U Narodnom pozorištu održana je svečana akademija povodom 180 godina osvećenja Crkve Svetog Georgija u Užicu.
Ova svetinja sredinom 19.veka zauzimala je značajno mesto u obrazovanju i prosvećenju naroda užičkog i svojom graditeljskom lepotom i danas pleni kao jedan od najznačajnijih verskih i kulturno-istorijskih spomenika zapadne Srbije.
Protojerej-stavrofor Milić Dragović dotakao se u svojoj besedi svih važnih momenata koji svedoče o dugoj istoriji Užica i pravoslavne hrišćanske vere na ovim prostorima, na godine iskušenja i mučeništva koji je užička crkva prolazila sa svojim vernim narodom. Jedan od tih važnih događaja bio je Petrovdan 1807. godine kada su Turci predali Užice u ruke srpskih ustanika željnih slobode više od tri veka, besedio je Dragović o borbi koja je bojem na Ljubanjama i Drugim srpskim ustankom završena, a junak postao o ostao serdar Jovan Mićić.
– Uz veliku muku, ali uz veru i ljubav prema Bogu živome, Užičani pravoslavci po nekim zapisima 700 hrišćana, podižu Crkvu Svetog Georgija koja je osveštana na Đurđic 1844. godine – podsetio je Dragović na vreme u kome osim karavanskih nije bilo kolskih puteva, na požar u Užicu koji je 1862. pomogao da se Turci bez odlaganja odsele u Bosnu i miniranje užičke tvrđave godinu dana kasnije. Na vreme kada su kiridžije bili glavni putnici, ali i na vremena kada su iz prelepe Užičke realke odlazili đaci u svet kako bi ga osvojili i u Užice doneli nova dostignuća. O razvoju Užica toga doba svedoči otvaranje hidrocentrale na Đetinji 1900. godine na Ilindan pet godina posle centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinim principima naizmenične struje. Usledili su balkanski, Prvi i Drugi svetski rat koji je u Srbiji i građanski jer se pevalo „ti na mene pušku brate, a ja pušku brate na te, ti u četu, ja u gardu petokraku na kokardu“, govorio je Milić o vremenu koje je donelo novu veru i nove parole, jer je stvaranje novog sveta podrazumevalo rušenje starog. A i ovo vreme Užice će pamtiti po tome što od 1844. godine do skorijih dana (crkva u Krčagovu i na Beloj Zemlji) nije podignuta ni jedna crkva.
– Sva iskušenja kroz koja je prolazio naš narod prolazila je i naša crkva. Nosila je mudrost da budemo ljudi, kako je naglašavao naš blagopočivši patrijarh Pavle. Sveštensvo koje je svih tih vekova služilo Bogu i svom narodu trudilo se koliko je umelo i znalo da reč božiju koja je došla kroz jevanđelje ne bude ničim okrnjena i zato sam siguran da u našem gradu ima dosta hrišćana koji imaju i ime i obraz i lik Hristov koji nose kroz ovaj svet-besedio je na akademiji protojerej- stavrofor Milić Dragović..
U svom obraćanju gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević je rekla da nas „kultura sećanja obavezuje da obeležavamo i slavimo važne događaje iz prošlosti, a posebno simbole sabornosti u veri u kojoj ne smemo biti jaki samo na rečima“. Podsetila je da je u vremenu u kome je tursko stanovništvo u Užicu bilo daleko brojnije od pravoslavnog zidan hram što je bio smeo pokušaj u to vreme. Ona je rekla da je Crkva užička 18 decenija mesto okupljanja i zbližavanja pravoslavnih vernika i da je nekoliko puta pretrpela značajna oštećenja od kojih najveće u požaru 1955. godine kada je izgorelo 12 ikona i oštećeno oko 57 freski.
– Bez obzira na okolnosti koje u turbulentnim vremenskim dešavanjima, često nisu bile naklonjene veri, crkva je opstajala zahvaljujući ljudima koji su duboko verovali u hrišćanske vrednosti kao deo našeg identiteta i trudili se da na tim vrednostima iz najplemenitijih pobuda vaspitavaju svoje potomstvo – rekla je na svečanosti gradonačelnica Užica uz podatke da je Crkva Svetog Georgija od 1954. godine pod zaštitom države i da se na tornju ove svetinje i danas nalazi sat postavljen 1859. godine kao prvi javni sat u našem kraju.
Skup je počeo izvođenjem tropara Svetom Georgiju, a tokom svečanosti pevane su duhovne i svetosavske pesme u izvođenju Etno grupe „Đurđevak“, dečjeg crkvenog hora „Đurđevak“ a nastupili su i učenici Etno-sekcije Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“.
