U Narodnom pozorištu Užice sinoć je izvedena 561. premijera „Leto kada sam naučila da letim“ po motivima romana Jasminke Petrović u režiji Gorana Golovka
Dramatizaciju romana uradila je Branislava Ilić, scenografiju i kostim Marijana Zorzić Petrović, autor muzike je Ignjat Milićević. U predstavi igraju Tijana Karaičić Radoičić (Sofija), Dragana Vranjanac (Baba), Biljana Zdravković (Nona Luce), Goran Šmakić (Dida Luka), Branislav Ljubičić (Luka, Baba 2) , Nevena Kovačević (Ana, Baba 1) i Janko Radišić.
„Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, u dramatizaciji Branislave Ilić, treća je režija Gorana Golovka (1965) u užičkom Narodnom pozorištu. Osim brojnih pozorišnih predstava, ovaj rođeni Splićanin koji je studirao pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, a zvanje akademskog reditelja stekao na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu i usavršavao se u Velikoj Britaniji, bio je od 1996. do 2004. godine reditelj i voditelj Dramskog studijau Gradskom kazalištu mladih u rodnom gradu. Golovko je bio upravnik HNK Split, direktor Festivala hrvatske drame „Marulićevi dani“ i festivala „Splitsko ljeto“. Njegove predstave su nagrađivane značajnim nagradama na pozorišnim festivalima. U Programskoj kljižici koja prati užičku premijeru, Golovko je, između ostalog napisao: „Hvala užičkom pozorištu, ansamblu predstave i kreativnom timu na poklonjenom mi poverenju. Svoje sudelovanje u ovoj predstavi smatram privilegijom koja ipak ne umanjuje moj osjećaj odgovornosti prema značaju naslova „Leto kada sam naučila da letim“.
Autorka romana „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović boravila je u Užicu 2009. godine na književnom festivalu „Na pola puta“ i tada je, kako navodi u Programskoj knjižici bila „očarana prizorom – mladost i književnost na jednom mestu“, a sada je ponovo očarana prizorom „mladost, književnost i teatar na jednom mestu. Divno je što smo zajedno i što učimo da letimo“, napisala je Jasminka Petrović koja nije ni sanjala da će se jednog dana baš ovde u užičkom pozorištu igrati predstava po motivima njene knjige.
Ovo je priča o jednom letu „u kome se prepliću očekivanja nedoživljenog i traume proživljenog, suze i smeh, radost i tuga. Leto koje priziva život u svoj njegovoj lepoti i surovosti“, napisala je Branislava Ilić koja je uradila dramatizaciju romana, „Leto kada sam naučila da letim“, koji je za nju „primer književnosti koja demantuje proklamovanu granicu između pisanja za decu i pisanja za odrasle. Poput „Malog princa“ ili „Beskrajne priče“, roman Jasminke Petrović, deci u osetljivom periodu odrastanja približava složeni svet odnosa odraslih, istovremeno podseća odrasle na zaboravljeno dete u njima. Dramatizacija ovako višeslojnog i višeznačnog romana, nudila je mnogobrojne mogućnosti. Najteže je bilo napraviti izbor i odreći se delova romana, posebno replikakoje su posle istoimenog filma, već dobile kultni status. Za autentičnost melodičnog jezika Dalmacije, zaslužan je reditelj Goran Golovko“ , napisala je u Programskoj knjižici Branislava Ilić.
Premijera ove predstave deo je programa „Užice – prestonica kulture 2024. godine“.
