Pod zimskim mirovanjem podrazumeva se svodjenje zivotnih funkcija voćaka na minimum. U slučaju da vremenski uslovi omogućavaju, kao sto je ovih dana , treba uraditi sve poslove koji su iz nekog razloga izostali .Takodje korisno je neke poslove blagovremeno obaviti i smanjiti obim poslova na proleće. Radove koje je moguće obaviti: dubrenje zasada, zastita od glodara, rezidba voćaka.
Priprema parcela za sadnju.
ZAŠTITA OD GLODARA
Ova mera podrazumeva zaštitu nadzemnog dele voćaka od zečeva, srna, jelena i zaštitu podzemnog dela, korena od miševa, voluharica i dr. Zaštitu nadzemnog dela voćke neophodno je vršiti pogotovu kod mladih i tek posadienih vocaka. Štete učinjene na mladim voćkama nenadoknadive su i često se svode na uklanjanje oštećenih i sadnju novih. Zaštitu mladih stabala voćki možemo vršiti raznim priručnim materijalom: novinskim papirom, raznim mrezastin p.v.c. materijalima, pvc. flašama i dr. Ukoliko je formirana niska kruna treba primeniti premazivanje stabla idela grana nekim od repelenata. Kunilent R 12 je preparat u čijem sastavu se nalazi riblje ulje koje odvraća glodare od voćaka.U koncetraciji od 5% štiti voćku 5o dana, a u koncentraciji 1o% zaštita traje 8o dana.
Krečenje voćaka krečnim rastvorom je takodje zaštitna mera ali je nedovoljna. Okrečene voćke su delimično zaštićene od prevelikog zagrevanja stabla i pucanja kore. Zaštita korena voćaka od miševa i drugih glodara neophodna je kod voćnjaka koji su intenzivno djubreni stajnjakom i kod zakorovljenih zasada. Za ovu meru najbolje je upotrebiti već pripremljene mamke sa cink fosfidom. Ove mamke treba pakovati u providne lepljive trake oblik – negro bombone – i obavezno ulagati u aktivne rupe i zatrpati jer se radi o jakom otrovu.
Kod maline je značajno napomenuti da su velike štete prouzrokovane baš od strane ovih glodara a njihov rad se uoči kada je već kasno. Dovoljno je na svaki dužni metar u redu napraviti kosu rupu malo debljom sadaljkom, tu uložiti malo providno pakovanje cinkfosfidnog mamca i zaštita će biti uspešna. Po jedan ovakav mamak stavljen pored stabala odraslih ili tek posadjenih drvenastih voćaka takodje obezbedjuje uspešnu zaštitu.
ĐUBRENJE ZASADA
Ovu meru,ako je moguće , treba kombinovati sa medjurednom obradom zemljišta tj podrivanjem voćnjaka. Ujedno se vrši poboljšavanje vodno vazdušnih osobina zemljista i dotur hranljivih elemenata u zonu korenovog sistema.Ovu meru moguće je izvesti ako voćnjak nije na izrazito nagnutom terenu i ako proizvodjač poseduje plug podrivač. Ovim načinom se može upotrebiti kako mineralno djubrivo tako i stajnjak dobro zgoreo. Kod površinske primene djubriva moramo voditi računa da to budu formulacije sa što manjim sadržajem azota. Primenu djubriva, sastava 15×3, 16×3, treba ostaviti za kraj februara kada uslovi za gubitak azota budu svedeni na minimum. Neophodno je napomenuti da je ovo vreme povoljno i za uzimanje uzoraka zemlje za analizu koja će nam ukazati koje je to djubrivo i u koje vreme ga treba upotrebiti.
REZIDBA VOĆA
Ova agrotehnička mera na većim zasadima jabučastog voća treba da je već uveliko u toku. Jabučaste vrste voća su otpornije na niske temperature te sa njihovom rezidbom mozemo započeti još od momenta opadanja lista . Rezidbu koštičavih vrsta voća treba odložiti za kraj februara kada ne preti opasnost izmrzavanja pupoljaka,sitnih grančica i ostalih delova stabla. Iz tog razloga dobro će nam poslužiti informacije METEO službi.
Zimsku rezidbu pri niskim temperaturama ispod minus 5 stepeni treba iskoristiti dobru meru u borbi protiv ERVINIJE. Poznato je da se ova bolest javlja u voćnjacima dobro negovanim, dobro djubrenim azotnim djubrivom i područjima sa povećanom vlažnošću. Vocne vrste i sorte koje su osetljive na ovu bolest treba obavezno rezati pri nižim temperaturama.
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU I SADNJA
Ukoliko vremenski uslovi dozvoljavaju vrlo je korisno pripremiti zemljište, a ako je moguće izvršiti i sadnju, sve u cilju da se koren mlade biljke spoji sa zemljom i izbegnu prolećne suše. Ukoliko se voćke sade na neoranoj površini, najčešće se orah sadi na taj način, rupe se kopaju znatno šire i dublje, a sadnja se može obaviti i kasnije. Ovaj način omogućava da zemljište akumulira veću količinu vlage i da bude bolje provetreno za buduću mladu voćku. Neophodno je napomenuti, ukoliko su voćne sadnice nabavljene i nalaze se utrapljene, obavezno ih treba zaštititi od glodara, miševa, postavljanjem otrovnih mamaca.
