U Užicu je obeležena 106. godišnjica oslobođenja u Prvom svetskom ratu kada je 29. oktobra 1918. godine u grad ušao Konjički divizion, Timočke divizije, Druge armije pod komandom Stepe Stepanovića. Organizatori obeležavanja značajnog datuma istorije Užica bili su Udruženje potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“ i Crkvena opština Užice.
Poginulim ratnicima služen je pomen i položeni venci na spomen-ploče sa njihovim imenima na Crkvi Svetog Đorđa, rad kraljevog slikara Mihaila Milovanovića. U programu su učestvovali hor pri Crkvi Svetog Đorđa i hor OŠ „Stari grad“.
U ime Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“ vence je položila delegacija u kojoj su bili nekadašnji načelnik Generalštaba VS, general Ljubiša Diković, učenica sedmog razreda OŠ „Stari grad“ Katarina Mudreša i potpukovnik avijacije i nekadašnji komandant aerodroma „Ponikve“ Dragan Krsmanović.
U ime grada Užica venac je položio zamenik gradonačelnica Rajko Radosavljević koji je rekao da poginulim ratnicima odajemo dužno poštovanje za žrtvu koju su podneli braneći svoj grad i svoju otadžbinu.
Predsednica Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“, istoričar Vesna Lučić podsetila je da je Srbija u Velikom ratu izgubila 1.247.435 stanovnika od čega 845.000 civila i oko 402.000 vojnika. Od toga 58 odsto muškog stanovništva od 18 do 35 godina.
– Imali smo najviše ljudskih gubitaka od svih učesnika rata kada bismo gledali postotak stanovništva i jedini smo koji su imali dva puta više žrtava civila, nego vojnika, tako da Prvi svetski rat, na osnovu svega što znamo, možemo slobodno nazvati genocidom nad srpskim stanovništvom, a za naše civile i vojnike bili su organizovani i logori u Austro-Ugarskoj i Bugarskoj – rekla je Lučić. Govoreći o kulturi sećanja Lučić je podsetila da se Odlukom Vlade Srbije od 2012. godine Dana primirja 11. novembar ili kako je primetilaa dan pobede Srbije u Velikom ratu, dok druge zemlje pobednice obeležavaju ovaj dan decenijama unazad i tom prilikom noseći crveni mak na reveru tokom cele nedelje pred praznik u zemljama Komonvelta, a Francuskoj cvet različka kao simbol stradanja.
– U doba Kraljevine Jugoslavije praznik 11. novembar je obeležavan, a li ne u svojstvu državnog praznika. Kraj Drugog svetskog rata doneo je neke nove praznike, nove države, nova sećanja i zaborav u naš narod. Praznik je uveden tek 2012. godine i preporuka je da se cele nedelje pred praznik nosi Natalijina ramonda, kao simbol ovog događaja – rekla je Lučić uz priču o cvetu feniksu koji uz malo vode može da oživi i vaskrsne baš kao srpska vojska prošavši albansku golgotu i pobednički ušavši i u Užice.
– Da smo svesni istorije svoje porodice, svesni sebe na dan kada obeležavamo oslobođenje Užica u Velikom ratu ovde bi trabalo da bude hiljadu Užičana i svi bi sa ponosom te nedelje nosili Natalijinu ramondu. Zato vam je danas dele učenici škole „Stari grad“ da vas podseti na neke slavne i ne tako davne događaje, navele je predsednica užičkog udruženja potomaka ratnika koja je izrazila nadu da će se za sledeću godinu obeležavanja ovog praznika javiti i druge škole za učešće.
Pored organizacije ovog događaja članovi Udruženja položili su cveće i na spomen biste Mihaila Milovanovića, Koste Todorovića, Dimitrija Tucovića i Dušana Purića koje se nalaze u parku kod Komande, GKC-a i Palasa.
