Temelj prve školske zgrade i obrazovanja u Užicu postavljen je zahvaljujući zadužbinaru Iliji Narandžiću
Zadužbine su trajan poklon privatne imovine ili dobrog dela, koje zadužbinar zaveštava, za ostvarivanje društveno korisnih ciljeva, na način kako je on to sam zamislio. Zato je cilj svake zadužbine da se njenim pravilnim korišćenjem i upravljanjem ostvaruju ciljevi i želje zadužbinara, da se vrednost očuva tokom dužeg vremena, ali i da se tako zadužuju oni kojima se zadužbina ostavalja da o njoj i brinu.U Srbiji najviše zadužbina je iz 19 veka i one su trajno svedočanstvo o bogatstvu pojedinaca i njihovoj dobroti. Jedan od najvećih užičkih dobrotvora je trgovac Ilija Narandžić. Prvu školsku zgradu grad je dobio zahvaljujući njemu pre 140 godina, daleke 1884. godine. Generacije učenika stekle su obrazovanje u ovoj školi koja nosi ime Prve osnovne škole kralja Petra Drugog.
O životu Ilije Narandžića, jednog od najvećih užičkih dobrotvora i prvoj školskoj zgradi za „Vesti“ govori Nikola Bacetić, nastavnik istorije i autor izložbe povodom jubileja Prve osnovne škole kralja Petra Drugog.
-Ilija Narandžić rođen je 20. jula 1804. godine u hercegovačkom selu Grbeši blizu Trebinja, od oca Vasilja i majke Stane. Detinjstvo je proveo u rodnom selu. Rano je naučio da čita i piše, što je za ono vreme bila retkost. On je kao razborito seljačko dete, odrastajući u blizini manastira Duži, učio slova od kaluđera i manastirskih đaka.
Pošto je stekao osnovnu pismenost, Narandžić odlazi u Trebinje gde je naučio veštinu krojenja suknenih odela. Srpski književnik i akademik Milan Đ. Milićević u „Pomeniku znamenitih ljudi u srpskoga naroda novijega doba“ iz 1888. navodi da je „mladi Narandžić bio osobito vešt u krojenju i šivenju ženskih zubuna i muških tozluka“. Nakon izučenog zanata i stečenog početnog imetka Ilija je jedno vreme proveo u Sarajevu gde se bavio trgovinom -navodi Bacetić.
U Užice Narandžić se doselio 1837. godine i otvorio dućan. Kupovao je nekretnine od muslimanskih porodica koje su napuštale Užice, ali i od Srba. Od udovice serdara Jovana Mićića je otkupio kuću i mehanu sa placevima u varoši.
Nekoliko godina pre Narandžićevog doseljenja u Užice, preciznije 1829, za „učitelja varoši užičke“ imenovan je Milutin Budimirović. Budući da nije postojala školska zgrada, nastava se odvijala po privatnim kućama i kafanama. Isprva je „Budimirovićeva škola“ bila smeštena u hanu vojvode Demira, ustaničkog prvaka i uglednog Užičanina.
Ilija Narandžić je bio začetnik knjižarskog rada u varoši. Uz njegovo ime neretko je stajala odrednica “ljubitelj knjižarstva i prosveštenija”. Pomagao je kulturnim i prosvetnim ustanovama u varoši, kao i siromašnim đacima i tkaljama koje su sa mukom zarađivale za život. Ali, dodajmo i da ne postoji nijedna njegova fotografija-navodi Bacetić.
Savremenici su se sećali da je Narandžić „čitao knjige kad god bi slobodna vremena imao“ i da su ga meštani, posebno Turci dok su živeli u Užicu, smatrali za učenog čoveka. Kada bi se ko našao u dilemi, često je upućivan rečima: „Idi, pitaj Narandžića, ako ni on ne zna kazati, drugi ni toliko!“ Mladim ljudima Ilija je često savetovao: „…za one pare što daješ za duvan kupi knjigu, pa se razgovaraj sa pametnijima od sebe…“
O ugledu Narandžića svedoči činjenica je baš on predvodio delegaciju užičkih poslanika sa zahtevom Narodnoj skupštini da turska vojska ispuni ranije preuzetu obavezu i napusti grad. Pomenuto je bilo važno zbog čestih incidenata koji su se događali između turskih vojnika i hrišćana. Beseda pomenute delegacije je pročitana 1861. na Preobraženskoj skupštini.
-Predosećajući blizinu poslednjeg časa, Narandžić je 28. marta 1869. godine sastavio testament kojim je svu imovinu i to kuće, mehane, placeve, građevinski materijal, robu, veresiju, skladište rakije, oružje, pokućstvo, nakit i skupoceni džepni sat pretvorio u novac. Najveći deo, oko 6.000 dukata, namenio je za zidanje užičke škole, i to „od tvrdog materijala“. Ostatak je opredelio trebinjskoj i cetinjskoj školi, manastiru Duži i svojim sestrama. Toliko je Naradžić želeo da škola bude trajna da je testament dopunio „ako zaveštana dobra ne dosegnu toliko, za ostatak da se uskrate ostali amaneti“. Umro je ubrzo nakon što je izrazio poslednju želju-ističe Bacetić.
Zbog velikog ugleda pokojnika predsednik užičke opštine je poslao molbu ministru prosvete i crkvenih dela da dozvoli da se Narandžiću oda posebna posmrtna počast uz prisustvo đaka osnovne škole. Pogrebu je trebalo da prisustvuju profesori i đaci užičke realke.
Posle Narandžićeve smrti Srbija je bila opterećena ratovima za oslobođenje i složenim događajima koji su prethodili sticanju nezavisnosti zbog čega njegov testament dugo nije mogao biti izvršen. Prema odobrenju ministra prosvete i crkvenih dela od 22.decembra 1883.godine otpočelo se sa izgradnjom škole. Radovi su brzo napredovali i već sledeće 1884. đaci će nastaviti školovanje u novoj školskoj zgradi, ili kako su je tada zvali „Velikoj osnovnoj školi“, u mnogo boljim uslovima.
Generacije učenika će stasavati u Narandžićevoj zadužbini. U njoj će sticati osnove pismenosti, obrazovanja i vaspitanja. Mnogi od njih će postati nadaleko poznati, na ponos rodnog grada i čitave Srbije.
Jedna od užičkih ulica koja se nalazi nedaleko od centra grada, ispod Pašinovca, nosi naziv po imenu trgovca i dobrotvora Ilije Narandžića.
Treba dodati i da je spomenik jednom od najznačajnih užičkih dobrotvora dugo godina bio oboren i zarastao u travu na Belom groblju. Narodni muzej Užice u saradnji sa Gradom ispravio je ovu nepravdu tako što je podignut i očišćen spomenik. Ostaje pitanje, s obzirom da je škola menjala ime, da li bi trebalo da se oduži svom zadužbinaru njegovim imenom? Svedoci smo i da je škola poslednjih meseci kompletno rekonstruisana uz pomoć Ministarstva za energetiku i Grada Užica.
DOLAZAK U UŽICE
Narandžić se 1837. godine doselio u Užice i otvorio dućan. Trgovao je pamukom i rujem. Kupovao je nekretnine od muslimanskih porodica koje su napuštale Užice, ali i od Srba. Od udovice serdara Jovana Mićića je otkupio kuću i mehanu sa placevima u varoši. Stekao je veliki imetak koji je ostavio za zidanje škole.
Projekat „Korak u korak, obrazovanje i zadužbinarstvo“ sufinansira Grad Užice. Stavovi izneti u datom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
