Bivši učenici škole u Ravnima realizovali su niz projekata a u planu su im i novi kako bi se odužili svom selu i užičkom kraju.
Dr Milić Radović, profesor Fakulteta organizacionih nauka (FON) u penziji i potpredsednik Udruženja Ravanjaca u Beogradu ističe za „Vesti“ da je -samo jedan od brojnih članova Udruženja bivših đaka osnovne škole u Ravnima koji decenijama deluju u Beogradu. Osnovali smo Udruženje Ravanjaca u kome su svi bivši đaci iz sela koja gravitiraju prema ovoj školi. Sve vreme smo vodili akcije kako pomoći svom kraju. Najvažnije je kakva je perspektiva, kako da se sačuva prirodna lepota ovog kraja, zaustavi odlazak u grad, da se stvore uslovi i za povratak, kako unaprediti život i drugim sadržajima da bi taj kraj živeo kako mu je priroda i podarila-.
Predsednik Udruženja Ravanjaca u Beogradu je Boriša Tomić, a pre njega su bili pokojni Krsta Tomić, dva puta, zatim Dragutin Radović, a počasni predsednik bio je general Dragoljub Ojdanić.
– Svake godine Skupština Udruženja je 27. januara na Svetog Savu i tada se predstavljaju ideje i predlozi za unapređenje i pomoć našem kraju. Tako će povodom 220 godina od Prvog srpskog ustanka biti postavljeno spomen obeležje, u znak sećanja na taj značajan događaj u istoriji srpskog naroda i u užičkom kraju. Konkretno u Ravnima u Ravanjskom polju gde se inače nalazi spomenik Mihaila Radovića-rekao je naš sagovornik.
Članovi Udruženja sve što urade čine ponekad individualno, ali često i kolektivno kada je potrebno veće angažovanje. Počeli su od izvora vode Zmajevac, koja je izvedena praktično iz klisure uz pomoć Vojske zahvaljujući generalu Dragoljubu Ojdaniću i Beogradskom vodovodu za mehanizaciju i stručnjake. Posle je ta voda odvedena u Sirogojno i razvodi se po selima. Usledila je gradnja puteva, zdravstvena stanica, kupovina knjiga za odlične i najbolje đake svake godine i uručivanje za Vidovdan u saradnji sa rukovodstvom škole u Ravnima…
– Pokušavamo da naš kraj ulepšavamo, da ima neke tačke koje mogu biti zanimljive turistima, ali i meštanima koji proizvode hranu. To bi bila obostrana korist, ali i uživanje u hrani i prirodnim lepotama. Počeli smo da postavljamo kombinovane saobraćajno-turističke table, prvo na ulasku u Ravanjsko Polje, pa u Ravni, a sada smo krenuli da uređujemo vidikovce gde inače dolaze ljudi sa strane-dodaje Radović.
On ističe da vidikovac gde je bor samotnjak, jedini je na topografskim kartama i predstavlja i danas geometarski orjentir. Krenuli smo da uređujemo taj prostor, postavljena je geografsko-turistička ali i istorijska tablu sa tekstom i slikom, a bor je snimljen dronom. Zatim su uredili stazu, mesto za sedenje i jednu pokretnu traku sa visećim stubićima na betonskoj podlozi. U planu su još tabla o reci Rzav, kao i obeležavanje mesta na kome su vršeni verski obredi za vreme turske vladavine.
Poseban doprinos za ovaj kraj je i objavljena knjiga „Popis učesnika u Prvom svetskom ratu (1914-1918) iz sela: Ravni, Nikojevići, Koliševica, Skržuti, Vrane, Ljubanje i Zbojštica“ u izdanju Narodnog muzeja Užice. Istraživanje su uradili Jugoslav Obrenović, Milovan Cicvarić, Mirko Topalović, Mitar Stevanović, Milomir Smiljanić i Danilo Stanojević. Autori su dr Milić Radović, Stanojka Milivojević i Danilo Stanojević. U toku realizacije popisa pomoć su pružili mnogi a posebno Dragica Jevtović i Slavka Mitričević. Knjiga je podeljena svim potomcima i državnim institucijama, a Marija Todorović je prevela na engleski jezik.
– Nastavljamo sa aktivnostima a veoma nam je važan i projekat da se napravi spomen soba za ratnike, kao kabinet za istoriju. Obezbeđen je prostor, ali krov te zgrade je propao tako da prvo to treba sanirati, pa tek onda krenuti sa opremanjem, eksponatima i dokumentima. Očekujemo da će nam Grad Užice kao i za Crkvu Sveti prorok Ilija-Tesvićanin pomoći i za ovu spomen sobu. Na jednom mestu bila bi spomen soba za svih sedam sela, a onda bismo je i digitalizovali-zaključio je Radović.
Sve što rade i ulažu Ravanjci očekuju da će to omogućiti kvaliteniji život meštana ali i dolazak turista.
