– U izradi svakog predmeta suština je u jednostavnosti kako bi se došlo do lepote njegovog izgleda. Radim nakit za osobe ženskog pola i čini mi se da mušterije pored boje, oblika i forme izrade privuče još nešto pored prijemčivosti oku … Rekla bih da je to energija predmeta dok ga drže u ruci, zagledaju ili probaju – primećuje Slađana Vukotić jedna od retkih žena koja je savladala zanat obrade stakla i koja svaki ukrasni predmet radi sa dosta ljubavi
Pored umešnosti i kreativnosti u izradi nakita neophodno je strpljenje. Baš strpljenje, preciznost i umetnički dar u bavljenju ovim zanatom ne nedostaju Slađani Vukotić koja i ovog leta na Zlatiboru sa turistima iz zemlje i sveta zahvaljujući svojim rukom napreavljenim ukrasni predmetima ostvaruje divne kontakte kao svaki dobar domaćin. Nakit koji pravi u sebi sadrži nekoliko starih zanata. Ima tu i filigranstva, ali dominira obrada stakla i stavljanje u malene ramove koje u Slađinim naušnicama, ogrlicama, prstenju pleni lepotom. Na pitanje otkuda ovaj dar skromno odgovara da joj se čini da je istančan ukus prema stvarima oduvak bio deo nje i da smatra da je osećanje za estetiku urođeno. Ističe da je zlato kao dragoceni metal u pogledu vrednosti nikada nije privlačilo, ali zlato koje je rukom obrađeno i drugi nakit su predmeti su koji bliski njenom senzibilitetu i duhu. Priča nam kako je pre više decenija od jedne ženske osobe kupila nakit koji je ručno izrađivala i kako je ovo poznanstvo značilo razgovor o tehnici obrade stakla. Bio je to početak Slađine ljubavi prema izradi nakita od stakla i metala u čemu su joj dragi ljudi pružili veliku pomoć u radu i napredovanju.
- Nisam prva koja ovakav nakit radi u našem okruženju, to je već radila porodica “Tošanić” čija radionica je u Tripkovi. Njihova umetnost i vitraži poznati su i van granica naše zemlje i ovi dragi ljudi su mi mnogo pomogli u radu i napredovanju. Između ostalog koristim i njihove peći za topljenje stakla da bi dobila željeni oblik. Ponekad im se pridružim i u radionici radeći za sebe male komade stakla i već oko dve decenije sarađujemo – priča nam Slađana uz povremene prekide kako bi ljubazno uslužila jednog od kupaca na Zlatiboru sa kojim se sporazumela na odličnom engleskom. Obrada stakla odvija se na 800 stepeni Celzijusa. Kaže da je obrada stakla je stari zanat i u radionici slična je obrada kao kada uđete u stakloreznicu.
- Imam sekač za staklo i druge alate kako da staklo razdvojim. Radim fuziju, odnosno obradu stakla u peći na visokim temperaturama oko 800 stepeni. Na stolu moram pripremiti sve komade, iseći obraditi i naneti prah ili sitne komadiće stakla koji će se stopiti. Rad sa staklom je čitava jedna nauka. Ne ide svako staklo sa svakim. Mora se znati šta se topi, šta može da puca i onda ne izgleda lepo. Postoji velika priprema pri obradi stakla pre stavljanja komada u peć. Ali konačan rezultat je prelep komad nakita – opisuje nam ovaj složen proces naša sagovornica uz napomenu da je potrebno da se prođe kroz trinaest radnji do konačnog proizvoda. Pitamo je kako je živeti u Srbiji od ovog kreativnog posla?
– Samo mogu reći da su mnogi naši putevi teški i da je to velika hrabrost. Već 24 godine od pravljenja nakita pokušavam da napravim svoju profesiju i to moj izbor – kaže Vukotić. Kako bi održala svoju egzistenciju radila je kao novinar, komercijalista, zatim se zaposlila u Grčkoj, a nekada se bavila i manekenstvom noseći na modnim revijama modele zlatiborskih pletilja. Pomagala je u nezi starijih osoba, čuvala decu ali su je putevi odveli u sasvim drugu stranu u umetnost i kreativan rad. Izrada nakita je uvek bila prisutna i tako četvrt veka uključujući i nastanak preduzetničke radnje. Kaže da zbog takvog izbora nikada nije zažalila. Dodaje da bavljenje ovim poslom daje slobodu i određenu vrstu širine za razliku od ustaljenog načina života.
– U izradi svakog predmeta suština je u jednostavnosti i lepoti njegovog izgleda. Radim nakit za osobe ženskog pola i čini mi se da mušterije pored boje, oblika i forme izrade privuče još nešto pored prijemčivosti oku. Rekla bih energija predmeta dok ga kupci drže u ruci, zagledaju, probaju… Svaki predmet radim sa dosta ljubavi i pored toga što je komad nekad upadljiv. Uočila sam da žene imaju izvanredan osećaj za formu i iznenadim se koliko umeju da procene kvalitet jednog komada nakita – dodaje na kraju razgovora koji smo vodili pored jezera na Kraljevom trgu sagovornica “Vesti” koja je u kreativnom činu obrade stakla pronašla svoju slobodu.
Razgovor
Svaka vrsta ručnog rada, svaka kreacija je naš razgovor sa višnjim i mi smo kao ljudi deo njegove kreacije. Jednostavno i rad na izradi nakita, to je moj odnos sa Bogom i to stanje je stanje blagodati.
Izraz ljubavi
– Moji kupci imaju od sedam do 77 godina. Najviše me motivišu osmesi mušterija. Svako ko kupuje nakit za druge čini to iz ljubavi i pažnje prema drugoj osobi, recimo majci, ćerki, tetki, drugarici, supružniku…
Strani gosti
– Na Zlatiboru boravi puno stranaca i ova vrsta iskustva i komunikacija me raduje. Trudim da da budem dobar domaćin i neobavezujući razgovor nas oplemeni. Pričala sam sa jednom gospođom iz Jermenije, i sa drugim kupcem koji je bio iz Engleske dugo razgovarala. Imam utisak da su ove sezone kupcima jako zanimljivi medaljoni na dugim lancima kao i minđuše koje izrađujem.
Medijski projekat “Stari zanati u digitalnom dobu” sufinansira opština Čajetina.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
