Manastir Rača je zadužbina Stefana Dragutina Nemanjića s kraja 13. veka i po predanju napravljen je kao hrišćanska brana bogumilskoj jeresi u srednjovekovnoj Bosni. Kao i ostale svetinje delio je sudbinu srpskog naroda prolazeći sve nedaće kroz koje je i narod prolazio sa kontinuitetom delovanja i razvoja, ali i rušenja, navodi sagovornik “Vesti”, Siniša Spasojević, rukovodilac projekta “Dom ćirilice”.
Spasojević podseća da je prvo rušenje manastir doživeo padom srpske despotovine 1459. godine, ali se u prvim turskim zapisima posle osvajanja ne pominje manastir Rača, već lokaliteti u blizini kao što je skit Svetog Đorđa koji se drugačije nazivao u popisima, ali sam manastir ne postoji u turskim dokumentima. Pretpostavlja se da je obnovljen kada i Pećka patrijaršija oko 1795. godine.
Za priču o pismenosti i ćirilici značajan momenat je kada se ruše prve srpske štamparije, jedna u manastiru Rujno, a druga u Mrkšinoj crkvi. Pretpostavlja se da su tadašnji kaluđeri iz poharanih svetinja koji su bili jedni od retkih pismenih ljudi toga doba, izbegli u manastir Raču i vratili se izvornom načinu rukopisanja knjiga – prepisivanjem. Tada je počela da živi čuvena Račanska prepisivačka škola.
Monah Kiprijan Račanin je najpoznatiji, ali postoji još desetak kaluđera čiji su rukopisi dobro poznati nauci. Nažalost, kroz vekove dobar deo tih knjiga se izgubio. Danas ih nema u manastiru Rača, ali ih ima po muzejima, pre svega Srpske pravoslavne crkve, ali i po Evropi – priča za “Vesti” Siniša Spasojević, rukovodilac projekta “Dom ćirilice”. Kao bitnu godinu izdvaja i 1690. godinu kada posle velikog Bečkog rata dolazi do povlačenja srpskih porodica, monaštva i porodica pod patrijarhom Čarnojevićem. Tada se i monasi manastira Rača sele na prostor današnje Vojvodine, ili južne Ugarske, na prostor Sentandreje.
Nauka dokazuje da ovi monasi nisu bili prosti prepisivači, već su te svete knjige na neki način redigovali i unosili neka svoja znanja i na taj način postaju začetnici savremene srpske pismenosti, gde se znatno pre Vuka u pisanje uvode primese narodnog jezika. Posle velike seobe Srba račanski monasi u južnoj Ugarskoj predstavljaju klicu nove intelektualne elite Srba i prethodnicu reforme srpskog jezika. Međutim, Račani nažalost nisu toliko eksponirani i taj ceo deo pre Vuka nam je nekako “u magli” i nije poznat široj javnosti. Zato su nauci to poznate činjenice na kojima se zasniva istorijat ćirilice – ističe sagovornik “Vesti”. Ličnost koja je naročito važna za manastir i za obnovu posle ktitora kralja Dragutina jeste Hadži Melentije Stefanović.
To je izuzetna ličnost, pored toga što je bio duhovnik, arhimandrit manastira Rača bio je i vođa naroda ovoga kraja. Sto godina posle rušenja Rače uspeo je od sultana Selima III da izdejstvuje dozvolu za obnovu manastira – pripoveda Spasojević. Zatim dolazi Prvi srpski ustanak, Hadži Melentije se uključuje u borbu za oslobođenje, izbegavši seču knezova i postaje vojvoda Sokolske nahije i u Karađorđevoj Srbiji postaje vodeća ličnost i ratnik sa preko dvadeset bojeva. Ličnost koja se posle Drugog srpskog ustanka najviše bavi obnovom manastira sačekavši da se taj posao uradi, pripoveda Spasojević.
Slavna istorija manastira nastavlja se i u godinama Drugog svetskog rata. U Rači je čuvano Miroslavljevo jevanđelje i zanimljiva je veza sa mestom na kome je danas Dom ćirilice.
– Na ovom mestu, pored reke gde je sada Dom ćirilice Miroslavljevo jevanđelje dostavljeno je igumanu Rače Platonu Milojeviću na čuvanje u teškim vremenima. Primopredaji je prethodila odluka Kraljevske vlade Srbije, a iguman Platon ga je doneo u manastir gde je najstarija knjiga u Srba čuvana, zakopana ispod oltara – završava kratku posvest o duhovnom centru kakav je kroz vekove bio manastir Rača čija arhitektura i freskopis plene lepotom ne samo namernika iz Srbije već i iz stranih zemalja.
Patrijarh Pavle otvorio riznicu
– Patrijarh Pavle je dobar deo monaškog života proveo u manastiru Rača i zahvaljujući njegovom angažovanju deo moštiju svetog kralja Dragutina nalazi se u Rači, a kao patrijarh srpski otvorio je manastirsku riznicu 1996. godine, kada počinje i održavanje Dana Rače ukraj Drine, manifestacije koja je prethodnica priče o ćirilici – ispričao je Spasojević. Od vrednih eksponata u riznici se nalaze predmeti Hadži Melentija, ustanička zastava iz 1807. godine, vojvodska kasa i zlatan krst sa lancem dobijenim od ruskog cara kao i replika Miroslavljevog jevanđelja.
Kiprijanovi učenici
Kiprijan Račanin je pri hramu Svetog Luke u Sentandreji osnovao Književnu školu. Sa Kiprijanom počinje književno-prepisivačka delatnost Račana u Ugarskoj. Nadahnut srpskom srednjovekovnom književnošću prepisivao je spise o Svetom Savi, Simeonu Nemanji, Stefanu Dečanskom, knezu Lazaru, Maksimu Brankoviću, beležio izreke, unosio novine u pravopis… Monasi iz ove škole nazivaće sebe Kiprijanovim učenicima.
O ZNAČAJU MUZEJA ĆIRILICE
Verica Nešković, Turistički informativni centar Bajina Bašta
Turistički info centar već promoviše ćirilicu i puno je suvenira u znaku ćirilice. Specijalno smo uradili majice, šolje, notese, ćirilične priveske, podmetače… Muzej ćirilice će mnogo značiti, a ljudi su oduševljeni jer će to biti veliki uspeh kod nas u našem gradu. Osim domaćih posetilaca ima i stranaca najviše tokom leta, ali ih ima i sada. Oni najčešće traže mape Nacionalnog parka Tare, odlaze do manastira Rača, interesuju ih naši vidikovci, a u info centru kupuju sve od suvenira, posebno vezano za ćirilicu… Fascinirani su lepotom naših predela. A Muzej ćirilice je za njih iznenađujući, svi imaju pozitivne utiske tako da će to našem gradu puno značiti u budućnosti.
Dana Jovanović, Bajina Bašta
Muzej ćirilice će puno značiti za sve nas, Bajina Bašta biće još posećenija i ljudi će imati priliku da se upoznaju sa nečim jedinstvenim. Ovo je sve mnogo lepo i novo. I škola je nekad bila lepa, ali s obzirom na okolnosti je zatvorena. Nije imalo dece, ali ono što ohrabruje je da sada u školi u blizini ima devetoro dece koje polazi u prvi razred. Dobro je što će objekat stare škole ponovo biti u funkciji sa nečim novim, ali je veoma važno i da se uradi put. Muzej ćirilice će nas prikazati svetu u najboljem smislu.
Projekat „Pišem i čuvam ćirilicu“ sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije
