Udruženje građana “Da (ne) dišemo Duboko” nastavlja blokadu dovoženja smeća iz drugih gradova i opština, osim Užica na deponiju “Duboko”, zato što smatraju da bi svako novo nagomilavanje otpada u uslovima kada deponija nema dozvolu za rad i nije završena sanacija posle majskog požara dodatno ugrozilo zdravlje građana i životnu sredinu. U pogledu najave proširenja deponije i projekat vredan 30 miliona evra za šta je najavljen početak radova krajem septembra Udruženje poručuje da je “na državi da smisli alternativnu lokaciju za deponovanje smeća” jer “upravljanje otpadom kroz deponiju Duboko više nije moguće”.
Predsednik Udruženja Jovan Topalović, kaže i da su već 18 dana u danonoćnoj blokadi podeljeni u osam smena po četiri sata i da je svakog dana na punktu “kod podzide”na Lokvi ka skretanju ka deponiji najmanje desetak građana a tokom veceri I noći mnogo vise. Od početka blokade vraćeno je na desetine kamiona sa smećem i Topalović ističe da osim zahteva koji su predali Vodnoj inspekciji o zagađenju niko od institucija kojima su se obratili nije odgovorio na zahteve Udruženja u kojima traže odgovornost za nesavesno rukovođenje JKP “Duboko” što je tokom požara dovelo do ekološke katastrofe.
Na pres konferenciji koja je održana na Lokvi ispod šatora koji služi kao logistika u organizaciji dežurstva član udruženja Dragan Grujičić je govorio o nastanku problema i stanju na deponiji.Novinarima je podeljena publikacija “Dosije Duboko” koji se temelji na zvaničnim dostupnim podacima institucija.
- Deponija dve godine nema dozvolu za rad i sve druge priče osnivača, komisije, rukovodstva deponije da su se “stekli uslovi za rad” su dezinformacije javnosti, jer to nisu zakonski uslovi za deponovanje otpada – navodi Grujičić i podseća da je 2021. godine neposredno pred istek dozvole popunjen kapacitet deponije koji je iznosio 592,691 tone i popunjen sa 602.178 kubnih metara otpada da bi 2023. deponija primila 780.000 kubika smeća ili 30 odsto više od projektovanog. Tada dolazi do odrona i zatrpavanja biotrnova na odvod metana, u martu 2024, godine do prvog požara, a početkom maja do drugog sa nesagledivim ekološkim posledicama po vazduh, zemlju i vodu. Govoreći o zagađenju vode Grujičić je rekao da su Turski potok i Lužnica sada vode pete kategorije i ne mogu se koristiti ni kao tehnička voda.
- Deponija je zanemarivana, punjena bez dozvola, njena infrastruktura uništena, zatrpavani biotrnovi i tvrdnje da je sanirana nisu tačne. Imamo nestabilan, nestručan rad njenog rukovodstva i na ovakvo telo deponije ne sme se više odlagati smeće – upozorava Grujičić koji dodaje da su sve izjave o i uslovima koji su se “stekli” da otpad može da se odlaže na “Duboko” iz devet gradova i opština plasirane da se “prikrije odgovornost” rukovodstva JKP “Duboko”, Ministarstva životne sredine i lokalnih samouprava osnivača kao i inspekcijskih organa koji su dozvolili nelegalan rad deponije. Tokom pres konferencije rečeno je da Udruženje “Da ne dišemo Duboko” vodi borbu za pravdu i pravnu državu.
- Od svih institucija kojima smo se obraćali osim Vodne
inspekcije svi ćute ili se proglašavaju nenadležnim. Zaustavili smo na desetine kamiona i pokušavamo da isposlujemo zabranu rada deponije, jer je dozvola istekla, a da se prostor čiji su kapaciteti odavno prenatrpan rekultiviše i vrati prirodi – kaže Branko Nikolić, član Udruženja. On dodaje da se “Da ne dišemo Duboko” pretvorio u svojevrsni pokret otpora i da spreči ono što se sprema, odnosno proširenje deponoje za prijem 2 miliona kubika otpada. Zato traže pored zabrane rada deponije i izmenu strategije upravljanja otpadom gde je JKP “Duboko” viđeno kao jedan od 26 regionalnih centara Srbije.
