Smiljanić integralni je deo velikog projekta koji je započet prošle godine, „Kuća sećanja na znamenite Ariljce“ sa fokusom na najznačajnije Ariljce iz novije istorije. Osim Dobrile, tu su i književnik Dobrilo Nenadić, Dobrilo Popović koji je doneo malinu „vilamet“ u ariljski kraj i Dobrilo Nikolić, veliki ilustrator, kaže autorka Sonja Sofijanić.
Izložba o Dobrili Smiljanić koja je pred užičkom publikom sadrži 11 panoa na kojima su predstavljene najznačajnije oblasti kojima se ona bavila, među kojima i turizmom u kojem je značajno doprinela pozicioniranju Arilja na turističkoj mapi Srbije, ali, pre svega projektom „Sirogojno“ koji je bio priznat i poznat od strane čitavog sveta.
– U vreme kada se intenzivno radilo na urbanizaciji i industrijalizaciji zemlje, Jugoslavije, Dobrila sprovodi projekat koji je sve suprotno od toga. Mi to danas prepoznajemo kao resurs, ali, tih godina tako nije bilo– kaže Sonja Sofijanić. Prema njenim rečima to što je Dobrila pokrenula proizvodnju Sirogojno džempera za zapadni svet bilo je fenomenalno, jer je na taj način zapošljavala brojnu žensku radnu snagu što je velika tema 20. veka, a sve to nije zahtevalo skoro nikakva infrastrukturna ulaganja. Dobrila je kreirala nekoliko hiljada džempera, izgradila „Sirogojno stil“, a broj pletilja iz Sirogojna i okoline dostigao je u određenom periodu dve hiljade. One su od svog rada gajile i školovale decu, udavale, ženile, a brojne su ostvarile i penziju. Uvoz vune iz Australije i sa Islanda omogućio je širenje asortimana pa su pletilje plele i prsluke, jakne, kapute u Dobrilinoj kreaciji koja je bila putokaz za razvoj nacionalne mode, jer je pravila, kako su navodili stručnjaci u ovoj oblasti, „optimalnu sredinu između izvorne nošnje i tehnoloških mogućnosti modernog doba“. Nezaboravne su modne revije u zemlji, ali i u Rimu, Lionu, Minhenu i drugim svetskim centrima mode, kao i u samom Sirogojnu. Dobrila je sarađivala sa najvećim svetskim kreatorima, Iv Sen Loranom, Pjerom Kardenom, Ninom Riči. Nagrađena je brojnim značajnim i domaćim i stranim nagradama i priznanjima. O njoj i njenim kolekcijama džempera pisali su ne samo domaći časopisi, već i „Vog“, „Prada“ , japanski modni listovi. Kao sećanje na veliki uspeh ostao je Muzej pletilja i „Staro selo“, prvi na otvorenom. Međutim, nije sve išlo glatko i lako na ovom Dobrilinom putu, ali je ona oslanjajući se na porodicu i svoju ekipu entuzijasta, ostvarivala svoje snove.
Ovog proleća, Delegacija EU u Srbiji odala je priznanje Dobrili Smiljanić za životno delo zbog njenog truda da osnaži i emancipuje žene iz seoskih sredina, a ustanovila je i nagradu „Dobrila“ koja će biti dodeljivana od naredne, 2025, svake godine pojedincima, organizacijama i institucijama za doprinos definisanju i podržavanju emancipatorskih praksi u zajednicama i osnaživanju žena.
Slavica Stefanović, direktorka užičkog Narodnog muzeja, istakla je da je Dobrila Smiljanić velika dama i energična žena „čije su snaga i volja bile neiscrpne“ i koja je ostavila dubok trag u zaštiti kulturnog nasleđa i očuvanju tradicije. Prema njenim rečima, baš u Narodnom muzeju Užice začeta je ideja o očuvanju narodnog graditeljstva i „zaštiti dinarske brvnare sa teritorije Starog Vlaha koju je Dobrila sa svojim saradnicima pretočila u projekat etno sela“.
Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević ovom prilikom je istakla:
– Dobrila Smiljanić, jedina je Srpkinja i jedna je od 33 žene iz celog sveta, kojima je UNESKO dodelio najviše priznanje, žena čije su modele nosile kraljice, supruge predsednika, javne ličnosti širom sveta, žena koja je promenila živote stotina sunarodnica iz Sirogojna i napravila brend ogromnih razmera. Sve nagrade koje je osvojila u svetu mode, preduzetništva, kulture i umetnosti teško je pobrojati kao i modne piste na kojima su se nosili modeli zlatiborskih krojeva u nijansama livada i šuma i sela zapadne Srbije.
Književnik i publicista Zoran Jerermić zabeležio je i ove reči Dobrile Smiljanić u monografiji „Dobrila“:
„Ne znam da li su srećne pletilje iz Sirogojna. Potrošile smo skoro tri decenije da sve oko sebe promenimo na lepše i bolje. Trudila sam se i ja sa njima da dušu sačuvamo, da sačuvamo ono što smo nasledili i da sa ponosom pokazujemo ko smo i šta smo.“
